Likvidacija (Liquidation) je proces u kojem se imovina preduzeća ili druge pravne osobe pretvara u novčana sredstva, najčešće radi izmirenja obaveza prema poveriocima i završetka poslovanja. U zavisnosti od okolnosti, likvidacija može biti dobrovoljna ili sprovedena kao deo postupka zbog insolventnosti, u skladu sa važećim zakonom.
Tokom likvidacije se imovina može prodavati, potraživanja naplaćivati, a ostvarena sredstva koriste se za izmirenje obaveza prema poveriocima prema utvrđenom redosledu prvenstva. Ako nakon izmirenja svih obaveza preostane imovina, ona se može raspodeliti vlasnicima u skladu sa njihovim pravima.
Važno je razlikovati likvidaciju od stečaja. Likvidacija može biti sprovedena i kada preduzeće nije insolventno, na primer kada vlasnici odluče da prekinu poslovanje. Stečaj je poseban pravni postupak koji se pokreće zbog insolventnosti i ima za cilj kolektivno namirenje poverilaca, kroz reorganizaciju ili bankrotstvo, u skladu sa zakonom.
Šta je likvidacija?
Likvidacija je postupak kojim se poslovanje privodi kraju, imovina se pretvara u novac, a obaveze se izmiruju prema utvrđenom redosledu. Imovina može obuhvatati nekretnine, opremu, zalihe, potraživanja, hartije od vrednosti i druga sredstva.
Nakon prodaje imovine ili naplate potraživanja, novac se koristi za podmirenje obaveza. Tek nakon namirenja poverilaca može doći do raspodele eventualnog preostalog iznosa vlasnicima, u skladu sa njihovim pravima i zakonom.
Likvidacija se može odnositi i na prodaju pojedinačne imovine, bez gašenja celog preduzeća. Na primer, kompanija može likvidirati deo zaliha po sniženim cenama kako bi brzo oslobodila sredstva ili skladišni prostor.
Primer likvidacije
Pretpostavimo da kompanija ABC odluči da prestane sa poslovanjem. Nakon donošenja odluke o likvidaciji, kompanija prodaje određenu imovinu, naplaćuje potraživanja i koristi ostvarena sredstva za izmirenje svojih obaveza.
Ako kompanija poseduje imovinu vrednu 5 miliona evra, a ukupne obaveze iznose 3,5 miliona evra, sredstva ostvarena likvidacijom mogu se koristiti za podmirenje tih obaveza. Ako nakon izmirenja svih obaveza ostane 1,5 miliona evra, preostala imovina se raspodeljuje vlasnicima prema njihovim pravima i pravilima koja se primenjuju u konkretnom postupku.
Ako se, međutim, imovina proda za manje od iznosa potrebnog za potpuno namirenje obaveza, poverioci možda neće biti namireni u celosti.
Dobrovoljna likvidacija
Dobrovoljna likvidacija nastaje kada vlasnici, odnosno nadležni organi društva, odluče da prekinu poslovanje i sprovedu postupak likvidacije, kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.
Ovakva likvidacija ne mora biti posledica insolventnosti. Kompanija može biti finansijski sposobna da izmiri svoje obaveze, ali vlasnici mogu odlučiti da više nema ekonomskog ili drugog razloga za nastavak poslovanja.
Tokom postupka likvidacije društvo naplaćuje svoja potraživanja, izmiruje obaveze i raspolaže svojom imovinom u skladu sa zakonom. Nakon završetka postupka, društvo se briše iz odgovarajućeg registra.
Likvidacija i stečaj
Likvidacija i stečaj nisu sinonimi.
Likvidacija može predstavljati način završetka poslovanja solventnog društva, dok se stečaj (Bankruptcy/Insolvency Proceedings) odnosi na poseban postupak koji se pokreće zbog insolventnosti, odnosno nemogućnosti dužnika da uredno izmiruje svoje obaveze.
U stečajnom postupku može doći do bankrotstva, pri čemu se imovina stečajnog dužnika prodaje radi namirenja poverilaca, ili do reorganizacije, kojom se pokušava omogućiti nastavak poslovanja pod izmenjenim uslovima.
Zbog toga nije precizno reći da se svaka likvidacija događa tokom stečajnog postupka.
Raspodela imovine tokom likvidacije
Novac ostvaren prodajom imovine i naplatom potraživanja koristi se za izmirenje obaveza prema poveriocima u skladu sa zakonskim redosledom prvenstva.
Kod stečajnog postupka redosled namirenja zavisi od vrste potraživanja, njihovog obezbeđenja i pravila koja propisuje relevantni zakon. Obezbeđeni poverioci (Secured Creditors) mogu imati pravo prvenstva u odnosu na određenu imovinu koja služi kao kolateral (Collateral).
Nakon namirenja poverilaca, eventualna preostala imovina može pripasti vlasnicima. Kod kompanija koje imaju više klasa akcija, prava vlasnika mogu se razlikovati. Vlasnici povlašćenih akcija (Preferred Shares), na primer, mogu imati prednost u odnosu na vlasnike običnih akcija u raspodeli preostale imovine, u skladu sa pravima koja proizlaze iz tih akcija.
Likvidacija zaliha
Pojam likvidacije ne odnosi se samo na zatvaranje preduzeća.
Likvidacija zaliha predstavlja prodaju robe ili proizvoda, često po sniženim cenama, kako bi kompanija brzo oslobodila kapital i skladišni prostor. Do toga može doći zbog zatvaranja poslovanja, promene asortimana, viška zaliha ili potrebe za ubrzanim pretvaranjem zaliha u gotovinu.
Ovakva likvidacija ne znači da kompanija prestaje da postoji.
Likvidacija hartija od vrednosti
U finansijskom trgovanju, likvidacija pozicije znači zatvaranje postojeće pozicije prodajom, kupovinom ili drugom transakcijom kojom se pozicija poništava.
Na primer, investitor koji poseduje akcije može ih prodati i time zatvoriti svoju dugu poziciju (Long Position). Kod kratke pozicije, kupovina odgovarajućeg broja hartija od vrednosti može se koristiti za zatvaranje pozicije.
Prinudna likvidacija pozicije može nastati kada broker ili druga finansijska institucija zatvori poziciju bez dodatne saglasnosti trgovca, na primer kada trgovac više ne ispunjava zahteve u pogledu margine (Margin). Konkretni uslovi zavise od ugovora, tržišta i pravila brokera.
Šta znači likvidirati imovinu?
Likvidirati imovinu znači pretvoriti je u novčana sredstva, najčešće prodajom.
Na primer, preduzeće može prodati automobil, opremu, nekretninu ili zalihe kako bi dobilo gotovinu. Brzina kojom se određena imovina može pretvoriti u novac zavisi od njene likvidnosti (Liquidity).
Akcije kojima se aktivno trguje na organizovanom tržištu mogu se obično prodati relativno brzo, dok prodaja nekretnine može trajati znatno duže.
Važno je razlikovati likvidnost imovine od likvidacije imovine. Likvidnost opisuje koliko se lako imovina može pretvoriti u novac, dok likvidacija predstavlja sam proces pretvaranja imovine u novčana sredstva.
Likvidacija u Srbiji
U Srbiji je likvidacija privrednog društva uređena Zakonom o privrednim društvima i predstavlja postupak prestanka društva koje ima dovoljno sredstava za izmirenje svojih obaveza.
Tokom likvidacije društvo nastavlja da postoji radi sprovođenja postupka, ali njegova poslovna sposobnost i aktivnosti imaju za cilj završetak poslova, naplatu potraživanja, izmirenje obaveza i raspodelu eventualnog preostalog likvidacionog ostatka.
Stečaj je odvojen pravni postupak koji se primenjuje kada su ispunjeni zakonski uslovi za njegovo pokretanje. Zbog toga likvidacija solventnog društva i stečaj ne treba koristiti kao sinonime.
Zaključak
Liquidation (Likvidacija) predstavlja proces pretvaranja imovine u novčana sredstva i završavanja poslovanja ili određene finansijske aktivnosti. Kod likvidacije preduzeća ostvarena sredstva koriste se za izmirenje obaveza, dok eventualna preostala imovina može biti raspodeljena vlasnicima.
Likvidacija može biti dobrovoljna, ali se termin koristi i za različite oblike prodaje ili zatvaranja imovine i finansijskih pozicija. Posebno je važno razlikovati likvidaciju od stečaja, jer se radi o različitim pravnim i ekonomskim pojmovima.