Porezi (Taxes) su obavezna novčana davanja koja država i drugi nadležni javni organi nameću fizičkim i pravnim licima radi prikupljanja javnih prihoda. Prikupljeni porezi koriste se za finansiranje javnih usluga, infrastrukture, obrazovanja, zdravstva, socijalnih programa, bezbednosti i drugih javnih potreba.
Poreski sistemi razlikuju se od zemlje do zemlje. Porezi mogu biti povezani sa dohotkom, dobiti, potrošnjom, zaradama, imovinom, prometom, uvozom ili drugim ekonomskim aktivnostima.
Šta su Taxes?
Taxes su zakonom propisana finansijska davanja koja fizička ili pravna lica plaćaju državi ili drugom nadležnom javnom organu. Kada nastane poreska obaveza prema važećim propisima, njeno plaćanje je obavezno.
Poreski prihodi omogućavaju državi i lokalnim samoupravama da finansiraju različite javne funkcije, kao što su izgradnja i održavanje infrastrukture, obrazovanje, zdravstvene usluge, javna uprava i socijalna zaštita.
Visina poreza najčešće zavisi od poreske osnovice i poreske stope. Na primer, poreska osnovica može biti ostvareni dohodak, dobit preduzeća, vrednost prodate robe ili usluge ili vrednost određene imovine.
Obaveza plaćanja poreza i utaja poreza
Kada poreski propisi utvrde da postoji poreska obaveza, poreski obveznik dužan je da porez obračuna i plati u skladu sa zakonom.
Utaja poreza (Tax Evasion) predstavlja nezakonito izbegavanje ili umanjenje poreske obaveze, na primer prikrivanjem prihoda, neprijavljivanjem oporezive imovine ili davanjem netačnih podataka poreskim organima. Posledice zavise od konkretnih okolnosti i zakona određene zemlje.
Sa druge strane, poresko planiranje (Tax Planning) podrazumeva korišćenje mogućnosti koje poreski propisi dozvoljavaju radi zakonitog upravljanja poreskim obavezama. Legalno poresko planiranje ne treba poistovećivati sa poreskom utajom.
Porezi mogu imati i regulatornu funkciju. Država može, na primer, višim porezima na određene proizvode pokušati da utiče na njihovu potrošnju, pored ostvarivanja javnih prihoda.
Vrste poreza
Postoji veliki broj različitih poreza. Među najčešćim su:
- Porez na dohodak (Income Tax) – porez koji se obračunava na dohodak fizičkih lica, prema pravilima određene zemlje.
- Porez na zarade (Payroll Tax) – porezi i druga obavezna izdvajanja povezana sa zaradama zaposlenih. Način obračuna i raspodela obaveze između zaposlenog i poslodavca razlikuju se među zemljama.
- Porez na dobit pravnih lica (Corporate Tax) – porez koji se obračunava na oporezivu dobit kompanije.
- Porez na promet ili prodaju (Sales Tax) – porez koji se u određenim poreskim sistemima obračunava na prodaju oporezivih dobara i usluga.
- Porez na dodatu vrednost (Value Added Tax – VAT) – porez na potrošnju koji se primenjuje u velikom broju zemalja i obračunava kroz promet dobara i usluga.
- Porez na imovinu (Property Tax) – porez koji se obračunava na određenu imovinu, najčešće nekretnine, prema pravilima konkretne jurisdikcije.
- Carine (Tariffs) – dažbine koje se naplaćuju na određenu uvezenu robu.
- Porez na zaostavštinu (Estate Tax) – porez koji se u nekim jurisdikcijama primenjuje na vrednost zaostavštine nakon smrti osobe, uz zakonom određene pragove i izuzeća.
- Porez na kapitalnu dobit (Capital Gains Tax) – porez koji se može obračunati na ostvarenu dobit od prodaje određene imovine, kao što su akcije ili nekretnine.
Kako se određuje visina poreza?
Porez se najčešće određuje primenom poreske stope na poresku osnovicu.
Na primer, ako je poreska osnovica 100.000 dinara, a poreska stopa 10%, poreska obaveza iznosi 10.000 dinara, pre eventualne primene poreskih olakšica, odbitaka ili drugih zakonskih pravila.
Poreske stope mogu biti proporcionalne, progresivne ili regresivne, u zavisnosti od vrste poreza i poreskog sistema.
Kod proporcionalnog oporezivanja, ista poreska stopa primenjuje se na poresku osnovicu. Kod progresivnog oporezivanja, poreska stopa može rasti sa povećanjem poreske osnovice.
Porezi u Srbiji
Poreski sistem Republike Srbije obuhvata više različitih vrsta poreza i drugih javnih davanja. Među najvažnijim poreskim oblastima su porez na dohodak građana, porez na dobit pravnih lica, porez na dodatu vrednost, porezi na imovinu i porezi povezani sa određenim dobrima i ekonomskim aktivnostima. Ministarstvo finansija objavljuje važeće poreske propise i njihove izmene, uključujući zakone koji uređuju porez na dohodak građana i porez na dobit pravnih lica.
Porez na dohodak građana u Srbiji
Porez na dohodak građana primenjuje se na različite vrste prihoda fizičkih lica, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Obuhvat poreza zavisi od vrste prihoda i statusa poreskog obveznika. Zakon uređuje različite kategorije prihoda, kao što su zarade, prihodi od samostalne delatnosti, prihodi od kapitala, kapitalni dobici i drugi prihodi.
Porez na dobit pravnih lica u Srbiji
Porez na dobit pravnih lica odnosi se na oporezivanje dobiti kompanija i drugih pravnih lica koja su obveznici ovog poreza.
Za kompanije je porez na dobit važan faktor pri proceni neto dobiti, profitabilnosti, novčanog toka i prinosa na ulaganje. Pravila oporezivanja uređena su Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.
Porez na dodatu vrednost (PDV) u Srbiji
Porez na dodatu vrednost (PDV) predstavlja porez na potrošnju koji se primenjuje na promet dobara i usluga i na uvoz, u skladu sa zakonskim pravilima.
PDV je posebno važan za kompanije jer utiče na cenu proizvoda i usluga, obračun na računima, ulazni i izlazni PDV i novčane tokove.
Porezi na imovinu u Srbiji
Porezi na imovinu obuhvataju poreze povezane sa određenim oblicima imovine. Kod fizičkih i pravnih lica posebno su značajne obaveze povezane sa nepokretnostima, pri čemu se nadležnost i način obračuna uređuju odgovarajućim propisima.
Porezi na imovinu predstavljaju važan izvor prihoda lokalnih samouprava.
Porezi i doprinosi na zarade
Kod zaposlenih u Srbiji, zarade su povezane ne samo sa porezom na dohodak već i sa doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Porezi i doprinosi nisu ista vrsta javnog davanja. Porez na dohodak predstavlja poresku obavezu, dok doprinosi služe finansiranju sistema obaveznog socijalnog osiguranja. Ministarstvo finansija posebno vodi propise koji uređuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Drugi porezi u Srbiji
Pored navedenih poreza, poreski sistem Srbije obuhvata i druge oblike oporezivanja, uključujući akcize, carine, poreze na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara, kao i druge poreze i javna davanja.
Poreski propisi se menjaju, pa se konkretne poreske stope, neoporezivi iznosi, rokovi i poreske olakšice moraju proveravati prema važećim propisima za određenu poresku godinu. Ministarstvo finansija trenutno objavljuje i izmene poreskih zakona, uključujući izmene koje se primenjuju tokom 2026. godine.
Porezi u SAD
Poreski sistem Sjedinjenih Američkih Država sastoji se od federalnih, državnih i lokalnih poreza. Zbog toga poreske obaveze mogu značajno da se razlikuju u zavisnosti od savezne države i lokalne jurisdikcije.
Na federalnom nivou postoje različiti porezi, uključujući federalni porez na dohodak, porez na dobit preduzeća i poreze povezane sa zaradama.
Federalne poreze na dohodak i određene druge poreske obaveze administrira Internal Revenue Service (IRS).
Savezne države i lokalne samouprave mogu imati sopstvene poreze, kao što su state income tax, sales tax i property tax. Zbog toga nije dovoljno posmatrati samo federalne poreze kada se poredi poresko opterećenje SAD sa drugim zemljama.
Porezi i poslovanje kompanija
Porezi predstavljaju važan faktor u poslovanju kompanija jer direktno ili indirektno utiču na troškove, profit, novčani tok i investicione odluke.
Kompanija može ostvariti visoku operativnu dobit (Operating Income), ali nakon poreza ostvariti znatno nižu neto dobit (Net Income). Zbog toga investitori prilikom analize finansijskih rezultata ne posmatraju samo prihod i operativnu profitabilnost već i efektivnu poresku stopu i poreske obaveze.
Porezi takođe mogu uticati na odluke o tome gde će kompanija investirati, kako će strukturirati poslovanje i koliko će novca nakon oporezivanja ostati akcionarima.
Poreski sistemi među zemljama
Poreski sistemi se značajno razlikuju među državama. Razlike mogu postojati u poreskim stopama, poreskim osnovicama, izuzećima, odbicima, poreskim olakšicama i rokovima plaćanja.
Zbog toga fizička lica i kompanije koje posluju u više zemalja moraju uzeti u obzir poreske propise svake relevantne jurisdikcije.
Porezi imaju dve osnovne funkcije: fiskalnu, jer omogućavaju prikupljanje javnih prihoda, i ekonomsku/regulatornu, jer mogu uticati na ponašanje potrošača, kompanija i investitora.
U finansijskoj analizi porezi su posebno važni jer određuju koliki deo ostvarenog prihoda ili dobiti nakon oporezivanja ostaje kompaniji, investitoru ili drugom poreskom obvezniku.