Volatility

Volatilnost, fluktuacije, kolebljivost, promenljivost

Šta je volatilnost?

Volatilnost tržišta i hartija od vrednosti je mera stepena njihove fluktuacije tokom određenog perioda i ukazuje na nivo rizika povezan sa promenama njihovih cena. Dešava se kada tržište ili hartije od vrednosti doživljavaju periode naglih, nepredvidivih, a ponekad i drastičnih promena cena.

Investitori i trgovci računaju stepen volatilnosti hartija od vrednosti da bi na osnovu prošlih promena cena predvideli njihova buduća kretanja. Iako se često misle da je volatilnost samo kada cene padaju, ona se odnosi i na nagli porast cena.

U statističkom smislu, volatilnost je standardna devijacija godišnjih prinosa tržišta ili hartija od vrednosti tokom datog perioda. U suštini to je stopa po kojoj se njihova cena povećava ili smanjuje.

Ako cena brzo fluktuira u kratkom periodu, dostižući nove maksimume i padove, kaže se da ima veliku volatilnost. Ako se cena kreće sporije naviše ili naniže, ili ostaje relativno stabilna, kaže se da ima nisku volatilnost.

Faktora koji mogu izazvati volatilnost

1. Politički i ekonomski faktori

Vlade igraju glavnu ulogu u regulisanju tržišta i mogu uticati na ekonomiju kada donose odluke o politici, trgovinskoj regulativi, zakonima itd. Sve od govora do izbora može izazvati reakcije investitora, što utiče na cene akcija.

Ekonomski podaci takođe igraju ulogu, jer kada nacionalna ekonomija raste, investitori pozitivno reaguju. Mesečni izveštaji o poslovima, podaci o inflaciji, podaci o potrošačkoj potrošnji i kvartalni podaci o bruto društvenom proizvodu Gross Domestic Product (GDP) mogu uticati na performanse tržišta. Nasuprot tome, ako ovi podaci nisu u skladu s očekivanjem, tržišta mogu postati nestabilnija.

2. Faktori grane privrede i sektora u kome preduzeće posluje

Specifični događaji mogu izazvati nestabilnost unutar grane ili sektora. U sektoru nafte, na primer, izuzetni događaji u proizvodnji mogu dovesti do povećanja cena nafte. Kao rezultat toga, cene akcija kompanija koje se bave distribucijom nafte može porasti, a cene akcija onih koje imaju visoke troškove proizvodnje nafte mogu pasti.

Slično tome, vladinih propisa koji se odnose na određenu granu ili sektor mogu oboriti cene akcija, zbog povećanih i troškova koji mogu uticati na budući rast zarada.

3. Učinak kompanije

Volatilnost se ne ne dešava uvek na celom tržištu, može se odnositi samo na određenu kompaniju.

Pozitivne vesti, kao što je izveštaj o rastu zarade ili novi proizvod za kojim postoji velika potražnja, mogu uticat na nagli skok cena akcija.

Nasuprot tome, povlačenje proizvoda ili nepoštovanje tržišnih propisa mogu uticati na pad cena akcija, i prinuditi investitore da prodaju svoje akcije. U zavisnosti od veličine kompanija, pozitivan ili negativan učinak takođe mogu uticati na šire tržište.

Vrste volatilnosti

Volatilnost može biti istorijska ili implicitna:

• Istorijska volatilnost Historical Volatility

Istorijska volatilnost meri promene u cenama hartija od vrednosti u prošlosti. Koristi se za predviđanje budućih kretanja cena na osnovu prethodnih. Međutim, ne pruža uvid u budući trend ili pravac cene hartije od vrednosti.

• Implicitna volatilnost Implied Volatility

Implicitna volatilnost procenjuje verovatnoću promene cene date hartije od vrednosti iprocenjuje moguće buduće fluktuacije cena.Implicitna volatilnost je ključni parametar u određivanju cena opcija.

Stepen fluktuacije se utvrđuju ili korišćenjem standardne devijacije ili merila volatilnosti Beta Beta (β). Standardna devijacija meri veličinu raspona u cenama hartije od vrednosti. Beta određuje volatilnost hartije od vrednosti u odnosu na celokupno tržište i izračunava se korišćenjem regresione analize.

Pimer izračunavanje volatilnosti

Najjednostavniji pristup za određivanje volatilnosti hartije od vrednosti je izračunavanje standardne devijacije njenih cena tokom određenog vremenskog perioda. Na primer, volatilnost akcija kompanije ABC u poslednja četiri dana  se izračunavana sledeći način:

Prvog dana cena je bila 10 dolara, drugog 12, trećeg 9 i četvrtog 14 dolara.

Da bi se izračunala volatilnost cena, prvo se nalazi prosečna cena:

10 USD + 12 USD + 9 USD + 14 USD / 4 = 11,25 USD

Sledeći korak je izračunavanje razlike između svake cene i prosečne cene:

Prvidan dan 10 – 11,25 = -1,25

Drugi dan 12 – 11,25 = 0,75

Treći dan 9 – 11,25 = -2,25

Četvrti dan: 14 – 11,25 = 2,75

Zatim se nalazi kvadrat razlika između svake cene i prosečne cene:

Prvidan dan:(-1.25)² = 1,56

Drugi dan:(0.75)² = 0,56

Treći dan:(-2.25)²= 5,06

Četvrti dan: (2.75)² = 7,56

Sledeći korak je sabiranje kvadrata razlike …

1,56 + 0,56 + 5,06 + 7,56 = 14,75

… računanje varijanse …

Variansa = 14,75 / 4 = 3,69

… i standardne devijacije:

Standardna devijacija =1,92 (kvadratni koren od 3,69)

Standardna devijacija pokazuje da cena akcija ABC obično odstupa od prosečne cene akcija za 1,92 dolara.