LIBOR (London Interbank Offered Rate) bio je referentna kamatna stopa koja je predstavljala procenu kamatnih stopa po kojima su velike međunarodne banke mogle da pribave neobezbeđena kratkoročna sredstva na međubankarskom tržištu. Godinama je predstavljao jednu od najvažnijih referentnih kamatnih stopa u međunarodnom finansijskom sistemu i koristio se kao osnova za određivanje kamatnih stopa na brojne finansijske proizvode.
LIBOR se objavljivao za različite valute i rokove dospeća, a njegova vrednost se koristila u kreditima, obveznicama, derivatima i drugim finansijskim ugovorima. Međutim, zbog promena u finansijskom sistemu i regulatornih reformi, LIBOR je postepeno ukinut i zamenjen alternativnim referentnim stopama.
Šta je LIBOR?
LIBOR je predstavljao referentnu stopu zasnovanu na procenama kamatnih stopa po kojima su odabrane banke mogle da pozajme neobezbeđena sredstva od drugih banaka na relevantnom međubankarskom tržištu.
Objavljivao se za više valuta i različite rokove, odnosno tzv. tenore, kao što su preko noći, jedna nedelja, jedan, tri, šest i dvanaest meseci, u zavisnosti od valute i perioda.
LIBOR je imao važnu ulogu zato što je omogućavao da se veliki broj finansijskih ugovora veže za jednu standardizovanu referentnu stopu.
Kako se LIBOR koristio?
LIBOR se često koristio kao osnovica kojoj se dodavala određena marža.
Na primer, kamatna stopa na kredit mogla je biti definisana kao:
LIBOR + 2%
Ako je referentna stopa iznosila 1,5%, ukupna kamatna stopa prema toj formuli bila bi 3,5%.
Na sličan način LIBOR se koristio u različitim vrstama finansijskih instrumenata, uključujući:
- bankarske kredite;
- hipotekarne i druge zajmove;
- obveznice sa promenljivom kamatnom stopom;
- swap ugovore;
- fjučerse i druge derivate;
- različite međunarodne finansijske ugovore.
Zbog široke primene, promene LIBOR-a mogle su uticati na troškove finansiranja velikog broja kompanija i drugih učesnika na finansijskim tržištima.
Zašto je LIBOR bio važan?
LIBOR je decenijama predstavljao jednu od najvažnijih referentnih stopa u globalnim finansijama. Njegova važnost proizlazila je iz široke primene u finansijskim ugovorima denominovanim u različitim valutama.
Međutim, LIBOR nije predstavljao zvaničnu centralnu bankarsku kamatnu stopu. Njegova funkcija bila je da posluži kao referentna stopa za određivanje cena različitih finansijskih proizvoda.
Ukidanje LIBOR-a
LIBOR je postepeno ukinut nakon dugotrajnog regulatornog procesa.
Za većinu valuta i rokova objavljivanje LIBOR-a prestalo je krajem 2021. godine, dok su određene američke dolarske LIBOR stope sa određenim rokovima nastavile da se objavljuju do 30. juna 2023. godine.
Zbog toga se LIBOR danas ne koristi kao aktivna globalna referentna stopa na način na koji se koristio pre njegovog ukidanja.
Zašto je LIBOR ukinut?
Jedan od ključnih razloga za napuštanje LIBOR-a bila je promena strukture međubankarskog finansiranja i smanjenje obima stvarnih transakcija na kojima bi se referentna stopa mogla zasnivati.
Dodatni problem predstavljala je manipulacija LIBOR-om, odnosno slučajevi u kojima su pojedine banke davale netačne ili neprimerene prijave kamatnih stopa. Ovi slučajevi doveli su do velikih regulatornih istraga, kazni i gubitka poverenja u postojeći sistem.
Zbog toga su regulatori i finansijska tržišta prešli na referentne stope koje se više oslanjaju na stvarne transakcije.
Čime je LIBOR zamenjen?
LIBOR nije zamenjen jednom jedinstvenom stopom za ceo svet. Umesto toga, uvedene su različite alternative referentnim kamatnim stopama, u zavisnosti od valute i tržišta.
Za američki dolar jedna od najvažnijih zamena je SOFR (Secured Overnight Financing Rate), koji odražava trošak prekonoćnog finansiranja na tržištu obezbeđenom američkim državnim hartijama od vrednosti.
Za druge valute koriste se druge referentne stope. Na primer, za britansku funtu koristi se SONIA (Sterling Overnight Index Average), dok se za evro koristi €STR (Euro Short-Term Rate).
Zbog toga nije precizno reći da je LIBOR u svim slučajevima jednostavno „zamenjen SOFR-om“. SOFR je prvenstveno naslednik za određene američke dolarske transakcije, dok druge valute imaju svoje alternativne referentne stope.
LIBOR i SOFR
LIBOR i SOFR nisu potpuno iste vrste referentnih stopa.
LIBOR je bio povezan sa procenjenim troškom neobezbeđenog međubankarskog finansiranja, dok SOFR meri trošak obezbeđenog prekonoćnog finansiranja na tržištu repo transakcija koje koriste američke državne hartije od vrednosti kao kolateral.
Zbog tih razlika, prelazak sa LIBOR-a na SOFR zahtevao je prilagođavanje brojnih postojećih finansijskih ugovora.
LIBOR danas
LIBOR je danas pre svega istorijski finansijski termin. Iako se više ne koristi kao aktivna referentna stopa u nekadašnjem obimu, njegovo razumevanje je važno za proučavanje finansijskih tržišta, starih kreditnih ugovora, derivata i istorijskih podataka o kamatnim stopama.
U savremenoj finansijskoj terminologiji treba razlikovati istorijski LIBOR od njegovih naslednika, kao što su SOFR, SONIA i €STR.
Zaključak
LIBOR (London Interbank Offered Rate) bio je jedna od najvažnijih međunarodnih referentnih kamatnih stopa, koja se koristila za određivanje cena brojnih kredita, obveznica i derivata.
Zbog regulatornih reformi, smanjenja osnove u stvarnim transakcijama i problema povezanih sa manipulacijom referentnom stopom, LIBOR je postepeno ukinut. Za američki dolar značajnu ulogu preuzeo je SOFR, dok su za druge valute uvedene odgovarajuće alternativne referentne stope.
LIBOR je zato danas prvenstveno istorijski pojam, ali ostaje važan za razumevanje razvoja međunarodnog sistema referentnih kamatnih stopa.