Nominalna vrednost Par Value, originalna vrednost
vidi Face Value, Nominal Value, Original Value
Nominalna vrednost Par Value Nominal Par Value je vrednost navedena na obveznici ili sertifikatu o akcijama koja ostaje ista dok traju hartije od vrednosti.
Šta je nominalna vrednost Par Value?
Nominalna vrednost Par Value je vrednost obveznice Bonds ili akcije Shares naznačenim na obveznici ili sertifikatu o akcijama Stock Certificate. Nominalnu vrednost određuje izdavalac i ona ostaje ista tokom trajanja hartije od vrednosti. To je razlikuje od tržišne vrednosti, koja se menja kako akcija ili obveznica menjaju vlasnika na sekundarnom tržištu. Nominalna vrednost obveznice je iznos u dolarima naveden na sertifikatu, pri čemu se utvrđuje obračun kamate i stvarni iznos koji se plaća zajmodavcima na datum dospeća.
Termini Par Value i Face Value
Kada se govori o vrednosti finansijskih instrumenata, oba pojma imaju isto značenje. Oba termina se odnose na naznačenu vrednost finansijskog instrumenta u trenutku njegovog izdavanja.
Nominalna vrednost obveznica
Par Value se češće koristi za obveznice nego za akcije. Kod obveznica, nominalna vrednost je iznos novca koji izdavaoci obveznica pristaju da isplate kupcu po dospeću obveznice. Obveznica je u osnovi pismeno obećanje da će iznos pozajmljen izdavaocu biti vraćen.
Kupovina obveznica je u stvari pozajmljivanje novca izdavaocu kao što su vlade, opštine ili kompanije. Emitent obećava da će vratiti početnu investiciju, poznatu kao glavnica Principal, kada rok istekne, kao i da će plaćati određenu kamatu tokom trajanja obveznice.
Glavnica ulaganja u obveznice može, ali ne mora biti ista kao nominalna vrednost. Neke obveznice se prodaju uz popust i vraćaju svoju nominalnu vrednost po dospeću. Fiksna nominalna vrednost se koristi za izračunavanje fiksne kamatne stope obveznice, koja se naziva njenim kuponom.
Tržišna vrednost obveznice je cena koja se plaća za obveznicu na sekundarnom tržištu od nekoga ko nije prvobitni izdavalac. Tržišna vrednost raste i opada kako potražnja raste i opada. Kada se obveznice kupe na sekundarnom tržištu, efektivna stopa prinosa se razlikuje od fiksne kamatne stope.
Ako se za obveznicu plati više od nominalne vrednosti na sekundarnom tržištu, efektivna kamatna stopa koja se zaradi na obveznici bi bila niža od kupona. Ako se plati manje od nominalne vrednosti, efektivna kamata koja se zaradi bi bila veća od kupona.
Na primer, nova obveznica je kupljena od emitenta po nominalnoj vrednosti od 1.000 dolara, što je uobičajena vrednost za obveznice. Sa kuponom od 5%. zarada bi bila 50 dolara godišnje. Ali ako bi se kupila ista obveznice na sekundarnom tržištu za 1.200 dolara, efektivna kamatna stopa bi bila 4,16%, a ne 5%. I dalje bi zarada na kamati bila 50 dolara, a to bi bio manji procenat onoga što je plaćeno za obveznicu.
Originalna vrednost akcije
Nominalna vrednost akcije je minimalna zakonska cena koju akcionar mora da plati da bi stekao jednu akciju kompanije. To nema nikakve veze sa tim koliko akcije korporacije zaista vrede ili za koliko se prodaju. Umesto toga, to je zastareli pravni i računovodstveni koncept koji nalažu zakoni o korporacijama nekih država.
U nekim državama, kada se osniva korporacija, statutom se mora odrediti nominalna vrednost za njene akcije. Svi koji kupuju akcije u korporaciji, uključujući i osnivače korporacije, moraju platiti najmanje ovaj iznos. Ako plate manje, duguju korporaciji razliku.
Na primer, ako se nominalna vrednost za akcije kompanije postavi na 1 dolar, svi kupci akcija moraju da plate najmanje ovaj iznos za svaku akciju koju kupe. Za kupovinu 10.000 akcija, mora da se plati najmanje 10.000 dolara. Ako se plati samo 5.000 dolara, dug kompaniji biće 5.000 dolara. Ako kompanija prestane sa radom, njeni poverioci je mogu je tužiti za preostalih 5.000 dolara da bi se naplatili dugovi kompanije.
Termin nominalna vrednost može da dovede u zabludu jer nema nikakve veze sa tim koliko akcije korporacije zaista vrede. Nominalna vrednost je samo minimalna zakonska vrednost. Upravni odbor korporacije može zahtevati od investitora da plate mnogo više od nominalne vrednosti za akcije korporacija. Na primer, može se odrediti nominalnu vrednost od 0,01 USD po akciji, ali i zahtevati od investitora da plate 10 dolara po akciji. Ako posao kompanije bude uspešan, akcije bi trebalo da vrede mnogo više od njihove nominalne vrednosti.
