Bargain Purchase: Povoljna kupovina u poslovnoj kombinaciji

Bargain Purchase predstavlja poslovnu kombinaciju u kojoj kupac stiče identifikovanu neto imovinu kompanije po fer vrednosti koja je veća od ukupne naknade koju je platio za sticanje. Drugim rečima, kupac ostvaruje ekonomsku korist jer je vrednost stečene neto imovine veća od vrednosti prenete naknade.

Bargain Purchase se najčešće povezuje sa spajanjem i preuzimanjem kompanija (M&A) i predstavlja suprotnu situaciju od nastanka Goodwill-a. Nakon odgovarajuće procene i ponovne provere vrednosti stečene imovine i obaveza, višak se priznaje kao Bargain Purchase Gain, odnosno dobitak od povoljne kupovine.

Šta je Bargain Purchase?

Kod standardne akvizicije, kupac često plaća više od fer vrednosti neto identifikovane imovine kompanije koju preuzima. Ta razlika, uz primenu odgovarajućih pravila računovodstva poslovnih kombinacija, može dovesti do priznavanja Goodwill-a.

Kod Bargain Purchase situacija je obrnuta.

Ako je fer vrednost identifikovane neto imovine koju kupac stiče veća od naknade koju je kupac preneo, nastaje razlika koja se, nakon obavezne ponovne procene, priznaje kao dobitak od povoljne kupovine.

Važno je naglasiti da se Bargain Purchase ne određuje jednostavno poređenjem knjigovodstvene vrednosti kompanije sa kupoprodajnom cenom. Osnovu predstavlja procena fer vrednosti identifikovane imovine i obaveza u okviru poslovne kombinacije.

Kako nastaje Bargain Purchase?

Bargain Purchase može nastati iz različitih razloga. Na primer, prodavac može biti pod pritiskom da brzo proda kompaniju zbog:

• finansijskih problema,
• potrebe za brzom likvidnošću,
• restrukturiranja,
• stečaja ili rizika od stečaja,
• promene vlasničke strukture,
• nepovoljnih tržišnih uslova,
• strateškog povlačenja iz određenog poslovanja.

Moguće je i da kupac pronađe priliku u kojoj je tržišna cena koju je prodavac spreman da prihvati niža od fer vrednosti neto imovine koja se stiče.

Međutim, činjenica da je kompanija kupljena po niskoj ceni sama po sebi ne znači da je nastao Bargain Purchase. Potrebno je utvrditi fer vrednost identifikovane imovine i obaveza i primeniti odgovarajuća računovodstvena pravila.

Bargain Purchase i Goodwill

Bargain Purchase i Goodwill predstavljaju suprotne rezultate u pogledu razlike između naknade za sticanje i fer vrednosti neto identifikovane imovine.

Pojednostavljeno:

Ako je plaćena naknada veća od fer vrednosti neto identifikovane imovine → može nastati Goodwill.

Ako je fer vrednost neto identifikovane imovine veća od plaćene naknade → može nastati Bargain Purchase Gain.

Na primer, pretpostavimo da kupac preuzima kompaniju i da fer vrednost njene identifikovane neto imovine iznosi 10 miliona evra, dok je kupac za poslovnu kombinaciju platio 8 miliona evra.

Razlika iznosi:

10 miliona € − 8 miliona € = 2 miliona €

Ako je nakon svih potrebnih provera utvrđeno da su procene tačne, tih 2 miliona evra predstavlja osnovu za priznavanje Bargain Purchase Gain.

Bargain Purchase Gain

Bargain Purchase Gain je dobitak koji nastaje kada fer vrednost neto identifikovane imovine stečene u poslovnoj kombinaciji premašuje odgovarajuću naknadu i druge relevantne elemente obračuna.

Važno je razlikovati ova dva pojma:

• Bargain Purchase opisuje samu povoljnu kupovinu odnosno situaciju u poslovnoj kombinaciji.
• Bargain Purchase Gain označava računovodstveni dobitak koji proizlazi iz te povoljne kupovine.

Zato Bargain Purchase Gain nije potpuni sinonim za Bargain Purchase.

Kako se obračunava Bargain Purchase?

Pojednostavljeno, princip se može prikazati ovako:

Bargain Purchase Gain = Fer vrednost neto identifikovane imovine − naknada za sticanje

U stvarnom računovodstvenom obračunu formula je složenija, jer mogu biti relevantni i nekontrolni interes (NCI), kao i fer vrednost prethodno posedovanog udela kod akvizicije koja se odvija u fazama.

Zbog toga se kod konkretne poslovne kombinacije ne treba oslanjati samo na jednostavnu razliku između kupoprodajne cene i knjigovodstvene vrednosti.

Primer Bargain Purchase

Pretpostavimo da kompanija A kupuje kompaniju B.

Nakon procene fer vrednosti utvrđeno je:

• fer vrednost identifikovane imovine: 15 miliona €
• fer vrednost preuzetih obaveza: 5 miliona €
• fer vrednost neto identifikovane imovine: 10 miliona €
• preneta naknada za sticanje: 8 miliona €

Razlika iznosi:

10 miliona € − 8 miliona € = 2 miliona €

Ako nakon ponovne procene nema greške u obračunu i vrednovanju, nastali višak od 2 miliona evra predstavlja Bargain Purchase Gain.

Ovaj primer je pojednostavljen i služi za razumevanje principa. U stvarnoj poslovnoj kombinaciji obračun može uključivati dodatne elemente.

Zašto je potrebna ponovna procena?

Bargain Purchase je relativno neuobičajen računovodstveni rezultat. Zbog toga računovodstveni standardi zahtevaju posebnu pažnju pre priznavanja dobitka.

Ako obračun pokazuje da je fer vrednost neto identifikovane imovine veća od naknade koju je kupac platio, kupac mora ponovo da proveri relevantne procene i obračune.

Potrebno je proveriti, između ostalog:

• da li su pravilno identifikovana sva sredstva,
• da li su pravilno identifikovane sve obaveze,
• da li su fer vrednosti pravilno procenjene,
• da li su pravilno obračunati nekontrolni interesi,
• da li je pravilno utvrđena preneta naknada,
• da li postoje greške u računovodstvenom obračunu poslovne kombinacije.

Ova provera je važna zato što neuobičajeno veliki Bargain Purchase može biti posledica greške u proceni ili obračunu, a ne stvarne ekonomske koristi za kupca.

Bargain Purchase prema IFRS 3

Prema IFRS 3 – Business Combinations, ako nakon ponovne procene obračun pokaže da je kupac ostvario povoljnu kupovinu, višak se priznaje kao dobitak u bilansu uspeha, odnosno u profitu ili gubitku perioda.

IFRS 3 posebno zahteva da kupac pre priznavanja takvog dobitka ponovo proceni identifikovanu imovinu i obaveze, prenetu naknadu, nekontrolni interes i, kod poslovne kombinacije ostvarene u fazama, prethodno posedovani vlasnički interes.

Zbog toga Bargain Purchase nije jednostavno „kupovina ispod knjigovodstvene vrednosti“, već rezultat detaljnog obračuna poslovne kombinacije na osnovu relevantnih vrednosti.

Bargain Purchase prema US GAAP

I prema US GAAP pravilima za poslovne kombinacije postoji koncept povoljne kupovine. Kada fer vrednost neto identifikovane imovine premašuje odgovarajući iznos naknade nakon potrebne ponovne procene, višak se priznaje kao gain, odnosno dobitak.

Detalji obračuna i pojedini zahtevi mogu se razlikovati između IFRS i US GAAP, posebno u pogledu pojedinih elemenata merenja i priznavanja. Zbog toga se kod konkretne transakcije mora primeniti relevantni računovodstveni okvir.

Bargain Purchase, Badwill i Negative Goodwill

Izraz Badwill i izraz Negative Goodwill koriste se u različitim izvorima za opis situacije u kojoj je kupac stekao neto imovinu za iznos manji od njene relevantne vrednosti.

U savremenom računovodstvenom kontekstu, međutim, Bargain Purchase je precizniji termin za opis takve poslovne kombinacije.

Može se napraviti sledeća razlika:

Zbog toga se Badwill i Negative Goodwill mogu tretirati kao sekundarni termini povezani sa Bargain Purchase, dok je Bargain Purchase pogodniji kao primarni termin za savremeni finansijski i računovodstveni glosar.

Bargain Purchase nije isto što i kupovina po niskoj ceni

Važno je razlikovati Bargain Purchase od obične kupovine po povoljnoj tržišnoj ceni.

Na primer, investitor može kupiti akcije kompanije po ceni koja je niža od njihove procenjene vrednosti. To samo po sebi ne predstavlja Bargain Purchase u računovodstvenom smislu.

Bargain Purchase se odnosi na poslovnu kombinaciju i računovodstveni obračun sticanja kompanije ili poslovanja.

Zato izraz ne treba koristiti za svaku investiciju koja je kupljena „jeftino“.

Bargain Purchase i Bargain Enterprise Purchase

Bargain Purchase i Bargain Enterprise Purchase ne treba automatski tretirati kao sinonime.

Bargain Purchase je računovodstveni termin povezan sa poslovnom kombinacijom i priznavanjem povoljne kupovine.

Bargain Enterprise Purchase može imati šire ili drugačije značenje u zavisnosti od konteksta u kojem se koristi. Zbog toga je za Investidia glossary korisno da ova dva termina ostanu kao odvojeni pojmovi, osim ako se njihov sadržaj u konkretnim izvorima potpuno poklapa.

Ključne karakteristike Bargain Purchase

Najvažnije karakteristike ovog pojma su:

• odnosi se na poslovnu kombinaciju;
• fer vrednost neto identifikovane imovine može biti veća od odgovarajuće naknade;
• zahteva pažljivu procenu fer vrednosti;
• pre priznavanja dobitka vrši se ponovna provera obračuna;
• rezultat može biti priznavanje Bargain Purchase Gain;
• predstavlja suprotnu situaciju od nastanka Goodwill-a;
• nije isto što i obična kupovina imovine ili akcija po niskoj tržišnoj ceni.

Zaključak

Bargain Purchase predstavlja povoljnu kupovinu u okviru poslovne kombinacije, kod koje nakon odgovarajućeg obračuna i ponovne procene fer vrednost neto identifikovane imovine premašuje odgovarajuću naknadu za sticanje.

Za razliku od situacije u kojoj nastaje Goodwill, kupac kod Bargain Purchase može ostvariti računovodstveni Bargain Purchase Gain, koji se priznaje kao dobitak nakon sprovedenih potrebnih provera.

Za Investidia glossary korisno je razlikovati Bargain Purchase kao primarni termin od povezanih izraza Badwill, Negative Goodwill i Bargain Purchase Gain.