Savings Account, odnosno štedni račun, predstavlja bankovni račun namenjen prvenstveno čuvanju i štednji novca, uz mogućnost ostvarivanja kamate na deponovana sredstva. Za razliku od tekućeg računa, koji se uglavnom koristi za svakodnevna plaćanja, štedni račun je prvenstveno namenjen držanju novca koji nije potreban za svakodnevnu potrošnju.
Štedni računi obično nude veću likvidnost od dugoročnih oblika štednje i ulaganja, jer vlasnik računa može relativno jednostavno da pristupi svojim sredstvima. Zbog toga se često koriste za fond za hitne slučajeve, kratkoročnu štednju ili čuvanje novca namenjenog određenom cilju.
Šta je Savings Account?
Savings Account je račun kod banke ili druge finansijske institucije na kojem klijent drži novac i za sredstva na računu može dobijati kamatu.
Kamatna stopa na štedne račune obično je niža od potencijalnog prinosa koji se može ostvariti nekim investicijama. Međutim, osnovna svrha štednog računa nije visok prinos, već kombinacija sigurnosti, dostupnosti novca i ostvarivanja kamate.
Štedni račun može biti namenjen, na primer, za:
- fond za hitne slučajeve;
- kupovinu automobila;
- putovanje ili odmor;
- veće planirane troškove;
- kratkoročnu štednju;
- novac koji trenutno nije potreban za svakodnevne troškove.
Kako funkcioniše štedni račun?
Kada klijent položi novac na štedni račun, banka ta sredstva može koristiti u okviru svog poslovanja, dok klijentu obračunava kamatu prema uslovima računa.
Na primer, ako klijent položi 5.000 EUR na štedni račun i banka plaća godišnju kamatu od 3%, godišnja kamata bi, pre eventualnog poreza i uz pojednostavljenu pretpostavku da se stopa ne menja, iznosila približno 150 EUR.
Stvarna kamata može zavisiti od:
- kamatne stope koju banka nudi;
- iznosa depozita;
- vrste štednog računa;
- perioda tokom kojeg se novac drži na računu;
- načina obračuna i pripisa kamate;
- uslova banke.
Prednosti štednog računa
Sigurnost novca
Jedna od glavnih prednosti štednog računa jeste što omogućava da se novac čuva kod finansijske institucije umesto da se drži u gotovini.
Međutim, osiguranje depozita zavisi od države i sistema osiguranja depozita. U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, depoziti kod banaka članica FDIC-a osigurani su do 250.000 USD po deponentu, po osiguranoj banci i po kategoriji vlasništva, uz primenu pravila FDIC-a.
U Srbiji se primenjuje domaći sistem osiguranja depozita, pa se američki limit od 250.000 USD ne može automatski primeniti na štedne račune u Srbiji.
Likvidnost
Štedni račun omogućava relativno jednostavan pristup novcu. Sredstva se, u zavisnosti od uslova banke, mogu podići, preneti na drugi račun ili koristiti za plaćanja.
Zbog toga je štedni račun posebno pogodan za novac koji treba da bude dostupan u slučaju neplaniranih troškova.
Ostvarivanje kamate
Za razliku od držanja gotovine kod kuće, novac na štednom računu može donositi kamatu.
Iako kamata možda neće biti visoka, ona omogućava da se ostvari određeni prihod na sredstva koja se trenutno ne koriste.
Odvajanje novca od svakodnevne potrošnje
Štedni račun može pomoći pojedincu da odvoji novac namenjen štednji od sredstava koja koristi za svakodnevne troškove.
Na taj način može biti lakše kontrolisati potrošnju i izbeći korišćenje novca namenjenog dugoročnijim ili hitnim potrebama.
Nedostaci štednog računa
Relativno niska kamatna stopa
Kamata na štedni račun može biti niža od potencijalnog prinosa drugih oblika štednje ili ulaganja, kao što su Certificate of Deposit (CD), određene državne hartije od vrednosti ili rizičnije investicije.
Zbog toga štedni račun obično nije namenjen ostvarivanju visokog dugoročnog prinosa.
Inflacija može smanjiti realnu vrednost novca
Ako je stopa inflacije viša od kamatne stope na štedni račun, realna kupovna moć novca može opadati čak i kada saldo računa nominalno raste.
Na primer, ako štedni račun donosi 3% godišnje, a inflacija iznosi 5%, novac nominalno raste, ali njegova realna kupovna moć opada.
Minimalni saldo i naknade
Neke banke mogu zahtevati minimalni saldo ili naplaćivati naknade za održavanje računa. Uslovi se razlikuju od banke do banke, pa je važno proveriti tarifu i pravila konkretnog računa.
Ograničenja transakcija
Određeni štedni računi mogu imati ograničenja u pogledu broja ili vrste transakcija, posebno kod računa koji nude višu kamatu ili druge pogodnosti.
Zato štedni račun nije uvek najbolja zamena za tekući račun (Checking Account) koji je namenjen svakodnevnom plaćanju.
Savings Account i Checking Account
Osnovna razlika između štednog i tekućeg računa jeste njihova namena.
Savings Account prvenstveno služi za čuvanje i štednju novca, dok je Checking Account namenjen svakodnevnim transakcijama, kao što su plaćanja, prenosi novca i korišćenje debitne kartice.
Pojedinac zato može koristiti oba računa: tekući račun za svakodnevne troškove, a štedni račun za novac koji želi da sačuva i na kojem želi da ostvari kamatu.
Savings Account u Srbiji
U Srbiji se štedni računi i drugi oblici bankarske štednje koriste za čuvanje novca uz ostvarivanje kamate, a uslovi zavise od konkretne banke i vrste depozita.
Pri izboru štednog računa važno je obratiti pažnju na:
- kamatnu stopu;
- valutu depozita;
- minimalni iznos za otvaranje;
- minimalni saldo;
- naknade;
- mogućnost prevremenog podizanja sredstava;
- način obračuna i pripisa kamate;
- osiguranje depozita.
Zaključak
Savings Account (štedni račun) predstavlja jednostavan način za čuvanje novca uz mogućnost ostvarivanja kamate. Njegove glavne prednosti su sigurnost, likvidnost i jednostavan pristup sredstvima, zbog čega je posebno pogodan za fond za hitne slučajeve i kratkoročnu štednju.
Njegov glavni nedostatak je obično niži prinos u poređenju sa nekim drugim oblicima štednje i ulaganja. Zato štedni račun prvenstveno treba posmatrati kao sredstvo za očuvanje i dostupnost novca, a ne kao investiciju namenjenu ostvarivanju visokog prinosa.