Povrat na investiciju (Return on Investment – ROI) je pokazatelj koji meri profitabilnost ulaganja tako što ostvareni dobitak ili korist od investicije poredi sa troškom odnosno iznosom uloženog kapitala.
ROI pokazuje koliko je investitor ostvario u odnosu na iznos koji je uložio i najčešće se izražava u procentima.
Na primer, ROI od 20% znači da je investicija ostvarila prinos koji odgovara 20% početno uloženog iznosa, prema načinu obračuna koji se koristi.
Viši ROI generalno ukazuje na veći prinos u odnosu na uloženi kapital, ali sam po sebi ne znači da je investicija bolja. Pri proceni ulaganja treba uzeti u obzir i rizik, trajanje investicije, likvidnost, troškove i druge moguće prinose.
Šta je Return on Investment (ROI)?
Return on Investment (ROI), odnosno povrat na investiciju, jedan je od najčešće korišćenih pokazatelja za procenu uspešnosti ulaganja.
Osnovna ideja ROI-a je jednostavna: poredi se dobitak ostvaren investicijom sa iznosom uloženim u tu investiciju.
Najčešći opšti oblik formule je:
ROI = (Dobitak od investicije / Trošak investicije) × 100
odnosno:
ROI = (Investment Gain / Cost of Investment) × 100
Ako je, na primer, investitor uložio 10.000 EUR, a ostvario dobitak od 2.000 EUR, ROI iznosi:
ROI = 2.000 / 10.000 × 100 = 20%
To znači da je ostvareni dobitak predstavljao 20% početnog ulaganja.
Formula za ROI
Postoji više načina za izračunavanje ROI-a, u zavisnosti od toga šta se smatra dobitkom i investicionom osnovom.
Jedna od najčešćih formula je:
ROI = (Neto dobitak od investicije / Trošak investicije) × 100
Neto dobitak se može prikazati kao:
Neto dobitak = Konačna vrednost investicije – Početna vrednost investicije – Troškovi ulaganja
U pojednostavljenom obliku:
ROI = (Investment Gain / Investment Cost) × 100
Važno je razlikovati ROI od pokazatelja koji koristi neto dobit kompanije (Net Income). Kada se analizira investicija kompanije ili konkretan poslovni projekat, neto dobit može biti odgovarajuća mera, ali kod pojedinačne investicije ROI se najčešće zasniva na neto dobitku ostvarenim samom investicijom.
Primer izračunavanja ROI-a
Pretpostavimo da su kompanije A i B investirale po 100.000 EUR.
| Stavka | Kompanija A | Kompanija B |
|---|---|---|
| Početno ulaganje | 100.000 EUR | 100.000 EUR |
| Dobitak od investicije | 20.000 EUR | 30.000 EUR |
| ROI | 20% | 30% |
ROI kompanije A:
ROI = 20.000 / 100.000 × 100 = 20%
ROI kompanije B:
ROI = 30.000 / 100.000 × 100 = 30%
Kompanija B ostvarila je veći ROI, jer je na isti iznos ulaganja ostvarila veći dobitak.
Međutim, samo na osnovu ROI-a ne može se zaključiti da je ulaganje u kompaniju B nužno bolje. Potrebno je uzeti u obzir i vreme potrebno za ostvarivanje prinosa, rizik i druge troškove.
ROI i faktor vremena
Jedno od važnih ograničenja klasičnog ROI-a jeste to što osnovna formula ne uzima direktno u obzir vreme.
Na primer, pretpostavimo da dve investicije ostvaruju ROI od 40%.
- Prva investicija ostvarila je 40% za 2 godine.
- Druga investicija ostvarila je 40% za 5 godina.
Na osnovu samog ROI-a obe investicije izgledaju jednako profitabilno. Međutim, prva investicija je ostvarila isti ukupni prinos za znatno kraći period.
Zbog toga se kod investicija različitog trajanja ROI ne bi trebalo koristiti kao jedini kriterijum. Za poređenje prinosa kroz vreme mogu biti korisniji pokazatelji kao što su Annualized Return, Compound Annual Growth Rate (CAGR) ili Internal Rate of Return (IRR), u zavisnosti od vrste ulaganja.
ROI i rizik
ROI takođe ne pokazuje koliko je rizika bilo potrebno preuzeti da bi se ostvario određeni prinos.
Na primer, investicija A može ostvariti ROI od 10% uz relativno malu neizvesnost, dok investicija B može ostvariti ROI od 15%, ali uz mnogo veći rizik gubitka kapitala.
Zato viši ROI ne znači automatski i bolju investiciju.
Prilikom procene ulaganja korisno je posmatrati:
- očekivani ROI;
- rizik ulaganja;
- trajanje investicije;
- likvidnost;
- volatilnost;
- poreze i transakcione troškove;
- alternativne mogućnosti ulaganja.
Prednosti ROI-a
Jedna od najvećih prednosti ROI-a je njegova jednostavnost.
Za osnovni obračun potrebna su samo dva ključna podatka: ostvareni dobitak i iznos ulaganja.
ROI je zbog toga lako razumljiv i može se koristiti za brzo poređenje različitih ulaganja, projekata ili poslovnih odluka.
Još jedna prednost je što se rezultat izražava u procentima. To omogućava lakše poređenje ulaganja različite veličine.
Na primer, ulaganje od 10.000 EUR koje donosi 2.000 EUR dobiti i ulaganje od 1.000.000 EUR koje donosi 100.000 EUR dobiti nisu jednaki po apsolutnom iznosu dobiti, ali ROI pokazuje relativnu profitabilnost:
- 2.000 / 10.000 = 20%
- 100.000 / 1.000.000 = 10%
Nedostaci ROI-a
Iako je jednostavan, ROI ima nekoliko važnih ograničenja.
Ne uzima direktno u obzir vreme
Isti ROI može biti ostvaren za godinu dana ili za nekoliko godina. Zato sam ROI nije dovoljan za poređenje investicija različitog trajanja.
Ne pokazuje rizik
ROI ne govori koliko je ulaganje bilo rizično. Dve investicije mogu imati isti ROI, ali potpuno različit nivo rizika.
Rezultat zavisi od načina obračuna
ROI može biti različit ako se u obračun uključe ili izostave određeni troškovi, porezi, naknade ili drugi elementi investicije.
Zbog toga je prilikom poređenja ulaganja važno koristiti istu metodologiju obračuna ROI-a.
Ne pokazuje apsolutni iznos dobiti
ROI predstavlja relativni prinos, a ne ukupnu količinu ostvarene dobiti. Investicija sa manjim ROI-em može doneti mnogo veći apsolutni iznos novca ako je početno ulaganje mnogo veće.
Koji ROI je dobar?
Ne postoji univerzalna vrednost ROI-a koja se može smatrati dobrom za sve investicije.
Da li je određeni ROI dobar zavisi od:
- rizika ulaganja;
- trajanja investicije;
- industrije i sektora;
- tržišnih uslova;
- troškova i poreza;
- alternativnih mogućnosti ulaganja;
- ciljeva investitora.
Na primer, ROI od 8% može biti atraktivan za relativno stabilnu investiciju, dok isti ROI možda nije dovoljan za ulaganje sa visokim rizikom.
Zato se ROI najbolje ocenjuje u poređenju sa sličnim investicijama i odgovarajućim referentnim prinosom (Benchmark), uz istovremeno razmatranje rizika.
ROI kod poslovnih investicija
ROI se ne koristi samo za finansijska ulaganja. Kompanije ga mogu koristiti i za procenu poslovnih projekata, kupovinu opreme, marketinške kampanje, razvoj novih proizvoda ili druge investicione odluke.
Na primer, ako kompanija uloži 50.000 EUR u novi projekat i projekat donese 10.000 EUR neto dobitka, ROI iznosi:
ROI = 10.000 / 50.000 × 100 = 20%
Kompanija zatim može uporediti ovaj rezultat sa drugim projektima ili sa očekivanim prinosom na alternativno korišćenje kapitala.
ROI kao deo finansijske analize
ROI je koristan zbog svoje jednostavnosti, ali ga ne bi trebalo posmatrati izolovano.
Za detaljniju procenu investicije mogu se koristiti i drugi pokazatelji, kao što su Net Present Value (NPV), Internal Rate of Return (IRR), Payback Period i CAGR.
Kombinovanje ovih pokazatelja omogućava potpuniju procenu profitabilnosti, vremenske vrednosti novca i rizika.
Zato ROI treba posmatrati kao jednostavan pokazatelj relativnog prinosa na ulaganje, a ne kao konačnu meru kvaliteta investicije.