Accounts Receivable (AR) – Potraživanja od kupaca, računovodstveno evidentiranje, naplata i značaj za likvidnost

Accounts Receivable (AR) predstavljaju potraživanja preduzeća od kupaca za robu ili usluge koje su isporučene, ali još nisu naplaćene. Kada preduzeće proda robu ili pruži uslugu uz odloženo plaćanje, prema kupcu nastaje potraživanje.

U računovodstvu se potraživanja od kupaca najčešće iskazuju kao obrtna imovina (Current Assets), jer se očekuje da budu naplaćena u okviru normalnog poslovnog ciklusa ili u roku koji odgovara kriterijumima za klasifikaciju kao kratkoročna imovina. Potraživanja koja se očekuju da budu naplaćena u dužem roku mogu, u zavisnosti od njihove prirode i primenljivih računovodstvenih pravila, biti klasifikovana kao dugoročna imovina.

Potraživanje predstavlja imovinu zato što preduzeću daje pravo da od kupca naplati novac. Međutim, postojanje potraživanja ne garantuje da će novac zaista biti naplaćen. Zbog toga su procena naplativosti i efikasno upravljanje potraživanjima važni delovi finansijskog upravljanja.

Kako funkcioniše Accounts Receivable proces?

Accounts Receivable proces obuhvata aktivnosti od prodaje i izdavanja fakture do naplate potraživanja. Njegov cilj je da preduzeće pravilno evidentira potraživanja, prati rokove dospeća i pravovremeno reaguje na kašnjenja kupaca.

Proces najčešće izgleda ovako:

• Prodaja i isporuka: Preduzeće isporučuje robu ili pruža uslugu kupcu prema ugovorenim uslovima.
• Izdavanje fakture: Kupcu se izdaje faktura sa iznosom za plaćanje, datumom dospeća i drugim relevantnim podacima.
• Evidentiranje potraživanja: Faktura se knjiži kao potraživanje od kupca, u skladu sa pravilima priznavanja prihoda i računovodstvenim pravilima.
• Praćenje dospeća: Finansijski sektor prati otvorene stavke i proverava da li kupci plaćaju u ugovorenim rokovima.
• Naplata: Kada kupac izvrši uplatu, potraživanje se zatvara, a novčana sredstva preduzeća se povećavaju.
• Postupanje sa kašnjenjima: Ako kupac ne plati na vreme, preduzeće može poslati opomenu, obračunati ugovorenu ili zakonsku kamatu kada su za to ispunjeni uslovi i, po potrebi, pokrenuti postupak naplate.

Koji su najčešći rokovi plaćanja?

Rok plaćanja zavisi od ugovora, vrste poslovnog odnosa i primenljivih propisa. U poslovnoj praksi mogu se sresti rokovi od nekoliko dana do više meseci.

Česti su rokovi od 30, 60 ili 90 dana, ali nijedan od njih nije univerzalan za sve poslovne transakcije.

Pored odloženog plaćanja, postoje i drugi modeli:

• Avansno plaćanje: Kupac plaća deo ili celokupan iznos pre isporuke robe ili usluge.
• Odloženo plaćanje: Kupac dobija robu ili uslugu, a plaća kasnije, u ugovorenom roku.
• Plaćanje po fazama: Kod većih projekata plaćanje se može izvršiti u više rata ili prema završenim fazama projekta.
• Popust za ranije plaćanje: Prodavac može ponuditi kupcu popust ako fakturu plati pre redovnog roka dospeća.

Primer Accounts Receivable potraživanja

Pretpostavimo da kompanija ABC proda kompaniji XYZ robu u vrednosti od 100.000 dinara, uz rok plaćanja od 30 dana.

ABC isporučuje robu i izdaje fakturu na 100.000 dinara. Ako su ispunjeni uslovi za priznavanje prihoda, u trenutku evidentiranja transakcije:

1. ABC evidentira prihod u skladu sa primenljivim računovodstvenim pravilima.
2. Prema kompaniji XYZ nastaje potraživanje od 100.000 dinara.
3. XYZ ima obavezu da plati fakturu u ugovorenom roku.
4. Kada XYZ izvrši uplatu, ABC prima novac i zatvara potraživanje.

Dakle, dok kupac ne plati fakturu, 100.000 dinara predstavlja Accounts Receivable za kompaniju ABC, a Accounts Payable za kompaniju XYZ.

Ovaj primer pokazuje važnu razliku između prihoda i gotovine: preduzeće može evidentirati prihod i potraživanje, a da novac još uvek nije primilo.

Šta se dešava kada kupac ne plati?

Neće svako potraživanje biti naplaćeno u prvobitno očekivanom iznosu. Ako postoje pokazatelji da kupac možda neće izmiriti svoju obavezu, preduzeće mora proceniti naplativost potraživanja.

U računovodstvu se, kada je potrebno, priznaje ispravka vrednosti potraživanja ili gubitak zbog umanjenja vrednosti, u skladu sa primenljivim računovodstvenim standardima.

Ako se kasnije utvrdi da određeno potraživanje nije naplativo, može doći do njegovog otpisa (Bad Debt Write-off), pod uslovima propisanim primenljivim pravilima.

Važno je razlikovati računovodstveni tretman nenaplativog potraživanja od njegovog poreskog tretmana. Činjenica da je preduzeće računovodstveno izvršilo ispravku vrednosti ili otpis ne znači automatski da je isti iznos i poreski priznat rashod.

Zašto je Accounts Receivable važan za poslovanje?

Visok prihod ne znači automatski da preduzeće ima dovoljno novca na računu. Ako kupci kasne sa plaćanjem, kompanija može imati značajan prihod i dobit, ali istovremeno nedovoljno gotovine za izmirivanje sopstvenih obaveza.

Zbog toga je upravljanje Accounts Receivable važno za:

• Likvidnost: Pravovremena naplata obezbeđuje novac potreban za svakodnevno poslovanje.
• Novčani tok: Brža naplata potraživanja može poboljšati novčani tok iz poslovnih aktivnosti.
• Obrtni kapital: Potraživanja predstavljaju važan deo obrtne imovine i utiču na potrebu za finansiranjem poslovanja.
• Kontrolu kreditnog rizika: Analizom kupaca preduzeće može smanjiti rizik od velikih nenaplativih potraživanja.
• Planiranje poslovanja: Poznavanje očekivanih priliva omogućava preciznije planiranje budućih plaćanja i investicija.

Accounts Receivable Turnover Ratio

Jedan od važnih pokazatelja za analizu potraživanja je Accounts Receivable Turnover Ratio, odnosno koeficijent obrta potraživanja.

Ovaj pokazatelj pokazuje koliko puta preduzeće tokom određenog perioda prosečno obrne svoja potraživanja.

Formula:

Koeficijent obrta potraživanja = Prihod od prodaje na kredit ÷ Prosečna potraživanja od kupaca

Prosečna potraživanja obično se izračunavaju kao zbir početnog i završnog stanja potraživanja, podeljen sa dva.

Veći koeficijent uglavnom ukazuje na bržu naplatu potraživanja, dok niži može ukazivati na sporiju naplatu ili liberalnije kreditne uslove. Ipak, pokazatelj treba posmatrati u kontekstu industrije, poslovnog modela i uslova prodaje.

Sa ovim pokazateljem povezan je i Days Sales Outstanding (DSO), koji meri prosečan broj dana potrebnih preduzeću da naplati potraživanja od kupaca.

Accounts Receivable i Accounts Payable

Accounts Receivable i Accounts Payable predstavljaju suprotne strane iste poslovne transakcije.

Kada kompanija ABC proda robu kompaniji XYZ uz odloženo plaćanje:

• ABC ima Accounts Receivable – potraživanje od kupca.
• XYZ ima Accounts Payable – obavezu prema dobavljaču.

Jednostavno pravilo za pamćenje je:

Accounts Receivable = novac koji drugi duguju preduzeću.

Accounts Payable = novac koji preduzeće duguje drugima.

Accounts Receivable u Srbiji

U Srbiji su potraživanja od kupaca važna za praćenje likvidnosti, naplate faktura i upravljanje obrtnim kapitalom. Preduzeća treba da vode odgovarajuću evidenciju potraživanja, prate dospele i nedospele obaveze kupaca i procenjuju rizik od kašnjenja ili nenaplativosti.

Način evidentiranja, klasifikacije i poreskog tretmana potraživanja zavisi od primenljivih računovodstvenih i poreskih propisa, kao i od konkretnih okolnosti poslovne transakcije.

Sistem elektronskih faktura (SEF)

U Srbiji se za transakcije obuhvaćene propisima o elektronskom fakturisanju koristi Sistem elektronskih faktura (SEF). Obaveza izdavanja, prijema i čuvanja elektronskih faktura zavisi od vrste transakcije i statusa učesnika. Zato nije pravilno pretpostaviti da se svaka faktura u svim okolnostima obrađuje na isti način kroz SEF.

Za upravljanje Accounts Receivable, elektronske fakture predstavljaju važan deo dokumentacije na osnovu koje se prate iznosi, datumi i status faktura. Međutim, evidentiranje ili slanje fakture kroz SEF samo po sebi ne garantuje naplatu. Preduzeće i dalje mora da prati rokove dospeća i reaguje kada kupac kasni sa plaćanjem.

Više informacija dostupno je na zvaničnom portalu Sistem elektronskih faktura.

Rokovi plaćanja u poslovanju

U Srbiji rokovi izmirenja novčanih obaveza u određenim komercijalnim transakcijama uređeni su posebnim zakonom. Zbog toga ugovoreni rokovi plaćanja nisu uvek stvar neograničenog dogovora između poslovnih partnera, već se moraju posmatrati u skladu sa pravilima koja se primenjuju na konkretnu transakciju.

Ministarstvo Finansija

Za preduzeća je praktično važno da u evidenciji potraživanja jasno razlikuju:

• Nedospela potraživanja – fakture čiji rok plaćanja još nije istekao.
• Dospela potraživanja – fakture koje je kupac trebalo da plati, ali uplata nije evidentirana.
• Sporna potraživanja – potraživanja kod kojih postoji neslaganje ili drugi problem koji otežava naplatu.
• Potencijalno nenaplativa potraživanja – potraživanja kod kojih postoje pokazatelji da naplata možda neće biti ostvarena.

Takva podela olakšava planiranje priliva, kontrolu kašnjenja i procenu potrebe za ispravkom vrednosti potraživanja.

Nenaplativa potraživanja i poreski tretman u Srbiji

Računovodstvena ispravka vrednosti ili otpis potraživanja ne znači automatski da se odgovarajući rashod može priznati i za poreske svrhe. Poreski tretman zavisi od važećih propisa i ispunjenosti propisanih uslova.

Zato je potrebno razlikovati računovodstvenu procenu naplativosti, knjiženje ispravke vrednosti, konačni otpis i poresko priznavanje rashoda. Kod konkretnih slučajeva treba proveriti važeće propise ili se konsultovati sa računovođom ili poreskim savetnikom.

Faktoring u Srbiji

Preduzeća koja imaju značajna potraživanja, ali ne žele da čekaju datum dospeća, mogu razmotriti faktoring. Kod ovog finansijskog aranžmana potraživanje se ustupa faktoru pod ugovorenim uslovima, što preduzeću može omogućiti da ranije dođe do novčanih sredstava.

Faktoring može poboljšati likvidnost, ali obično podrazumeva troškove i određene ugovorne uslove. Zato preduzeće treba da uporedi cenu faktoringa sa drugim mogućnostima finansiranja i proceni da li mu ranija naplata donosi dovoljnu korist.

Zaključak

Accounts Receivable (AR) predstavljaju potraživanja preduzeća od kupaca za isporučenu robu ili pružene usluge koje još nisu naplaćene. Ona su najčešće deo obrtne imovine i imaju važnu ulogu u upravljanju likvidnošću, obrtnim kapitalom i novčanim tokom.

Efikasno upravljanje potraživanjima podrazumeva pravilno evidentiranje faktura, praćenje rokova dospeća, procenu kreditnog rizika kupaca i pravovremeno reagovanje na kašnjenja. U Srbiji se tome pridružuju zahtevi koji proizlaze iz propisa o elektronskom fakturisanju, rokovima plaćanja i poreskom tretmanu potraživanja.

Ključna poruka: prihod nije isto što i naplaćen novac. Preduzeće može ostvariti prihod, a ipak imati problema sa likvidnošću ako kupci ne plaćaju na vreme.