Akcije u opticaju, akcije u prometu, otvorene akcije
Outstanding Stocks
Šta su akcije u opticaju?
Akcije u prometu Outstanding Shares predstavljaju ukupan broj akcija preduzeća kojima se trguje na sekundarnom tržištu i stoga su dostupne investitorima. Ove akcije izdaje kompanija i prodaje ih investitorima, koji postaju delimični vlasnici kompanije. Trezorske akcije Treasury Shares su sopstvene akcije kompanije, ne spadaju u akcije u opticaju i drže se u trezoru kompanije. Autorizovane akcije Authorized Shares takođe nisu akcije u prometu jer su odobrene, ali još uvek nisu emitovane.
Broj otvorenih akcija utiče na tržišnu kapitalizaciju Market Capitalization kompanije, zaradu po akciji Earnings per Share (EPS) i moć glasanja. Na primer, kompanija sa velikim brojem otvorenih akcija ima manju zaradu po akciji od kompanije sa manje otvorenih akcija. Naravno, pod uslovom da je sve ostalo jednako. Pored toga, što kompanija ima više akcija, to će pojedinačni akcionari imati manju kontrolu nad odlukama kompanije. Naime, svaka akcija će predstavljati manji procenat ukupnih akcija u opticaju.
Osnovne i razvodnjene akcije
Broj akcija u opticaju mogu biti osnovne Basic Outstanding Shares ili potpuno razvodnjen Fully Diluted Shares. Broj osnovnih akcija u opticaju je jednostavno trenutni broj akcija dostupnih na sekundarnom tržištu. S druge strane, obračun potpuno razvodnjenih akcija uzima u obzir hartije od vrednosti koje mogu uticati na razvodnjavanje. Zamenjive hartije od vrednosti su, na primer, varanti Warrants, opcije Options, preferencijalne akcije Preferred Shares, itd. Dakle, ako kompanija poseduje hartije od vrednosti koje se razvodnjavaju, to ukazuje na moguće povećanje broja otvorenih akcija u budućnosti.
Recimo, kompanija ima milion osnovnih otvorenih akcija, i 100.000 opcija na akcije koje bi se mogle pretvoriti u obične akcije. U tom slučaju, broj razvodnjenih akcija u prometu bi bio 1,1 milion.
Investitori obraćaju pažnju na osnovne i na razvodnjene akcije jer mogu imati značajan uticaj na finansijske pokazatelje i vrednovanje kompanije. Što je više razvodnjenih akcija u opticaju, to je veće potencijalno razvodnjavanje postojećih akcija. Štaviše, to može uticati na zaradu po akciji i ukupni finansijski učinak kompanije.
Akcije u opticaju u odnosu na trezorske akcije
Akcije u prometu se odnose na ukupan broj akcija u vlasništvu investitora. S druge strane, trezorske akcije su sopstvene akcije koje je otkupilo samo preduzeće. Trezorske akcije nemaju pravo glasa, ne primaju dividende, ali ih kompanija može naknadno izdati.
Glavna razlika između otvorenih i sopstvenih akcija je što su otvorene akcije u vlasništvu investitora, a sopstvene poseduje sama kompanija. Pored toga, trezorske akcije se ne mogu prodati na otvorenom tržištu. Sopstvene akcije plus otvorene akcije zajedno čine ukupan broj emitovanih akcija.
Autorizovane akcije
Broj autorizovanih akcija može biti veći od broja otvorenih akcija, jer one predstavljaju maksimalan broj akcija koje kompanija može izdati. Broj trezorskih akcija može biti jednak ili manji od broja odobrenih akcija. Na primer, kompanija može odobriti emitovanje 10 miliona akcija za svoju IPO, ali na kraju izdaje samo devet miliona akcija.
Akcije u prometu u odnosu na plivajuće akcije
Akcije u prometu odnose se na ukupan broj akcija koje je kompanija izdala i koje poseduju investitori. Ovaj broj se ne menja osim ako kompanija ne izda dodatne akcije ili otkupi sopstvene akcij Share Buyback.
S druge strane, plutajuće akcije, su akcije kojima se može trgovati na berzi akcija. To su akcije koje ne poseduju insajderi ili institucionalni investitori. Razlika između otvorenih i plutajućih akcija je što ove druge predstavljaju samo akcije kojima se može trgovati na berzi.
Investitori i analitičari često koriste Float kao meru likvidnosti kompanije i obima trgovanja. Kompanije sa većim float-om mogu imati aktivnije trgovanje i likvidnost, što može biti privlačno investitorima koji cene likvidnost. Pored toga, veći float može olakšati institucionalnim investitorima da izgrade ili napuste pozicije u akcijama bez značajnog uticaja na cenu.
Međutim, float se može promeniti tokom vremena, pošto insajderi i institucionalni investitori mogu kupiti ili prodati akcije. Kada insajderi ili institucionalni investitori kupuju akcije, oni smanjuju float, dok kada prodaju akcije, povećavaju float. Ovo može uticati na dinamiku ponude i potražnje akcije i uticati na njenu cenu.
Formula
Akcije u opticaju = Izdate akcije – Trezorske akcije
Outstanding Shares = Issued Stock – Treasury Stock
Primer 1
| Primer broja akcija u opticaju | |
| Autorizovane akcije | 10.000 |
| Izdate akcije | 4.000 |
| Akcije otkupljene od akcionara | 1.000 |
| Broj akcija u opticaju | 3.000 |
*Autorizovane akcije Authorized Shares
Broj akcije u opticaju je jednak broju izdatih akcija umanjen za broj akcija koje se drže u trezoru kompanije.
Broj akcije u opticaju = Izdate akcije – Sopstvene akcije otkupljene od investitora = 4.000 – 1.000 = 3.000.
Primer 2
Kompanija izdala ukupno 1.000 akcija. 600 akcija se izdaje za širu javnost, 200 kao ograničene akcije insajderima kompanije, a 200 se čuva u trezoru kompanije. U ovom slučaju, kompanija ima ukupno 800 akcije u opticaju i 200 sopstvenih trezorskih akcija.
