Hartije od vrednosti (Securities) su finansijski instrumenti koji predstavljaju određeno finansijsko pravo ili interes i kojima se, u skladu sa zakonom i uslovima emisije, može trgovati na finansijskim tržištima.
Hartije od vrednosti omogućavaju kompanijama, državama i drugim izdavaocima da prikupe kapital, dok investitorima pružaju mogućnost da ulažu novac i ostvare prinos kroz rast vrednosti, kamatu, dividende ili druga ugovorena plaćanja.
Pojam Securities obuhvata različite vrste finansijskih instrumenata, uključujući akcije, obveznice i određene druge tržišne instrumente. Tačna definicija hartije od vrednosti zavisi od zakonodavstva konkretne zemlje.
Šta su hartije od vrednosti?
Securities, odnosno hartije od vrednosti, predstavljaju finansijske instrumente koji imaju ekonomsku vrednost i određena prava za njihovog imaoca.
U zavisnosti od vrste hartije, investitor može steći:
- vlasnički interes u kompaniji;
- pravo na naplatu duga i kamate;
- pravo na dividendu;
- pravo na određena plaćanja u budućnosti;
- ili druga prava definisana uslovima instrumenta.
Hartije od vrednosti mogu biti predmet kupovine i prodaje na finansijskim tržištima. Neke se trguju na organizovanim berzama, dok se druge mogu trgovati na drugim uređenim ili vanberzanskim tržištima.
Primeri hartija od vrednosti
Najpoznatiji primeri uključuju:
- Akcije (Shares) – predstavljaju vlasnički interes u kompaniji.
- Obveznice (Bonds) – predstavljaju dužnički odnos između izdavaoca i investitora.
- Državni zapisi (Treasury Bills) – kratkoročni dužnički instrumenti koje izdaje država.
- Komercijalni zapisi (Commercial Paper) – kratkoročni dužnički instrumenti koje najčešće izdaju kompanije.
- Određene hartije povezane sa investicionim fondovima, uključujući neke vrste ETF-ova.
Važno je napomenuti da derivati poput opcija i fjučersa nisu automatski hartije od vrednosti u svakom pravnom sistemu. Njihova klasifikacija zavisi od zakona koji se primenjuje.
Vrste hartija od vrednosti
Hartije od vrednosti mogu se klasifikovati na različite načine. Jedna od osnovnih podela je na:
- Vlasničke hartije (Equity Securities)
- Dužničke hartije (Debt Securities)
- Hibridne hartije (Hybrid Securities)
Derivati (Derivatives) predstavljaju posebnu kategoriju finansijskih instrumenata i ne treba ih automatski izjednačavati sa hartijama od vrednosti, jer njihov pravni status zavisi od konkretnog instrumenta i zakonodavstva.
1. Vlasničke hartije od vrednosti
Vlasničke hartije (Equity Securities) predstavljaju vlasnički interes u kompaniji ili drugom entitetu.
Najpoznatiji primer su akcije (Shares). Kupovinom akcija investitor može postati vlasnik dela kompanije, u skladu sa vrstom i klasom akcija.
Vlasničke hartije mogu investitoru pružiti:
- mogućnost ostvarivanja kapitalne dobiti (Capital Gain) ako vrednost hartije poraste;
- pravo na dividendu (Dividend) ako je kompanija isplaćuje;
- glasačka prava, kod akcija koje daju takvo pravo;
- određena prava u slučaju likvidacije ili stečaja kompanije.
Za razliku od dužničkih hartija, vlasničke hartije uglavnom nemaju unapred garantovan datum otplate glavnice.
Vlasničke hartije mogu ponuditi veći potencijalni prinos, ali istovremeno nose i veći rizik gubitka. Ako kompanija posluje loše i njena vrednost padne, vrednost akcija može značajno opasti.
U slučaju stečaja kompanije, akcionari se uglavnom namiruju nakon poverilaca, pa mogu ostati bez dela ili celokupnog uloženog kapitala.
2. Dužničke hartije od vrednosti
Dužničke hartije (Debt Securities) predstavljaju finansijske instrumente kojima se izdavalac obavezuje da investitoru isplati određeni iznos prema unapred definisanim uslovima.
Tipični elementi dužničke hartije mogu uključivati:
- nominalnu vrednost (Face Value);
- kamatnu stopu ili kupon (Coupon Rate);
- datum dospeća (Maturity Date);
- uslove otplate glavnice;
- druga prava i obaveze izdavaoca i imaoca hartije.
Najpoznatiji primeri su:
- državne obveznice;
- korporativne obveznice;
- municipalne obveznice;
- državni zapisi;
- komercijalni zapisi;
- druge vrste dužničkih instrumenata.
Investitor kupovinom dužničke hartije u suštini finansira izdavaoca, a zauzvrat može primati kamatu i na kraju roka dospeća dobiti povraćaj glavnice, u skladu sa uslovima emisije.
3. Hibridne hartije od vrednosti
Hibridne hartije (Hybrid Securities) kombinuju određene karakteristike dužničkih i vlasničkih instrumenata.
Jedan od poznatih primera je konvertibilna obveznica (Convertible Bond). Ona funkcioniše kao obveznica, ali pod određenim uslovima može biti konvertovana u akcije kompanije.
Na taj način investitor može imati karakteristike dužničkog ulaganja, uz mogućnost da kasnije stekne vlasnički interes u kompaniji.
Drugi primeri hibridnih instrumenata mogu uključivati određene vrste preferencijalnih akcija (Preferred Shares) i drugih instrumenata koji kombinuju karakteristike kapitala i duga.
4. Derivati i hartije od vrednosti
Derivati (Derivatives) su finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od vrednosti drugog instrumenta ili osnovne imovine, odnosno Underlying Asset.
Osnovna imovina može biti:
- akcija;
- obveznica;
- roba;
- valuta;
- kamatna stopa;
- berzanski indeks;
- drugi finansijski instrument.
Najpoznatiji derivati uključuju:
- Opcije (Options);
- Fjučerse (Futures);
- Forvarde (Forward Contracts);
- Svopove (Swaps);
- Varante (Warrants).
Međutim, nije pravilno sve derivate automatski nazivati hartijama od vrednosti. Pravna klasifikacija zavisi od konkretnog instrumenta i zakonodavstva određene zemlje.
Hartije od vrednosti i finansijska tržišta
Hartije od vrednosti imaju važnu ulogu na finansijskim tržištima jer povezuju investitore kojima je potreban prinos sa kompanijama, državama i drugim subjektima kojima je potreban kapital.
Na primer, kompanija može izdati akcije kako bi prikupila kapital za razvoj poslovanja. Država može izdati obveznice kako bi finansirala svoje potrebe. Investitor zauzvrat dobija finansijski instrument koji može držati do dospeća ili, kada je to moguće, prodati drugom investitoru.
Cena hartije od vrednosti na tržištu može se menjati u zavisnosti od ponude i tražnje, finansijskog položaja izdavaoca, kamatnih stopa, ekonomskih uslova i očekivanja investitora.
Hartije od vrednosti u Srbiji
U Srbiji se hartije od vrednosti regulišu propisima koji uređuju tržište kapitala, izdavanje i trgovanje finansijskim instrumentima i prava investitora.
Na domaćem tržištu mogu se pojaviti različite vrste finansijskih instrumenata, uključujući akcije i obveznice, dok se trgovanje odvija kroz regulisano tržište i druge dozvoljene mehanizme.
Pravna klasifikacija konkretnog instrumenta zavisi od domaćih propisa, pa se engleski pojam Securities ne treba automatski prevoditi tako da svaki instrument koji se u engleskoj literaturi naziva security ima potpuno isti pravni status u Srbiji.
Securities vs. Financial Instruments
Pojmovi Securities i Financial Instruments nisu uvek potpuni sinonimi.
Financial Instruments (finansijski instrumenti) predstavljaju širi pojam koji može obuhvatati različite vrste ugovora i instrumenata, dok su Securities (hartije od vrednosti) jedna od kategorija finansijskih instrumenata.
Zbog toga se u stručnim tekstovima uvek mora uzeti u obzir kontekst i relevantno zakonodavstvo.
Hartije od vrednosti (Securities) predstavljaju važan deo finansijskog sistema jer omogućavaju prenos kapitala između investitora i izdavalaca. Najvažnije grupe obuhvataju vlasničke, dužničke i hibridne hartije, dok se derivati posmatraju kao posebna kategorija čiji pravni status zavisi od konkretnog instrumenta i jurisdikcije.