Hartije od vrednosti, vrednosni papiri u finansijama, vrednosnice
Šta su hartije od vrednosti?
Vrednosni papiri Securities su finansijski instrumenti, koji imaju novčanu vrednost i kojim se može trgovati. Vrednosni papiri su zamenjivi i razmenjivi finansijski instrumenti koji se koriste za prikupljanje kapitala na javnim i privatnim berzama.
Primeri vrednosnih papira
- Akcije Shares
- Obveznice Bonds
- Opcije Options
- Zajednički fondovi Mutual Funds i
- Fondovi kojima se trguje na berzi ETF
Priroda onoga što se može, a šta ne može nazvati hartijom od vrednosti zavisi od zakonodavstva zemlje u kojoj se sredstvo trguje.
Vrste hartija od vrednosti
1. Vlasničke hartije Equity Securities
2. Dužničke hartije Debt Securities
3. Derivativne hartije Derivative Securities
4. Hibridne hartije Hybrid Securities
1. Vlasnički vrednosni papiri
Vlasnički vrednosni papiri ukazuju na udeo u vlasništvu entiteta, obično udeo u nekom poslu. Najčešći primer je udeo akcija u kompaniji. Akcije zajedničkih fondova se takođe smatraju vlasničkim hartijama, kao i akcije određenih fondova kojima se trguje na berzi (one koje ne uključuju dužničke hartije kao što su obveznice).
Pojedinci kupuju dužničke vrednosne papire kako bi periodična primali plaćanja u zamenu za privremenu upotrebu svog novca. Oni kupuju vlasničke hartije kao ulaganja koja donose kapitalnu dobiti tokom vremena. Vlasnička hartija od vrednosti je imovina Asset, koja ako se njena vrednost poveća, može biti prodat uz zaradu.
Većina vlasničkih hartija od vrednosti obično ne daju pravo svojim vlasnicima na periodične isplate, ali neke isplaćuju dividende Dividend. Kompanije koje plaćuju dividende koriste mali procenat svog profita da akcionarima isplate određeni iznos novca po akciji. Isplate se uglavnom vrše jednom kvartalno ili jednom godišnje. Pošto su vlasnici ovih hartija od vrednosti delimični vlasnici preduzeća, mogu imati glasačka prava kada o nekim poslovim odlukama.
Generalno, vlasničke hartije nude veći potencijalni prinos od dužničkih hartija. To je zato što je vrednost kompanije u principu neograničena, dok su plaćanja kamate i datum dospeća obveznice fiksni i unapred određeni.
Međutim, vlasničke hartije od vrednosti takođe nose veći rizik. Iako je potencijalna vrednost kompanije neograničena, ona bi takođe mogla pasti, što bi donelo gubitak kapitala akcionara. U slučaju stečaja, akcionari imaju pravo samo na deo vrednosti koja preostane posle isplate poverilaca i izmirenja svih obaveza.
2. Dužnički vrednosni papiri
Dužničke hartije od vrednosti su finansijski instrumenti koji obećavaju izdavaocu da će isplatiti imaocu određeni iznos do njenog dospeća . Ove hartije sadrže fiksni iznos, kamatnu stopu i datum dospeća kada se ukupan iznos mora isplatiti.
To su instrumenti čije vlasništvo se može lako preneti sa jedne strane na drugu. Obveznice (državne, korporativne ili opštinske), menice, državni zapisi su najčešćih vrsta dužničkih hartija od vrednosti. Osim toga, postoji mnogo primera dužničkih hartije, kao što su povlašćene akcije, dužničke obaveze s kolateralom, komercijalni zapisi i hipotekarne hartije od vrednosti.
3. Derivativni vrednosni papiri
Derivati Derivatives su finansijski instrumenti čija vrednost je određena vrednošću drugog sredstva (imovine). Osnovno sredstvo Underlying Asset, u principu može biti bilo koje sredstvo, kao što su strana valuta, kamatna stopa, akcija, indeks ili roba. Finansijski derivati uključuju opcije Options, varante Warrants, terminske ugovore Forwards, fjučerse Futures, valutne i kamatne svopve (Currency Swaps i Interst Swaps).
Derivativni ugovori sadrže pravo/obavezu da se kupi ili proda osnovno sredstvo po određenoj ceni na određeni budući datum. Osnovno sredstvo (poznato kao roba) ugovora o derivatima je ona roba koja će se kupiti ili prodati na budući datum. Derivat izvodi svoju vrednost/cenu iz osnovne imovine.
4. Hibridni vrednosni papiri
Hibridni vrednosni papiri se ponašaju kao dužničke hartije i kao vlasničke hartije. Najčešći tip hibridnih hartija od vrednosti su konvertibilna obveznica Convertible Bonds. One se ponašaju kao obveznice po tome što se redovno isplaćuju, ali se razlikuju od obveznica po tome što se mogu konvertovati u određeni broj akcija po nahođenju vlasnika. Drugi primer je vlasnički varant Equity Warrant, koji je opcija koju entitet izdaje direktno svojim akcionarima da kupe ili prodaju hartiju od vrednosti po određenoj ceni na ili pre određenog datuma.
