Treasury Bonds (T-Bonds) – Dugoročne američke državne obveznice: dospeće, kamata, prinos i rizici

Treasury Bonds (T-Bonds), odnosno američke dugoročne državne obveznice, predstavljaju dužničke hartije od vrednosti koje emituje Vlada Sjedinjenih Američkih Država radi finansiranja svojih potreba. Spadaju u grupu Treasury Securities, odnosno američkih trezorskih hartija od vrednosti.

T-Bonds imaju rok dospeća od 20 ili 30 godina i investitorima obično isplaćuju fiksnu kamatu dva puta godišnje, dok se nominalna vrednost (Par Value / Face Value) obveznice vraća po dospeću.

Zbog veoma visokog kreditnog kvaliteta američke savezne vlade, Treasury Bonds se smatraju jednim od najvažnijih instrumenata na globalnom tržištu državnih obveznica. Međutim, njihov relativno nizak kreditni rizik ne znači da su bez rizika. Cena T-Bonda može značajno da se menja kada se promene tržišne kamatne stope, a dugoročni investitori su izloženi i inflacionom i valutnom riziku.

Šta su Treasury Bonds (T-Bonds)?

Treasury Bond (T-Bond) je dugoročna državna obveznica koju emituje američko Ministarstvo finansija (U.S. Department of the Treasury).

Za razliku od Treasury Bills (T-Bills), koji imaju kratke rokove dospeća, T-Bonds su namenjeni dugoročnom finansiranju i imaju dospeće od 20 ili 30 godina.

T-Bond obično ima:

• unapred određenu nominalnu vrednost;
• određenu kuponsku kamatnu stopu;
• polugodišnje isplate kamate;
• rok dospeća od 20 ili 30 godina;
• mogućnost trgovanja na sekundarnom tržištu pre dospeća.

Na primer, ako investitor kupi T-Bond nominalne vrednosti 10.000 USD sa kuponskom stopom od 4%, godišnja kamata iznosi 400 USD, odnosno približno 200 USD po polugodišnjoj isplati.

Ako se obveznica drži do dospeća, pod uslovima emisije investitor dobija nominalnu vrednost obveznice.

Kako funkcionišu Treasury Bonds?

Kada Vlada SAD emituje T-Bonds, ona praktično pozajmljuje novac od investitora. Investitor dobija pravo na periodične kamatne isplate, a država se obavezuje da po dospeću isplati nominalnu vrednost obveznice.

Važno je razlikovati kuponsku kamatu od prinosa (Yield).

Kuponska stopa određuje iznos kamate koji obveznica isplaćuje na osnovu njene nominalne vrednosti. Međutim, tržišna cena T-Bonda može biti viša ili niža od nominalne vrednosti, pa se stvarni prinos investitora menja.

Ako tržišne kamatne stope porastu, postojeće obveznice sa nižim kuponom postaju manje atraktivne, pa njihova tržišna cena obično pada.

Ako tržišne kamatne stope padnu, postojeće obveznice sa višim kuponom postaju atraktivnije, pa njihova cena obično raste.

Zato između cene obveznice i njenog prinosa uglavnom postoji obrnut odnos.

T-Bonds, T-Notes i T-Bills

Treasury Bonds su samo jedna kategorija američkih trezorskih hartija od vrednosti. Ostale glavne vrste razlikuju se prvenstveno prema roku dospeća.

• Treasury Bills (T-Bills) – kratkoročne državne hartije sa dospećem do jedne godine.
• Treasury Notes (T-Notes) – srednjoročne državne hartije, uglavnom sa dospećem od 2 do 10 godina.
• Treasury Bonds (T-Bonds) – dugoročne državne obveznice sa dospećem od 20 ili 30 godina.
• Treasury Inflation-Protected Securities (TIPS) – državne hartije čija je glavnica prilagođena promenama inflacije.

Sve ove hartije pripadaju široj kategoriji Treasurys, odnosno američkih državnih hartija od vrednosti.

Kamata i prinos na T-Bonds

T-Bonds tradicionalno plaćaju kamatu dva puta godišnje. Iznos kamate zavisi od nominalne vrednosti i kuponske stope.

Na primer, T-Bond nominalne vrednosti 10.000 USD i kuponske stope od 4% isplaćuje:

10.000 × 4% = 400 USD godišnje

odnosno:

400 ÷ 2 = 200 USD po polugodištu.

Međutim, investitor koji kupi ovu obveznicu na sekundarnom tržištu po ceni od, na primer, 9.500 USD neće imati isti prinos kao investitor koji ju je kupio po nominalnoj vrednosti. Zato je za analizu ulaganja važniji tržišni prinos (Yield), a ne samo kuponska stopa.

Cena T-Bonda i kamatne stope

Jedna od najvažnijih karakteristika dugoročnih državnih obveznica jeste njihova osetljivost na promene kamatnih stopa.

Kada tržišne kamatne stope rastu:

Cena postojećih T-Bonds obično pada.

Kada tržišne kamatne stope padaju:

Cena postojećih T-Bonds obično raste.

Ovaj odnos je posebno važan kod dugoročnih obveznica, jer T-Bonds imaju duži rok do dospeća i zato su generalno osetljivije na promene kamatnih stopa od kraćih državnih hartija.

Zbog toga investitor koji proda T-Bond pre dospeća može ostvariti kapitalni dobitak ili kapitalni gubitak, u zavisnosti od tržišne cene u trenutku prodaje.

Kreditni kvalitet Treasury Bonds

T-Bonds se smatraju hartijama sa veoma visokim kreditnim kvalitetom, jer iza njihovih obaveza stoji savezna vlada SAD.

To znači da je rizik neizvršenja obaveza istorijski veoma nizak, ali ga nije ispravno jednostavno opisati kao nulti rizik.

Američki državni dug ima najviši značaj na globalnim finansijskim tržištima, a američke državne hartije koriste se kao referentna tačka za vrednovanje brojnih drugih finansijskih instrumenata.

Sjedinjene Američke Države, međutim, imaju i značajan javni dug i budžetske deficite, a kreditni rejting američkog državnog duga nije kod svih rejting agencija najviši mogući. Zato je preciznije reći da T-Bonds imaju veoma nizak kreditni rizik, a ne da su potpuno bez rizika.

Rizici ulaganja u T-Bonds

Iako se T-Bonds smatraju relativno sigurnim ulaganjima, postoje važni rizici.

Kamatni rizik

Ako kamatne stope porastu, cena postojećih T-Bonds može pasti. Što je duže vreme do dospeća, cena obveznice je uglavnom osetljivija na promene kamatnih stopa.

Inflacioni rizik

Fiksne kamatne isplate ne garantuju očuvanje realne kupovne moći. Ako inflacija značajno poraste, realna vrednost budućih kamata i glavnice može biti manja.

Za razliku od običnih T-Bonds, TIPS su posebno dizajnirane za zaštitu glavnice od promena inflacije.

Valutni rizik

Za investitora koji prihod i imovinu vodi u drugoj valuti, kao što je dinar, postoji i valutni rizik. Promena kursa USD/RSD može značajno uticati na konačan rezultat ulaganja izražen u dinarima.

Rizik prodaje pre dospeća

Investitor koji drži T-Bond do dospeća i pod pretpostavkom da nema problema sa isplatom obaveza države ima drugačiju izloženost riziku od investitora koji obveznicu prodaje pre dospeća.

Kod prodaje pre dospeća tržišna cena može biti niža od kupovne cene.

Likvidnost T-Bonds

Tržište američkih državnih hartija od vrednosti jedno je od najvećih i najlikvidnijih tržišta državnih obveznica na svetu.

Zbog velike baze investitora i razvijenog sekundarnog tržišta, T-Bonds se mogu kupovati i prodavati pre dospeća.

Visoka likvidnost je jedna od važnih karakteristika američkih državnih hartija od vrednosti i jedan od razloga zbog kojih se koriste kao referentni instrument na globalnim finansijskim tržištima.

Poreski tretman

Za američke poreske obveznike, kamata na Treasury Securities generalno podleže saveznom porezu na prihod, ali je uglavnom izuzeta od poreza na prihod na nivou saveznih država i lokalnih samouprava.

Poreski tretman kapitalnog dobitka ili gubitka zavisi od načina kupovine, prodaje i poreskog statusa investitora.

Za investitore koji nisu poreski rezidenti SAD, uključujući investitore iz Srbije, poreski tretman može biti drugačiji. Zato se ne treba oslanjati na američka pravila bez provere pravila koja se primenjuju na konkretnog investitora.

Kako se kupuju Treasury Bonds?

T-Bonds se mogu kupiti direktno od američkog Ministarstva finansija ili preko finansijskih posrednika, u zavisnosti od dostupnosti konkretnog instrumenta investitoru.

Investitor može kupiti državnu obveznicu na primarnom tržištu prilikom emisije ili na sekundarnom tržištu, gde se već izdate obveznice kupuju i prodaju po tržišnim cenama.

Pored pojedinačnih T-Bonds, investitori mogu dobiti izloženost američkim državnim obveznicama i putem fondova i ETF-ova koji ulažu u Treasury Securities.

T-Bonds kao deo investicionog portfolija

T-Bonds mogu imati različitu ulogu u portfoliju investitora.

Mogu se koristiti za:

• ostvarivanje relativno predvidivog prihoda od kamata;
• diversifikaciju portfolija;
• smanjenje ukupnog kreditnog rizika portfolija;
• dugoročno ulaganje;
• očuvanje kapitala uz prihvatanje kamatnog i inflacionog rizika.

Međutim, T-Bonds nisu automatski najbolji izbor za svakog investitora. Njihova pogodnost zavisi od kamatnih stopa, očekivane inflacije, investicionog horizonta, valutnog rizika i ciljeva investitora.

T-Bonds u odnosu na druge Treasury Securities

Najvažnija razlika između njih je rok dospeća i način izloženosti kamatnom i inflacionom riziku.

Zaključak

Treasury Bonds (T-Bonds) su dugoročne američke državne obveznice sa dospećem od 20 ili 30 godina koje investitorima isplaćuju kamatu dva puta godišnje, a nominalnu vrednost po dospeću.

Zahvaljujući veoma visokom kreditnom kvalitetu američke savezne vlade, T-Bonds imaju važnu ulogu na globalnim finansijskim tržištima. Ipak, njihovom kupovinom investitor ne eliminiše sve rizike. Promene kamatnih stopa, inflacija, tržišna cena i valuta mogu značajno uticati na stvarni rezultat ulaganja, naročito ako se obveznica proda pre dospeća.

Za investitora je zato važno da razlikuje kuponsku stopu, tržišni prinos, cenu obveznice i nominalnu vrednost, kao i da T-Bonds posmatra u okviru celokupnog investicionog portfolija.