Koeficijenti likvidnosti (Liquidity Ratios) su finansijski pokazatelji koji procenjuju sposobnost kompanije da pravovremeno izmiri svoje kratkoročne obaveze. Oni porede različite oblike likvidne ili obrtne imovine sa tekućim obavezama (Current Liabilities) i daju uvid u kratkoročnu finansijsku sposobnost preduzeća.
Što je veći deo kratkoročnih obaveza moguće pokriti raspoloživom likvidnom imovinom, to je kompanija, pod ostalim jednakim uslovima, manje izložena kratkoročnom riziku nelikvidnosti.
Najčešće korišćeni pokazatelji su Current Ratio, Quick Ratio i Cash Ratio. Iako svi mere likvidnost, razlikuju se po tome koliko konzervativno procenjuju imovinu koja može biti iskorišćena za izmirenje obaveza.
Šta su koeficijenti likvidnosti?
Koeficijenti likvidnosti (Liquidity Ratios) spadaju u grupu finansijskih pokazatelja (Financial Ratios) koji se koriste za analizu sposobnosti kompanije da izmiri kratkoročne obaveze.
U osnovi, ovi pokazatelji porede obrtna sredstva (Current Assets) ili njihov likvidniji deo sa tekućim obavezama (Current Liabilities).
Najvažniji su:
- Current Ratio – koeficijent tekuće likvidnosti;
- Quick Ratio – koeficijent ubrzane likvidnosti;
- Cash Ratio – koeficijent trenutne likvidnosti.
Kod sva tri pokazatelja tekuće obaveze nalaze se u imeniocu, dok se u brojiocu koriste različite kategorije imovine.
Vrednost od 1,0 znači da je knjigovodstvena vrednost imovine uključene u obračun jednaka iznosu tekućih obaveza. Međutim, to ne znači automatski da će kompanija sigurno izmiriti sve obaveze, jer stvarna naplativost potraživanja, vrednost zaliha, rokovi dospeća i novčani tokovi takođe utiču na likvidnost.
Zbog toga se koeficijenti likvidnosti ne tumače izolovano, već u odnosu na industriju, poslovni model, istorijske rezultate kompanije i konkurente.
Vrste pokazatelja likvidnosti
1. Koeficijent tekuće likvidnosti
Current Ratio = Obrtna sredstva / Tekuće obaveze
Current Ratio = Current Assets / Current Liabilities
Koeficijent tekuće likvidnosti poredi ukupnu obrtnu imovinu sa kratkoročnim obavezama.
Na primer, ako kompanija ima 300.000 evra obrtne imovine i 150.000 evra tekućih obaveza:
Current Ratio = 300.000 / 150.000 = 2,0
To znači da kompanija ima 2 evra obrtne imovine na svaki 1 evro tekućih obaveza.
Međutim, ovaj pokazatelj ne uzima u obzir da sva obrtna imovina nema isti stepen likvidnosti. Zalihe, na primer, mogu zahtevati vreme da se prodaju i naplate.
2. Koeficijent ubrzane likvidnosti
Quick Ratio = (Gotovina + Potraživanja + Tržišne hartije od vrednosti) / Tekuće obaveze
Quick Ratio = (Cash + Accounts Receivable + Marketable Securities) / Current Liabilities
Koeficijent ubrzane likvidnosti (Quick Ratio) predstavlja stroži test likvidnosti od Current Ratio pokazatelja.
Iz obračuna se najčešće isključuju zalihe (Inventory) i unapred plaćeni troškovi (Prepaid Expenses), jer se ne mogu uvek brzo pretvoriti u gotovinu.
Zbog toga Quick Ratio bolje pokazuje koliko kompanija može da pokrije kratkoročne obaveze koristeći sredstva koja su brže dostupna za izmirenje dugova.
3. Koeficijent trenutne likvidnosti
Cash Ratio = (Gotovina + Gotovinski ekvivalenti + Tržišne hartije od vrednosti) / Tekuće obaveze
Cash Ratio = (Cash + Cash Equivalents + Marketable Securities) / Current Liabilities
Koeficijent trenutne likvidnosti (Cash Ratio) predstavlja još konzervativniji pokazatelj.
Za razliku od Current Ratio i Quick Ratio, Cash Ratio se fokusira na sredstva koja su najbliža gotovini, kao što su gotovina, gotovinski ekvivalenti i, u zavisnosti od metodologije, određene tržišne hartije od vrednosti.
Zbog toga će Cash Ratio obično biti niži od Quick Ratio, dok će Quick Ratio obično biti niži od Current Ratio, pod uslovom da se pokazatelji računaju na uobičajen način.
Na primer, kompanija može imati:
- Current Ratio = 3,5
- Quick Ratio = 1,5
- Cash Ratio = 0,90
Ove vrednosti same po sebi ne mogu se označiti kao dobre ili loše. Njihovo značenje zavisi od industrije, poslovnog modela, stabilnosti novčanih tokova i drugih finansijskih pokazatelja.
DSO i likvidnost
Days Sales Outstanding (DSO) nije koeficijent likvidnosti u užem smislu, ali je važan za analizu naplate potraživanja i novčanog toka, a samim tim i za likvidnost kompanije.
DSO pokazuje prosečan broj dana koji je kompaniji potreban da naplati potraživanja od kupaca nakon kreditne prodaje.
DSO = (Prosečna potraživanja / Neto prodaja na kredit) × Broj dana u periodu
Visok DSO može značiti da kompanija sporije naplaćuje potraživanja, što može povećati pritisak na novčani tok. Međutim, odgovarajuća vrednost DSO zavisi od industrije i ugovorenih rokova plaćanja.
Zbog toga se DSO može posmatrati kao dopunski pokazatelj upravljanja obrtnim kapitalom, a ne kao klasični koeficijent likvidnosti.
Značaj koeficijenata likvidnosti
Sposobnost izmirenja kratkoročnih obaveza
Koeficijenti likvidnosti pomažu investitorima, poveriocima i menadžmentu da procene koliko je kompanija sposobna da izmiri obaveze koje dospevaju u kratkom roku.
Niže vrednosti mogu ukazivati na veći pritisak na kratkoročnu likvidnost, ali njihovo značenje zavisi od poslovnog modela i strukture novčanih tokova.
Procena kreditnog rizika
Poverioci i banke mogu koristiti pokazatelje likvidnosti kao deo šire procene kreditne sposobnosti kompanije.
Kompanija koja ima dovoljno likvidnih sredstava za pokriće kratkoročnih obaveza može imati povoljniju poziciju u pogledu upravljanja kratkoročnim finansijskim obavezama. Međutim, odluka o odobravanju kredita zavisi i od drugih faktora, uključujući profitabilnost, novčani tok, nivo zaduženosti i kreditnu istoriju.
Analiza finansijskog položaja
Investitori mogu koristiti koeficijente likvidnosti zajedno sa drugim pokazateljima kako bi analizirali finansijski položaj kompanije.
Posebno je korisno posmatrati trend pokazatelja kroz više godina i porediti ih sa kompanijama iz iste industrije.
Da li je veći koeficijent likvidnosti uvek bolji?
Ne nužno.
Viša vrednost koeficijenta može ukazivati na veću raspoloživu imovinu u odnosu na kratkoročne obaveze, ali previsoka likvidnost takođe može ukazivati na neefikasno korišćenje kapitala.
Na primer, kompanija koja drži veoma veliki iznos gotovine može imati visok Cash Ratio, ali ako ta sredstva nisu produktivno angažovana, mogu postojati propuštene mogućnosti za investiranje, razvoj poslovanja ili druge namene kapitala.
S druge strane, veoma nizak koeficijent može ukazivati na veći pritisak na likvidnost.
Zbog toga ne postoji jedna univerzalna „idealna“ vrednost koja važi za sve kompanije. Pokazatelje treba tumačiti u kontekstu industrije, poslovnog modela, novčanih tokova i istorijskih rezultata konkretne kompanije.
Zaključak
Liquidity Ratios (Koeficijenti likvidnosti) predstavljaju važne alate za procenu sposobnosti kompanije da izmiri svoje kratkoročne obaveze.
Current Ratio obuhvata ukupnu obrtnu imovinu, Quick Ratio koristi uži skup likvidnije imovine, dok se Cash Ratio fokusira na najlikvidnija sredstva.
Ovi pokazatelji daju korisne informacije, ali nijedan od njih samostalno ne može potpuno opisati finansijsku poziciju kompanije. Za potpuniju analizu potrebno ih je posmatrati zajedno sa novčanim tokovima, profitabilnošću, zaduženošću i pokazateljima obrtnog kapitala, uključujući DSO.