Ne-tekuća imovina (Non-current Assets), poznata i kao dugoročna imovina (Long-term Assets), predstavlja sredstva i druge ekonomske resurse koje preduzeće očekuje da će koristiti, držati ili ostvarivati korist od njih duže od jedne godine ili duže od jednog operativnog ciklusa, u zavisnosti od toga koji je period duži.
Za razliku od tekuće imovine (Current Assets), koja se uglavnom koristi ili pretvara u gotovinu tokom kratkoročnog poslovnog ciklusa, ne-tekuća imovina namenjena je dugoročnom poslovanju preduzeća.
Ne-tekuća imovina obuhvata različite kategorije sredstava, uključujući nekretnine, postrojenja i opremu (PP&E), dugoročna ulaganja, nematerijalnu imovinu i određene druge dugoročne resurse.
Na primer, za proizvođača automobila fabrike, proizvodne hale, mašine i proizvodna oprema predstavljaju važnu ne-tekuću imovinu jer se koriste tokom više godina i predstavljaju osnovu dugoročnog proizvodnog procesa.
Šta su Non-current Assets?
Non-current Assets su sredstva koja nisu namenjena da budu pretvorena u gotovinu, prodata ili potrošena u okviru uobičajenog kratkoročnog poslovnog ciklusa.
Najčešće se očekuje da će preduzeće imati ekonomsku korist od njih duže od jedne godine.
Primeri uključuju:
- zemljište;
- zgrade;
- proizvodne mašine;
- opremu;
- vozila koja se koriste u poslovanju;
- dugoročne investicije;
- patente;
- žigove;
- autorska prava;
- određene vrste softvera;
- goodwill;
- prirodne resurse.
Ne-tekuća imovina se prikazuje u bilansu stanja (Balance Sheet), ali način njenog priznavanja i vrednovanja zavisi od vrste sredstva i primenjenih računovodstvenih standarda.
Glavne kategorije ne-tekuće imovine
Ne-tekuća imovina može se podeliti u nekoliko osnovnih kategorija.
1. Nekretnine, postrojenja i oprema (PP&E)
Nekretnine, postrojenja i oprema (Property, Plant and Equipment – PP&E) predstavljaju fizičku imovinu koju preduzeće koristi za proizvodnju, pružanje usluga, iznajmljivanje ili administrativne potrebe.
Primeri uključuju:
- zemljište;
- poslovne zgrade;
- fabrike;
- proizvodne mašine;
- računarsku opremu;
- kancelarijsku opremu;
- vozila;
- proizvodne uređaje.
PP&E predstavlja jednu od najvažnijih kategorija ne-tekuće imovine kod kapitalno intenzivnih kompanija.
Za većinu ove imovine trošak se raspoređuje tokom procenjenog korisnog veka kroz deprecijaciju (Depreciation).
Zemljište je važan izuzetak jer se, za razliku od većine materijalne imovine, ne deprecira zbog toga što se njegov korisni vek ne smatra ograničenim.
2. Dugoročna ulaganja
Dugoročna ulaganja (Long-term Investments) predstavljaju ulaganja koja preduzeće ne namerava da realizuje u kratkom roku.
Mogu uključivati:
- dugoročna ulaganja u akcije;
- određene obveznice;
- dugoročne vlasničke udele u drugim kompanijama;
- određene investicione nekretnine;
- druga ulaganja koja su namenjena dugoročnom držanju.
Važno je razlikovati dugoročna ulaganja od kratkoročnih tržišnih ulaganja koja se mogu klasifikovati kao tekuća imovina.
3. Nematerijalna imovina
Nematerijalna imovina (Intangible Assets) nema fizički oblik, ali može imati značajnu ekonomsku vrednost za preduzeće.
Primeri uključuju:
- patente;
- autorska prava;
- žigove;
- licence;
- franšize;
- određeni softver;
- trgovačka imena;
- druga ugovorna ili intelektualna prava.
Nematerijalna imovina sa ograničenim korisnim vekom obično se raspoređuje kroz period njenog korišćenja pomoću amortizacije (Amortization).
Nematerijalna imovina sa neograničenim korisnim vekom ne amortizuje se sistematski, već se procenjuje da li je došlo do umanjenja vrednosti.
4. Goodwill
Goodwill predstavlja posebnu vrstu nematerijalne imovine koja se najčešće pojavljuje kada jedno preduzeće stekne drugo preduzeće za cenu veću od fer vrednosti njegovih identifikovanih neto sredstava.
Goodwill može odražavati vrednost kao što su:
- reputacija;
- odnosi sa kupcima;
- očekivane sinergije;
- tržišna pozicija;
- druga nematerijalna ekonomska korist koja nije zasebno identifikovana i priznata.
Goodwill se ne deprecira kao materijalna imovina. Kod relevantnih računovodstvenih standarda njegova vrednost se proverava kroz test umanjenja vrednosti (Impairment Test).
5. Prirodni resursi
Prirodni resursi (Natural Resources) predstavljaju dugoročnu imovinu koja potiče iz prirode i čije se ekonomske koristi ostvaruju njihovim korišćenjem ili iscrpljivanjem.
Primeri uključuju:
- nalazišta nafte;
- rudnike;
- minerale;
- šume;
- druga prirodna nalazišta.
Za ovu vrstu imovine koristi se računovodstveni koncept depletion, odnosno raspoređivanje troška sredstva tokom njegovog iskorišćavanja.
Non-current Assets i bilans stanja
Ne-tekuća imovina prikazuje se na strani aktive bilansa stanja.
Bilans stanja se, između ostalog, može posmatrati kroz dve velike grupe:
Assets = Current Assets + Non-current Assets
Odnosno:
Imovina = Tekuća imovina + Ne-tekuća imovina
Tekuća imovina predstavlja sredstva koja se očekuje da će biti realizovana, prodata, potrošena ili pretvorena u gotovinu u kratkom periodu, dok se kod ne-tekuće imovine očekuje korišćenje ili ostvarivanje koristi tokom dužeg perioda.
Non-current Assets i knjigovodstvena vrednost
Ne-tekuća imovina se ne prikazuje nužno u bilansu stanja po svojoj trenutnoj tržišnoj vrednosti.
Kod određenih vrsta imovine početno se priznaje nabavna vrednost, nakon čega se vrednost može prilagođavati kroz deprecijaciju, amortizaciju, umanjenje vrednosti ili druga računovodstvena pravila, u zavisnosti od vrste sredstva i primenjenog računovodstvenog okvira.
Na primer, mašina kupljena za 100.000 EUR može nakon nekoliko godina imati znatno nižu knjigovodstvenu vrednost (Book Value) zbog akumulirane deprecijacije, čak i ako je njena tržišna vrednost drugačija.
Zbog toga knjigovodstvena vrednost ne mora biti jednaka tržišnoj vrednosti sredstva.
Deprecijacija ne-tekuće imovine
Većina materijalne ne-tekuće imovine sa ograničenim korisnim vekom vremenom gubi svoju računovodstvenu vrednost kroz deprecijaciju (Depreciation).
Razlozi mogu uključivati:
- fizičko habanje;
- zastarevanje;
- tehnološke promene;
- smanjenje korisnosti;
- korišćenje sredstva tokom njegovog korisnog veka.
Na primer, proizvodna mašina koja košta 500.000 EUR i ima procenjeni korisni vek od 10 godina može se, u zavisnosti od metode i računovodstvenih pretpostavki, postepeno priznati kao trošak tokom tog perioda.
Deprecijacija je bezgotovinski računovodstveni trošak. To znači da se u trenutku knjiženja deprecijacije ne vrši novi odliv gotovine.
Metode deprecijacije
Preduzeće može koristiti različite metode obračuna deprecijacije u skladu sa primenjenim računovodstvenim pravilima.
Jedna od najpoznatijih je pravolinijska metoda (Straight-Line Depreciation), kod koje se amortizujući iznos sredstva ravnomerno raspoređuje tokom njegovog korisnog veka.
Druge metode mogu uključivati:
- Declining Balance Method;
- Double-Declining Balance Method;
- metode zasnovane na korišćenju ili proizvodnji sredstva.
Izbor metode zavisi od karakteristika sredstva, očekivanog obrasca korišćenja i primenjenih računovodstvenih pravila.
Da li sva ne-tekuća imovina podliježe deprecijaciji?
Ne.
Ovo je važna razlika.
Zemljište se, po pravilu, ne deprecira zato što nema ograničen korisni vek na isti način kao zgrade ili mašine.
Nematerijalna imovina se, zavisno od toga da li ima ograničen ili neograničen korisni vek, može amortizovati ili se podvrgava testiranju umanjenja vrednosti.
Goodwill se takođe ne deprecira, već se procenjuje kroz odgovarajuće postupke testiranja umanjenja vrednosti.
Zato nije ispravno reći da se sva ne-tekuća imovina automatski deprecira.
Non-current Assets i kapitalna ulaganja
Kupovina dugoročne imovine često predstavlja kapitalno ulaganje (Capital Expenditure – CapEx).
Na primer, kada kompanija kupi:
- novu fabriku;
- proizvodnu liniju;
- poslovnu zgradu;
- mašinu;
- dugoročnu opremu,
takva investicija može predstavljati kapitalni izdatak.
Kapitalna ulaganja razlikuju se od tekućih poslovnih troškova jer stvaraju ili unapređuju sredstvo koje će kompaniji donositi ekonomsku korist tokom više perioda.
Razlika između Non-current Assets i Current Assets
Najvažnija razlika odnosi se na period korišćenja i likvidnost.
| Tekuća imovina | Ne-tekuća imovina |
|---|---|
| Kratkoročna imovina | Dugoročna imovina |
| Obično se realizuje ili koristi u roku od godinu dana ili jednog operativnog ciklusa | Koristi se ili daje ekonomsku korist tokom dužeg perioda |
| Relativno je likvidnija | Uglavnom je manje likvidna |
| Primer: gotovina | Primer: fabrika |
| Primer: zalihe | Primer: proizvodna mašina |
| Primer: potraživanja | Primer: patent |
Ova podela omogućava korisnicima finansijskih izveštaja da razlikuju sredstva namenjena kratkoročnom poslovanju od sredstava koja predstavljaju osnovu dugoročnog poslovanja.
Razlika između Non-current Assets i Fixed Assets
Fixed Assets (Osnovna sredstva) predstavljaju podskup ne-tekuće imovine, a ne potpun sinonim za nju.
Fixed Assets se uglavnom odnose na materijalnu imovinu koju preduzeće koristi u poslovanju tokom više godina, kao što su:
- zgrade;
- mašine;
- proizvodna oprema;
- vozila;
- poslovna oprema.
Nasuprot tome, Non-current Assets imaju šire značenje i mogu obuhvatiti i:
- dugoročne investicije;
- nematerijalnu imovinu;
- goodwill;
- prirodne resurse;
- druga dugoročna sredstva.
Zato važi:
Fixed Assets ⊂ Non-current Assets
Drugim rečima, svako osnovno sredstvo može biti ne-tekuća imovina, ali nije svaka ne-tekuća imovina osnovno sredstvo.
Razlika između Non-current Assets i Long-term Assets
Non-current Assets i Long-term Assets često se koriste kao sinonimni ili gotovo sinonimni izrazi.
Oba termina uglavnom označavaju imovinu čija se korist očekuje tokom perioda dužeg od jedne godine ili jednog normalnog operativnog ciklusa.
Razlika je uglavnom terminološka i zavisi od računovodstvenog ili finansijskog konteksta.
Za Investidia.com je zato korisno povezati:
Non-current Assets = Long-term Assets
dok Fixed Assets predstavljaju užu kategoriju.
Razlika između Non-current Assets i Capital Assets
Capital Assets je širi termin čije značenje može zavisiti od računovodstvenog, finansijskog ili poreskog konteksta.
U opštem poslovnom smislu može se odnositi na sredstva koja se koriste za dugoročno poslovanje i nisu namenjena redovnoj prodaji.
Zbog toga se Capital Assets i Non-current Assets u određenim kontekstima mogu preklapati, ali ih nije uvek pravilno tretirati kao savršene sinonime.
Zašto su Non-current Assets važne?
Ne-tekuća imovina predstavlja osnovu dugoročnih poslovnih kapaciteta mnogih kompanija.
Fabrika omogućava proizvodnju, mašina omogućava korišćenje proizvodnog kapaciteta, patent može omogućiti korišćenje određene tehnologije, dok poslovna zgrada može služiti kompaniji tokom mnogo godina.
Promene u ne-tekućoj imovini zato mogu ukazivati na:
- nova kapitalna ulaganja;
- širenje proizvodnih kapaciteta;
- prodaju imovine;
- akvizicije;
- restrukturiranje;
- zamenu zastarele opreme;
- umanjenje vrednosti imovine.
Međutim, sama promena ne-tekuće imovine nije dovoljna za zaključak o finansijskom stanju kompanije. Potrebno je analizirati i novčane tokove, dug, profitabilnost, kapitalne izdatke i druge finansijske pokazatelje.
Non-current Assets u analizi kompanije
Investitori i analitičari mogu posmatrati ne-tekuću imovinu zajedno sa drugim stavkama finansijskih izveštaja.
Na primer, rast PP&E može ukazivati na povećanje kapitalnih ulaganja. Međutim, važno je proveriti da li ta ulaganja dovode do povećanja proizvodnih kapaciteta i prihoda ili predstavljaju samo zamenu postojeće opreme.
Kod kompanija sa velikom količinom fizičke imovine posebno su važni pokazatelji kao što su:
- Fixed Asset Turnover;
- Return on Assets (ROA);
- Capital Expenditure (CapEx);
- Depreciation;
- Asset Turnover.
Na ovaj način Non-current Assets nisu samo računovodstvena stavka već i važan element analize načina na koji kompanija koristi kapital za ostvarivanje prihoda i profita.
Zaključak
Non-current Assets (Ne-tekuća imovina) predstavljaju dugoročne ekonomske resurse koje preduzeće koristi ili od kojih očekuje ekonomsku korist tokom perioda dužeg od jedne godine ili jednog operativnog ciklusa.
U ne-tekuću imovinu mogu spadati nekretnine, postrojenja i oprema, dugoročna ulaganja, nematerijalna imovina, goodwill i prirodni resursi.
Važno je razlikovati Non-current Assets od Fixed Assets. Fixed Assets predstavljaju užu kategoriju, uglavnom povezanu sa materijalnim osnovnim sredstvima, dok Non-current Assets obuhvataju širi skup dugoročnih sredstava.
Ne-tekuća imovina ima važnu ulogu u dugoročnom poslovanju jer omogućava kompaniji da proizvodi robu, pruža usluge, koristi intelektualnu svojinu i ostvaruje ekonomsku korist tokom više poslovnih perioda.