Dugoročne obaveze, ne-tekuće obaveze
Šta su dugoročne obaveze?
U računovodstvu, dugoročne obaveze Long-term Liabilities ili ne-tekuće obaveze, su finansijske obaveze preduzeća koje dospevaju roku dužem od jedne godine. Postoji nekoliko različitih vrsta obaveza koje su neizmirene u različitim vremenskim periodima. Ne-tekuće obaveze su uobičajena vrsta poslovnog duga koja je uglavnom povezana sa poslovnim kreditima.
Dug rok dospeća razlikuje dugoročne od tekućih obaveza Current Liabilities koje preduzeće mora da plati u roku od 12 meseci. Kratkoročne obaveze se plaćaju obrtnim sredstvima Current Assets, a dugoročne se mogu otplatiti kroz niz tekućih i budućih poslovnih aktivnosti.
Ne-tekuće obaveze se nalaze u bilansu stanja i zajedno sa tekućim obavezam čine sve što kompanija duguje. Pošto se plaćaju duže od 12 meseci, često dugi niz godina, kompanije ih koriste za finansiranje dugotrajne imovine Long-term Assets. Primer dugotrajne imovine su zemljište, zgrade i oprema.
Kako se izračunavaju ne-tekuće obaveze ?
Za izračunavanje dugoročnih obaveza, se koriste podaci iz bilansa stanja preduzeća. Dugoročne obaveze se često navode pod imenima dugoročni dug Long-term Debt ili ne-tekuće obaveze Non-current Liabilities. Tekući deo dugoročnog duga Current Portion of Long-term Debt se obično navodi zasebno u odeljku o tekućim obavezama Current Lliabilities.
Na primer, preduzeće A u svom bilansu stanja ima sledeće dugoročne obaveze (u USD):
Obveznice koje se plaćaju – 1.000.000
Plaćanje zakupa – 500.000
Plaćanje kredita – 2.000.000
Note koje se plaćaju – 1.000.000
Sabiranjem ovih savki se dobojaju ukupne dugoročne obaveze. Tekući deo dugoročnog duga je deo ovih obaveza koji dospeva u narednoj godini. U ovom primeru, tekući deo dugoročnog duga bi bio naveden zajedno sa kratkoročnim obavezama. Ovo obezbeđuje tačniji prikaz trenutne likvidnosti kompanije i njene sposobnosti da plati tekuće obaveze kada dospeju.
Primeri dugoročnih obaveza
Neki primeri dugoročnih obaveza su:
- Bankarski krediti
- Plaćanje hipoteke
- Plaćanje zakupa
- Obveznice koje se plaćaju
- Menice koje se plaćaju
Tekući deo dugoročnog duga dospeva u narednih 12 meseci. Obično se plaća gotovinom iz poslovanja ili kratkoročnim zaduživanjem.
Rizici dugoročnih obaveza
Dok dugoročne obaveze obezbeđuju finansiranje preduzeća, one takođe stvaraju određeni rizik. Najčešći rizici vezani za ove obaveze su rizik kamatne stope i kreditni rizik.
Kamatni rizik je rizik da će promene kamatnih stopa negativno uticati na isplate po osnovu duga. Kreditni rizik je rizik da zajmoprimac neće biti u mogućnosti da izvrši potrebna plaćanja.
Dugoročne i kratkoročne obaveze imaju svoje prednosti i mane. Prednost kratkoročnih obaveza je što nose manji rizik.
Ovim rizicima se može se upravljati kroz strategije zaštite. Hedžiranje Hedging je način zaštitite od potencijalnih gubitaka tako što se preuzimaju pozicije na različitim tržištima. Na primer, zaštita od rizika kamatne stope je zamena duga sa varijabilnom stopom za dug sa fiksnom stopom.
Ova strategija može zaštititi kompaniju ako kamatne stope porastu jer se otplate duga po fiksnoj stopi neće povećati.
Hedžing može zaštititi i od kreditnog rizika. Na primer, kompanija može ugovoriti osiguranju koji se isplaćuju ako zajmoprimac ne plati svoj dug. Ova vrsta strategije zaštite može zaštititi kompaniju ako zajmoprimac nije u mogućnosti da izvrši plaćanja.
Dugoročne obaveze su važan deo finansijskog poslovanja preduzeća i rasta, ali takođe stvaraju određeni nivo rizika. Strategije hedžinga mogu upravljati ovim rizikom i zaštititi od potencijalnih gubitaka.
