Fixed Costs

Fiksni troškovi

Fixed Expenses, Indirect Costs, Overhead Costs

Šta su fiksni troškovi?

Fiksni troškovi Fixed Costs su poslovni troškovi koji se ne menjaju s povećanjem ili smanjenjem broja proizvedenih ili prodatih dobara i usluga. Preduzeće ima fiksne troškove i kada nema poslovne aktivnosti. To su periodični troškovi koji se obično ponavljaju (plaćanje kamata, zakupnina i osiguranja) i koji se plaćaju mesečno. Fiksni troškovi su indirektni jer nisu direktno povezani sa proizvodnjom bilo koje robe ili usluge kompanije.

Primeri fiksnih troškova

Uobičajeni fiksni troškovi su:

• Depresijacija i amortizacija Depreciation & Amortization – postepeno otpisivanje troškova materijalne i nematerijalne imovine tokom njihovog korisnog veka trajanja

• Oglašavanje – pored oglašavanja u novinama tu su uključeni troškove hostovanja veb stranica i medijskih kampanja

• Plate – fiksni iznosi naknade koji se isplaćuju zaposlenima bez obzira na broj radnih sati

• Plaćanje zakupnine ili hipoteke – mesečne uplate stanodavcu ili zajmodavcu

• Osiguranje – periodične premije koje se plaćaju osiguravajućem društvu

• Troškovi kamata – trošak pozajmljivanja

• Porezi na imovinu – porezi koje naplaćuje lokalna uprava

• Komunalne usluge – troškovi električne energije, gasa, telefona, otpadnih i kanalizacionih usluga, itd. Neke komunalije, kao što je struja, mogu porasti kada proizvodnja raste. Međutim, komunalije se generalno smatraju fiksnim troškovima, pošto kompanija mora platiti minimalni iznos bez obzira na učinak.                   

Primer izračunavanja fiksnih troškova

Izračunavanje prosečnih fiksnih troškova kompanije pokazuje prosečno učešće fiksnih troškova po jedinici proizvoda. Prosečni fiksni troškovi se računaju po sledećoj formuli:

Prosečna fiksna troškovi = Ukupni fiksni troškovi / Broj proizvedenih jedinica

Average Fixed Cost = Total Fixed Cost / The Number of Manufactured Units

Na primer, kompanija ABC želi da zna prosečan udeo fiksnih troškova u ceni proizvoda. Mesečni fiksni troškovi u dolarima su sledeći:

Trenutno ABC proizvodi 20.000 jedinica proizvoda mesečno. Prosečni fiksni trošak po jednom proizvodu bi bio sledeći:

30.000 / 20.000 = 1,47 USD

Dakle, za svaki proizvod koji ABC proizvodi, 1,47 dolara ide za pokrivanje fiksnih troškova. Smanjenjem proizvodnje, prosečni fiksni troškovi će rasti, a povećanjem proizvodnje prosečni fiksni trošak po jedinici će se smanjiti.

Poređenje fiksnih i varijabilnih troškova

Upravljanje troškovima je jedan od najvažnijih poslova koji utiče na profitabilnost kompanije. Postoje dve vrste troškova, fiksni Fixed Costs i varijabilni Variable Costs. Fiksni i varijabilni troškovi utiču na poslovanje na različite načine, ali oba su važna za profitabilnost poslovanja. Smanjenjem fiksnih i varijabilnih troškova povećava se profit.

Razlika između ovih troškova je što se fiksni troškovi ne menjaju s promenom obima proizvodnje, dok su varijabilni troškovi promenljivi. Fiksni troškovi nastaju tokom određenog vremenskog perioda, dok varijabilni troškovi nastaju kako se jedinice proizvode.

Obim proizvodnje je broj jedinica koje preduzeće proizvede za nedelju, mesec ili godinu. Obim prodaje je broj jedinica koje preduzeće proda za nedelju, mesec ili godinu. Ako se prodaje usluga, onda su obim proizvodnje i obim prodaje isti – proizvodi se i prodaje u isto vreme. Ako se prodaju zalihe proizvoda može se prodati više nego što se proizvede. U tom slučaju, obim proizvodnje i obim prodaje su različiti. Fiksni troškovi su troškovi koji su nezavisni od obima. Fiksni troškovi se obično zasnivaju na vremenu, a ne na količini koju preduzeće proizvodi ili prodaje.

Moguće je da trošak bude fiksan za neke delatnosti, ali promenljiv u drugim. Na primer, za kamion hrane gorivo je fiksni trošak jer je potrebna ista količina goriva bez obzira koliko hrane preduzeće prodaje. Međutim, gorivo bi bilo promenljivi trošak za uslugu dostave kao što je UPS (više isporučenih paketa znači više goriva).

Uticaj strukture troškova na prodajne cene

U industrija prerade nafte, železnici i avioprevozu struktura troškova sastoji uglavnom od fiksnih troškova. Veća je verovatnoća prodaje njihovih proizvode po niskim cenama kako bi ostvarili dovoljnu prodaju da pokriju svoje fiksne troškove. Ovo povećava nivoa konkurencije unutar grane, pošto svi imaju sličnu strukturu troškova i svi moraju da pokriju svoje fiksne troškove. Kada su fiksni troškovi plaćeni, sva dodatna prodaja obično ima prilično visoke marže. To znači da kompanije sa visokim fiksnim troškovima mogu biti vrlo profitabilne kada prodaja poraste. Nasuprot tome, mogu imati velike gubitke kada prodaja opada.

Međutim, ako u strukturi troškova preovlađuju varijabilni troškovi (kao uslužno poslovanje), preduzeća  nisu sklona da snižavaju cene. Na taj način, ova preduzeća mogu lako da pokriju svoje male iznose fiksnih troškova. Varijabilni troškovi imaju relativno visok udeo u prodaji, a profiti ostvareni na svakoj prodaji su obično niži nego u slučaju visokih fiksnih troškova.