Money Market (tržište novca) je deo finansijskog sistema na kojem se obavljaju kratkoročne pozajmice, plasmani i trgovina finansijskim instrumentima, uglavnom sa rokom dospeća do jedne godine. Njegova osnovna uloga je obezbeđivanje likvidnosti bankama, državama, kompanijama i drugim finansijskim institucijama.
Za razliku od berze, koja predstavlja organizovano tržište za trgovanje određenim hartijama od vrednosti, tržište novca je širi sistem kratkoročnog finansiranja koji obuhvata različite institucije, instrumente i transakcije.
Na tržištu novca učestvuju pre svega centralne i komercijalne banke, države, kompanije, investicioni fondovi i druge finansijske institucije. Individualni investitori najčešće učestvuju indirektno, na primer preko fondova tržišta novca (Money Market Funds) ili određenih bankarskih proizvoda.
Šta je tržište novca?
Money Market omogućava učesnicima koji imaju višak kratkoročnih sredstava da ih plasiraju učesnicima kojima je potrebna kratkoročna likvidnost.
Instrumenti tržišta novca uglavnom imaju kratak rok dospeća, visoku likvidnost i relativno nizak kreditni rizik u odnosu na mnoge dugoročne finansijske instrumente. Međutim, nivo rizika zavisi od konkretnog instrumenta i emitenta.
Za razliku od tržišta kapitala (Capital Market), koje se koristi za dugoročno finansiranje putem akcija i dugoročnih obveznica, tržište novca prvenstveno služi za kratkoročno finansiranje i upravljanje likvidnošću.
Osnovne funkcije tržišta novca
Obezbeđivanje kratkoročne likvidnosti
Jedna od najvažnijih funkcija tržišta novca jeste omogućavanje učesnicima da privremene viškove ili manjkove gotovine pretvore u kratkoročne plasmane ili izvore finansiranja.
Banka sa viškom likvidnih sredstava može ih plasirati na tržištu novca, dok druga banka ili finansijska institucija može pozajmiti sredstva radi pokrivanja kratkoročnih potreba.
Finansiranje poslovanja
Kompanije mogu koristiti instrumente tržišta novca za finansiranje obrtnog kapitala, zaliha i drugih kratkoročnih potreba.
Na primer, kompanija može izdati komercijalne zapise (Commercial Paper) kako bi pribavila sredstva za finansiranje tekućeg poslovanja.
Upravljanje bankarskim rezervama
Banke koriste tržište novca za upravljanje svojom dnevnom likvidnošću i kratkoročnim potrebama za sredstvima.
Centralne banke takođe utiču na uslove na tržištu novca kroz monetarnu politiku, uključujući referentne kamatne stope i operacije na otvorenom tržištu.
Efikasnije korišćenje viška sredstava
Institucije koje privremeno imaju višak novca mogu ga plasirati u kratkoročne instrumente i ostvariti određeni prinos, umesto da sredstva ostanu neiskorišćena.
Instrumenti tržišta novca
Na tržištu novca koriste se različiti kratkoročni finansijski instrumenti.
Trezorski zapisi
Trezorski zapisi (Treasury Bills) su kratkoročne državne hartije od vrednosti koje država izdaje radi finansiranja kratkoročnih potreba.
Na primer, američki trezorski zapisi koje izdaje U.S. Department of the Treasury imaju rok dospeća od godinu dana ili kraći.
Trezorski zapisi se najčešće izdaju uz diskont, odnosno po ceni nižoj od nominalne vrednosti. Investitor na dospeću dobija nominalnu vrednost, a razlika između kupovne cene i iznosa koji dobija predstavlja njegov prinos.
Trezorski zapisi se smatraju instrumentima sa relativno niskim kreditnim rizikom kada je reč o državama sa visokim kreditnim kvalitetom, ali to ne znači da su svi državni kratkoročni instrumenti bez rizika.
Certifikati o depozitu
Certifikat o depozitu (Certificate of Deposit – CD) je bankarski instrument kojim se banka obavezuje da će investitoru isplatiti deponovani iznos zajedno sa ugovorenom kamatom pod dogovorenim uslovima.
Samo CD-ovi sa odgovarajućim kratkim rokom dospeća mogu se smatrati instrumentima tržišta novca. CD sa rokom dospeća dužim od jedne godine pripada dugoročnijem segmentu finansijskog tržišta.
Komercijalni zapisi
Komercijalni zapisi (Commercial Paper) predstavljaju kratkoročne, uglavnom neobezbeđene dužničke instrumente koje izdaju kompanije radi finansiranja tekućih poslovnih potreba.
Kompanije ih mogu koristiti za finansiranje zaliha, obaveza prema dobavljačima i drugih potreba obrtnog kapitala.
Kreditni rizik komercijalnog zapisa zavisi od finansijske snage i kreditnog kvaliteta njegovog emitenta. Zbog toga komercijalni zapisi nisu bezrizični, čak i kada ih izdaju velike kompanije.
Bankarski akcepti
Bankarski akcept (Banker’s Acceptance) je kratkoročni finansijski instrument koji nastaje kada banka prihvati obavezu plaćanja po menici ili drugom obliku vremenske obaveze.
Bankarski akcepti mogu imati važnu ulogu u međunarodnoj trgovini, jer mogu olakšati finansiranje i smanjiti rizik između učesnika u transakciji.
Akcept se, pod određenim uslovima, može prodati na sekundarnom tržištu pre dospeća.
Ugovori o ponovnom otkupu – Repo
Repo ugovor (Repurchase Agreement – Repo) predstavlja transakciju u kojoj jedna strana prodaje hartije od vrednosti uz istovremenu obavezu da ih kasnije otkupi po unapred dogovorenoj ceni.
Repo transakcije se često koriste za kratkoročno finansiranje i upravljanje likvidnošću, naročito između finansijskih institucija.
Centralne banke mogu koristiti repo transakcije kao deo svojih operacija monetarne politike, u zavisnosti od svog operativnog okvira.
Tržište novca i individualni investitori
Individualni investitori uglavnom ne trguju direktno na institucionalnom tržištu novca na isti način kao velike banke i finansijske institucije.
Umesto toga, mogu biti izloženi instrumentima tržišta novca preko:
- fondova tržišta novca (Money Market Funds),
- određenih bankarskih depozitnih proizvoda,
- kratkoročnih državnih hartija od vrednosti i
- drugih dostupnih kratkoročnih instrumenata.
Fond tržišta novca je investicioni fond koji ulaže sredstva investitora u kratkoročne i relativno likvidne finansijske instrumente.
Važno je razlikovati fond tržišta novca od računa na tržištu novca (Money Market Account). Fond je investicioni proizvod, dok je Money Market Account bankarski depozitni račun sa sopstvenim pravilima i karakteristikama.
Tržište novca i tržište kapitala
Osnovna razlika između ova dva tržišta jeste ročnost finansiranja.
Tržište novca prvenstveno obuhvata kratkoročne instrumente, najčešće sa dospećem do jedne godine.
Tržište kapitala služi prvenstveno za srednjoročno i dugoročno finansiranje i obuhvata instrumente kao što su akcije i dugoročne obveznice.
Granica između ova dva tržišta nije samo pitanje roka dospeća, jer se razlikuju i po funkciji, instrumentima i učesnicima.
Tržište novca i kamatne stope
Kamatne stope na tržištu novca imaju važnu ulogu u finansijskom sistemu.
Promene monetarne politike centralne banke mogu uticati na kratkoročne tržišne kamatne stope. Promene tih stopa zatim mogu uticati na troškove kratkoročnog finansiranja banaka i kompanija, kao i na prinose kratkoročnih instrumenata.
Zbog toga je tržište novca važan kanal kroz koji se monetarna politika prenosi na finansijski sistem i širu ekonomiju.
Prednosti tržišta novca
Najvažnije funkcije i prednosti tržišta novca uključuju:
- obezbeđivanje kratkoročne likvidnosti,
- efikasno usmeravanje privremenih viškova novca,
- olakšavanje kratkoročnog finansiranja,
- podršku poslovanju banaka i kompanija,
- omogućavanje trgovine likvidnim kratkoročnim instrumentima i
- podršku sprovođenju monetarne politike.
Rizici tržišta novca
Iako se instrumenti tržišta novca često smatraju relativno niskorizičnim, tržište novca nije potpuno bez rizika.
Mogući rizici uključuju:
- kreditni rizik – mogućnost da emitent ne ispuni obavezu,
- kamatni rizik – promenu vrednosti ili prinosa usled promene kamatnih stopa,
- likvidnosni rizik – teškoću da se instrument brzo proda po očekivanoj ceni i
- tržišni rizik – promenu tržišnih uslova koja može uticati na vrednost ili dostupnost finansiranja.
Nivo rizika zavisi od konkretnog instrumenta, emitenta, roka dospeća i tržišnih uslova.
Tržište novca u Srbiji
U Srbiji tržište novca obuhvata različite oblike kratkoročnog finansiranja i trgovine finansijskim instrumentima. Narodna banka Srbije ima važnu ulogu u sprovođenju monetarne politike i upravljanju likvidnošću bankarskog sistema.
Za učesnike u finansijskom sistemu tržište novca predstavlja važan mehanizam za upravljanje kratkoročnom likvidnošću i plasiranje privremenih viškova sredstava.
Zaključak
Money Market (tržište novca) je segment finansijskog sistema namenjen prvenstveno kratkoročnom finansiranju i upravljanju likvidnošću. Na njemu se koriste instrumenti kao što su trezorski zapisi, komercijalni zapisi, kratkoročni certifikati o depozitu, bankarski akcepti i repo ugovori.
Njegova uloga je posebno važna za banke, države, kompanije i druge finansijske institucije, jer omogućava efikasno upravljanje privremenim viškovima i manjkovima likvidnosti i predstavlja važan kanal za sprovođenje monetarne politike.