Carine, tarife
Šta su carine?
Carine su vrsta poreza koji uvodi država i naplaćuje na granici na uvezenu robu ili usluge. Tarife su uobičajene u međunarodnoj trgovini. Carina se uvodi kao protekcionističko sredstvo jer povećava cene uvoza, smanjuje uvoz roba i usluga i štiti domaće proizvođače. Kao rezultat toga, potrošači bi kupovali relativno jeftiniju domaću robu.
Kako funkcionišu tarife?
Na sledećem primeru se vidi kako funkcionišu carine:
Svetska cena uvezenih računara u jednoj zemlji je 1.000 dolara. Manja je od cena domaće proizvodnje od 1.500 dolara. U slučaju da je cena uvezenih računara viša od cene domaćih računara, nema podsticaja za kupovinu računara iz drugih zemalja.
Po svetskoj ceni od 1.000 dolara domaći proizvođači proizvode 10 miliona, a potrošači kupuju 30 miliona računara. 20 miliona nedostajućih računara se uvozi iz inostranstva.
Međutim, vlada nastoji da podrži domaće proizvođače uvođenjem carine od 200 dolara po uvezenom računaru. Zbog nove tarife, cena raste na 1.200 dolara.
Potrošači će skuplje računare kupovati manje (25 miliona), dok će domaći proizvođači povećati proizvodnju na 15 miliona. Nakon toga, količina uvezenih računara će pasti na 10 miliona (25 miliona – 15 miliona).
Zašto se uvode carine?
Postoji nekoliko razloga zašto vlade uvode carine na uvezenu robu. Neki od najčešćih razloga su:
- Zaštita domaćih proizvođača
Ponekad vlade žele da zaštite domaće proizvođače i industrije koje imaju probleme zbog jeftine uvozne robe. Pored toga, podrška domaćim proizvođačima utiče na smanjenje nezaposlenosti.
- Zaštita potrošača
Jeftina uvozna roba može biti opasna za potrošače, ako sadrži štetne sastojke. Poskupljenjem robe, vlada obeshrabruje njihovu prekomernu potrošnju.
- Očuvanje nacionalne bezbednosti
Štiti industrije od strateškog značaja za nacionalnu bezbednost od prevelike zavisnosti od uvoza.
- Zaštita novih industrija
Carine mogu zaštititi industrije u nastajanju i rastu. Veće carine će i viša cena uvozne robe stimulišu potrošače da kupuju domaće proizvode. Takođe, podstiče rast kompanija u industrijama u nastajanju.
Primeri carine
Primeri tarife su porezi na uvezenu ili izvezenu robu.
Sjedinjene Države su uvele carinu od 25% na uvezeni čelik iz Kine.
Da bi obeshrabrila kupovinu italijanskih kožnih torbi, Vlada SAD je uvela carinu od 50% koja i podigla njihovu cenu. Tako su domaće alternative postale mnogo pristupačnije. Vlada se nada da će dodatni troškovi učiniti uvoznu robu mnogo manje poželjnom.
Ovo su samo neki od mnogobrojnih primera.
Na koga najviše utiču tarife?
Uopšteno govoreći, carine najviše pogođaju nekoliko subjekata:
Prvo, tarife često najviše pogađaju potrošače sa nižim prihodima. Pošto carine dovode do viših cena uvezene robe, pojedinci sa nižim prihodima, mogu podneti veći teret.
Drugo, mala preduzeća, posebno ona koja koriste u proizvodnji uvozne materijale, imaju veće proizvodne troškove.
Na kraju, carina utiču na zemlje u razvoju. Više tarife mogu ometati njhovu integraciju u globalnu ekonomiju, ograničavaju njihov pristup međunarodnim tržištima i potencijalno ometajući ekonomski razvoj. Uopšteno govoreći, ove zemlje nemaju dovoljno novca, za kupovinu potrebnih proizvoda za potrošnju.
Preduzeća pogođena carinama u suštini imaju tri opcije: da prihvate dodatne troškove, povećaju cene ili premeste proizvodnju u drugu zemlju.
