Dugoročni dug (Long-term Debt) predstavlja dužničku obavezu kompanije čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Najčešće nastaje zaduživanjem kod banaka i drugih finansijskih institucija ili izdavanjem obveznica i drugih dužničkih hartija od vrednosti.
Za razliku od kratkoročnog duga, dugoročni dug se ne očekuje da bude u celosti izmiren u narednih dvanaest meseci. Međutim, deo glavnice koji dospeva za plaćanje u narednoj godini može se reklasifikovati kao Current Portion of Long-term Debt (CPLTD) i prikazati među kratkoročnim obavezama.
Dugoročni dug predstavlja jedan od važnih izvora finansiranja kompanija i može se koristiti za kupovinu imovine, razvoj poslovanja, izgradnju objekata, širenje proizvodnje ili finansiranje drugih dugoročnih projekata.
Šta je Long-term Debt?
Long-term Debt je dug koji kompanija treba da otplati tokom perioda dužeg od jedne godine.
U bilansu stanja (Balance Sheet) dugoročni dug se prikazuje među dugoročnim obavezama, odnosno obavezama koje nisu u celosti dospele za plaćanje u narednih dvanaest meseci.
Najčešći oblici dugoročnog duga su:
- bankarski krediti;
- korporativne obveznice (Corporate Bonds);
- hipotekarni krediti;
- zadužnice (Debentures);
- drugi dugoročni zajmovi i dužnički instrumenti.
Rok otplate može biti nekoliko godina, ali i znatno duži, u zavisnosti od vrste finansiranja i uslova ugovora.
Long-term Debt u bilansu stanja
Dugoročni dug prikazuje se u delu bilansa stanja koji se odnosi na dugoročne obaveze.
Jedna kompanija može imati više vrsta dugoročnog duga, na primer:
- kredit kod banke;
- hipotekarni kredit;
- emitovane korporativne obveznice;
- druge dugoročne zajmove.
U zavisnosti od načina prezentacije finansijskih izveštaja, ove obaveze mogu biti prikazane kao jedna zbirna stavka ili kroz više zasebnih stavki.
Posebno je važno razlikovati ukupan dug od dela duga koji dospeva u narednih dvanaest meseci.
Current Portion of Long-term Debt
Ako deo dugoročnog kredita dospeva za otplatu u narednih dvanaest meseci, taj deo se može klasifikovati kao Current Portion of Long-term Debt (CPLTD).
Na primer, kompanija ima dugoročni kredit od 1.000.000 evra, ali tokom naredne godine treba da otplati 150.000 evra glavnice.
Tada se:
- 150.000 evra prikazuje kao tekući deo dugoročnog duga;
- preostalih 850.000 evra ostaje u dugoročnom delu obaveza, pod uslovom da ne dospeva za plaćanje u narednih dvanaest meseci.
Ovakva podela omogućava korisnicima finansijskih izveštaja da bolje procene kratkoročne obaveze i buduće potrebe za novčanim sredstvima.
Vrste Long-term Debt
Bankarski dug
Kompanije često koriste dugoročne bankarske kredite za finansiranje investicija, kupovinu opreme, nekretnina, razvoj poslovanja ili druge dugoročne potrebe.
Kredit se otplaćuje prema ugovorenom rasporedu, obično kroz periodične rate koje mogu sadržati glavnicu i kamatu.
Hipotekarni dug
Hipotekarni kredit je dug koji je obezbeđen hipotekom na određenoj nekretnini.
Kompanija može koristiti hipotekarni kredit za kupovinu ili finansiranje poslovne nekretnine, pri čemu nekretnina služi kao sredstvo obezbeđenja obaveze.
Ako dužnik ne ispunjava ugovorene obaveze, poverilac može imati pravo da naplatu potraživanja ostvari kroz postupke predviđene ugovorom i zakonom.
Korporativne obveznice
Corporate Bonds (Korporativne obveznice) predstavljaju dužničke hartije od vrednosti koje kompanije izdaju radi prikupljanja kapitala.
Kupac obveznice postaje poverilac emitenta, a ne vlasnik kompanije. Prema uslovima emisije, emitent se obavezuje da plaća kamatu i da na dospeću vrati glavnicu.
Obveznice mogu imati različite rokove dospeća, uključujući i dugoročne rokove od više godina.
Debentures
Debentures (Zadužnice) su dužnički instrumenti koji, u zavisnosti od pravnog sistema i uslova emisije, mogu biti neobezbeđeni konkretnom imovinom.
Kod neobezbeđene zadužnice poverilac nema određenu imovinu izdvojenu kao kolateral za konkretan dug, već se naplata zasniva na kreditnoj sposobnosti i obavezama emitenta.
Zbog toga se termin Debenture ne treba automatski izjednačavati sa svakim dugoročnim dugom.
Državne dugoročne hartije od vrednosti
Države mogu prikupljati sredstva izdavanjem dugoročnih državnih obveznica.
U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, Treasury Bonds predstavljaju dugoročne državne hartije od vrednosti sa dužim rokom dospeća.
Važno je razlikovati državne hartije od vrednosti od korporativnih obveznica, jer su emitenti i karakteristike kreditnog rizika različiti.
Municipal Bonds
Municipal Bonds (Municipalne obveznice) izdaju državne ili lokalne vlasti i drugi odgovarajući javni emitenti, u zavisnosti od pravnog sistema.
Sredstva prikupljena njihovim izdavanjem mogu se koristiti za finansiranje javnih projekata, poput infrastrukture.
Municipalne obveznice mogu biti kratkoročne ili dugoročne, pa se ne može svaka municipalna obveznica automatski svrstati u Long-term Debt.
Zašto kompanije koriste dugoročni dug?
Kompanije koriste dugoročni dug kada im je potreban kapital za potrebe koje će stvarati korist tokom dužeg perioda.
Na primer, kompanija može uzeti dugoročni kredit za:
- izgradnju fabrike;
- kupovinu proizvodne opreme;
- kupovinu poslovne nekretnine;
- širenje proizvodnih kapaciteta;
- razvoj novih proizvoda;
- finansiranje dugoročnih investicionih projekata.
Jedna od prednosti dugoročnog finansiranja je to što kompanija ne mora odmah da vrati celokupan pozajmljeni iznos. Glavnica se otplaćuje tokom dužeg perioda prema ugovorenim uslovima.
Sa druge strane, dug stvara obavezu plaćanja kamate i glavnice, pa povećanje zaduženosti može povećati finansijski rizik kompanije.
Prednosti i nedostaci dugoročnog duga
Prednosti
- omogućava kompaniji pristup kapitalu bez izdavanja novih akcija;
- omogućava finansiranje velikih i dugoročnih projekata;
- otplata se raspoređuje kroz duži period;
- vlasnička kontrola kompanije se ne mora smanjiti kao kod izdavanja novih akcija.
Nedostaci
- kompanija mora da plaća kamatu;
- glavnica mora biti vraćena prema ugovorenom rasporedu;
- veće zaduženje može povećati finansijski rizik;
- nepovoljni uslovi finansiranja mogu povećati troškove duga;
- problemi sa otplatom mogu ugroziti likvidnost i finansijsku stabilnost kompanije.
Long-term Debt i finansijski pokazatelji
Dugoročni dug važan je za analizu finansijske strukture kompanije.
Investitori i kreditori mogu koristiti različite Leverage Ratios (pokazatelje finansijske poluge) i pokazatelje zaduženosti kako bi procenili odnos duga prema kapitalu, imovini i sposobnosti kompanije da servisira svoje obaveze.
Među poznatijim pokazateljima su:
- Debt-to-Equity Ratio;
- Debt-to-Asset Ratio;
- Debt Ratio;
- Interest Coverage Ratio.
Veći dug ne znači automatski da je kompanija u lošoj finansijskoj situaciji. Važno je posmatrati visinu duga u odnosu na prihode, novčane tokove, imovinu, profitabilnost i sposobnost servisiranja kamata i glavnice.
Razlika između Long-term Debt i Long-term Liabilities
Long-term Debt i Long-term Liabilities nisu potpuno isti pojmovi.
Long-term Debt predstavlja dugoročne dužničke obaveze, kao što su bankarski krediti, obveznice i određeni drugi zajmovi.
Long-term Liabilities (dugoročne obaveze) predstavljaju širu kategoriju dugoročnih obaveza kompanije i mogu obuhvatiti i stavke koje nisu klasičan finansijski dug.
Zato je Long-term Debt uži pojam od Long-term Liabilities.
Drugim rečima, dugoročni dug može biti deo dugoročnih obaveza, ali nisu sve dugoročne obaveze nužno dug.
Razlika između Long-term Debt i Short-term Debt
Osnovna razlika je u roku dospeća.
Short-term Debt (kratkoročni dug) dospeva za otplatu u kratkom roku, dok Long-term Debt ima rok dospeća duži od jedne godine.
Na primer, kredit sa rokom otplate od šest meseci predstavlja kratkoročni dug, dok kredit sa rokom otplate od pet godina predstavlja dugoročni dug.
Kod dugoročnog kredita deo glavnice koji dospeva u narednih dvanaest meseci može biti reklasifikovan kao Current Portion of Long-term Debt.
Long-term Debt u Srbiji
U Srbiji se Long-term Debt može odnositi na dugoročne bankarske kredite, obveznice, zajmove i druge dugoročne dužničke obaveze privrednih društava.
U finansijskim izveštajima važno je razlikovati dugoročne obaveze od dela obaveza koje dospevaju u narednih dvanaest meseci. Na taj način se jasnije prikazuju budući novčani izdaci i struktura zaduženosti kompanije.
Za analizu kompanije posebno je važno posmatrati dug zajedno sa novčanim tokovima, prihodima, profitabilnošću, kamatnim troškovima i ukupnim obavezama, a ne samo njegov apsolutni iznos.
Zaključak
Long-term Debt (Dugoročni dug) predstavlja dug kompanije čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Najčešće se odnosi na bankarske kredite, korporativne obveznice, hipotekarne kredite, zadužnice i druge dugoročne dužničke instrumente.
Dugoročni dug omogućava kompanijama da finansiraju velike investicije i razvoj poslovanja bez trenutnog vraćanja celokupnog pozajmljenog kapitala. Međutim, istovremeno stvara obavezu plaćanja kamate i vraćanja glavnice, zbog čega je važan element procene zaduženosti i finansijskog rizika kompanije.