Restructuring Expenses, odnosno rashodi povezani sa restrukturiranjem, predstavljaju troškove koje kompanija nastaje ili priznaje kao posledicu sprovođenja plana kojim menja svoju organizaciju, poslovne operacije, strukturu troškova ili način poslovanja.
Restrukturiranje može uključivati smanjenje broja zaposlenih, zatvaranje poslovnih objekata, raskid određenih ugovora, reorganizaciju poslovnih jedinica, promenu lokacija ili druge aktivnosti usmerene na poboljšanje efikasnosti poslovanja.
Zbog toga se Restructuring Expenses najčešće odnose na troškove koji nastaju zbog same promene poslovne strukture, a ne na redovne troškove svakodnevnog poslovanja.
Šta su Restructuring Expenses?
Restructuring Expenses su rashodi povezani sa sprovođenjem restrukturiranja kompanije.
Na primer, kompanija može odlučiti da zatvori jednu fabriku i prebaci proizvodnju na drugu lokaciju. U tom procesu može nastati više različitih rashoda:
- otpremnine zaposlenima;
- troškovi prestanka radnog odnosa;
- troškovi raskida ugovora;
- troškovi zatvaranja ili napuštanja poslovnih objekata;
- određeni troškovi preseljenja;
- umanjenje vrednosti imovine (Asset Impairment);
- pravne i konsultantske usluge;
- drugi direktno povezani troškovi restrukturiranja.
U stvarnim finansijskim izveštajima kompanije mogu zasebno prikazivati različite komponente restructuring expenses. Na primer, SEC podaci pokazuju kategorije kao što su troškovi zaposlenih, troškovi ugovora sa drugim stranama, umanjenja vrednosti imovine i profesionalne usluge.
Zašto nastaju Restructuring Expenses?
Kompanija može sprovesti restrukturiranje iz različitih razloga.
Najčešći su:
- smanjenje troškova poslovanja;
- povećanje operativne efikasnosti;
- zatvaranje neprofitabilnih poslovnih jedinica;
- smanjenje broja zaposlenih;
- promena poslovnog modela;
- konsolidacija poslovnih lokacija;
- reorganizacija menadžmenta;
- izlazak iz određenih tržišta ili aktivnosti;
- prilagođavanje promenama na tržištu.
Cilj restrukturiranja je često smanjenje budućih troškova ili poboljšanje profitabilnosti, ali samo restrukturiranje može u kratkom roku proizvesti značajne rashode.
Zbog toga kompanija može imati visoke Restructuring Expenses u jednoj ili nekoliko godina, iako očekuje da će joj se profitabilnost kasnije poboljšati.
Primer Restructuring Expenses
Pretpostavimo da proizvodna kompanija odluči da zatvori jednu fabriku i prebaci proizvodnju u drugi objekat.
Tokom restrukturiranja nastanu:
- 500.000 EUR otpremnina zaposlenima;
- 150.000 EUR troškova raskida ugovora;
- 100.000 EUR pravnih i konsultantskih usluga;
- 250.000 EUR umanjenja vrednosti određene imovine.
Ukupni Restructuring Expenses iznose:
500.000 + 150.000 + 100.000 + 250.000 = 1.000.000 EUR
Ovaj iznos predstavlja finansijski teret restrukturiranja u posmatranom periodu.
Međutim, to ne znači da je svih 1.000.000 EUR istovremeno i gotovinski odliv. Na primer, umanjenje vrednosti imovine može biti nenovčani rashod.
Restructuring Expenses i Restructuring Costs
Termini Restructuring Expenses i Restructuring Costs veoma su bliski i u mnogim finansijskim izveštajima mogu se koristiti za opis istih ili gotovo istih izdataka povezanih sa restrukturiranjem.
Ipak, postoji korisna razlika u naglasku:
- Restructuring Costs → naglasak na troškovima koji nastaju zbog restrukturiranja;
- Restructuring Expenses → naglasak na njihovom tretmanu kao rashoda u finansijskim izveštajima;
- Restructuring Charges → često naziv za iznos koji se tereti na rezultat zbog restrukturiranja.
SEC finansijski podaci pokazuju da se restructuring charges mogu prikazivati kao restructuring expenses u bilansu uspeha.
Zato Restructuring Expenses na Investidiji treba posmatrati kao vrlo blizak sekundarni termin uz primarni Restructuring Costs, a ne kao potpuno drugačiju vrstu troška.
Restructuring Expenses i Restructuring Charges
Restructuring Charges i Restructuring Expenses takođe se često koriste veoma slično.
Međutim, izraz charge više naglašava iznos koji je knjižen kao teret rezultata, dok expense naglašava sam rashod.
Na primer, kompanija može objaviti da je priznala 10 miliona EUR Restructuring Charges, dok u svom bilansu uspeha ili napomenama taj iznos može biti opisan kao Restructuring Expenses.
Zbog toga ova dva termina ne treba veštački razdvajati kao da predstavljaju potpuno različite ekonomske kategorije.
Da li su Restructuring Expenses redovni poslovni rashodi?
U pravilu, Restructuring Expenses nisu deo uobičajenih, svakodnevnih troškova poslovanja.
Na primer, plata zaposlenih koji svakodnevno proizvode robu predstavlja redovni poslovni rashod. Međutim, posebna otpremnina koja nastaje zbog zatvaranja fabrike može biti deo troškova restrukturiranja.
Ipak, računovodstveni prikaz zavisi od prirode konkretnog troška i primenjenih računovodstvenih pravila. Kompanije ne moraju uvek prikazati sve restructuring expenses kao jednu posebnu stavku u bilansu uspeha. U SEC izveštajima mogu se, na primer, pojaviti u okviru različitih kategorija rashoda kao što su troškovi proizvoda, troškovi usluga ili opšti i administrativni rashodi.
Da li su Restructuring Expenses jednokratni rashodi?
Restructuring Expenses se često smatraju neponavljajućim ili povremenim rashodima, ali nije pravilno reći da su svaki put nužno jednokratni.
Kompanija može tokom više godina sprovoditi različite faze restrukturiranja i zbog toga više puta priznavati restructuring expenses.
Na primer:
2026. → zatvaranje fabrike
2027. → reorganizacija poslovne jedinice
2028. → izlazak sa određenog tržišta
Svaka od ovih aktivnosti može proizvesti zasebne restructuring expenses.
Zbog toga analitičar treba da utvrdi prirodu, učestalost i veličinu ovih rashoda umesto da ih automatski označi kao jednokratne.
Restructuring Expenses i profit kompanije
Restructuring Expenses smanjuju računovodstveni rezultat u periodu u kojem su priznati, pod uslovima koji proizlaze iz primenjenog računovodstvenog okvira.
Ako kompanija ima:
Dobit pre restructuring expenses = 5 miliona EUR
a prizna:
Restructuring Expenses = 1 milion EUR
njihov uticaj, uz zanemarivanje poreza i drugih efekata, može smanjiti rezultat za približno 1 milion EUR.
Zbog toga analitičari često posmatraju rezultat sa i bez uticaja troškova restrukturiranja, kako bi procenili koliko je ostvarena profitabilnost održiva.
Međutim, treba biti oprezan sa takvim prilagođavanjem. Ako kompanija stalno priznaje restructuring expenses, njihovo potpuno izuzimanje iz analize može dati previše optimističnu sliku poslovanja.
Restructuring Expenses nisu isto što i gotovinski odliv
Važno je razlikovati rashod od gotovinskog plaćanja.
Neki restructuring expenses predstavljaju stvarne novčane izdatke, kao što su:
- isplaćene otpremnine;
- plaćene pravne usluge;
- plaćene konsultantske usluge;
- određene naknade za raskid ugovora.
Drugi mogu imati nenovčani karakter, kao što je određeno umanjenje vrednosti imovine.
Zato iznos restructuring expenses u bilansu uspeha ne mora biti jednak iznosu gotovine koja je u istom periodu napustila kompaniju.
SEC izveštaji upravo pokazuju razliku između priznatih restructuring charges i naknadnih gotovinskih plaćanja iz rezervisanja za restrukturiranje.
Restructuring Expenses i rezervisanje
U zavisnosti od prirode obaveze i primenjenog računovodstvenog standarda, kompanija može imati rezervisanje ili obavezu povezanu sa restrukturiranjem.
To znači da se priznati rashod i stvarna isplata ne moraju dogoditi u istom periodu.
Na primer, kompanija može priznati određeni trošak u jednom periodu, a zaposlenima ili drugim poveriocima ga isplatiti kasnije.
Zbog toga se u finansijskim izveštajima često može pratiti:
početno stanje rezervisanja + novi troškovi – izvršena plaćanja = završno stanje rezervisanja
Konkretna pravila priznavanja zavise od računovodstvenog okvira i vrste obaveze.
Kako se Restructuring Expenses prikazuju u finansijskim izveštajima?
Ne postoji obaveza da svaka kompanija koristi identičan naziv ili identičnu poziciju u bilansu uspeha.
Restructuring Expenses mogu biti:
- prikazani kao posebna stavka;
- uključeni u određenu kategoriju poslovnih rashoda;
- detaljnije objašnjeni u napomenama uz finansijske izveštaje.
Kompanije često u napomenama prikazuju vrste troškova, ukupan iznos, promene rezervisanja i očekivane buduće troškove. SEC izveštaji pokazuju upravo takvu praksu detaljnog prikazivanja komponenti restrukturiranja.
Zašto su Restructuring Expenses važne investitorima?
Investitorima su Restructuring Expenses važne zato što mogu značajno uticati na profit kompanije u određenom periodu.
Istovremeno, njihov značaj zavisi od toga zašto su nastale i da li će se ponavljati.
Ako kompanija jednom zatvori fabriku i nakon toga smanji troškove, veliki jednokratni rashod može biti povezan sa budućim poboljšanjem poslovanja.
Ali ako kompanija svake godine ima velike restructuring expenses, to može ukazivati na:
- stalne probleme u poslovanju;
- česte reorganizacije;
- neefikasno upravljanje;
- promene poslovne strategije;
- teškoće u ostvarivanju održive profitabilnosti.
Zato investitor ne treba samo da „izbaci“ restructuring expenses iz rezultata, već treba da razume njihov uzrok i učestalost.
Restructuring Expenses i Adjusted Earnings
Kompanije i analitičari ponekad izračunavaju Adjusted Earnings ili druge prilagođene pokazatelje tako što isključuju određene restructuring expenses.
To može biti korisno za procenu rezultata osnovnog poslovanja, ali takvo prilagođavanje treba posmatrati kritički.
Ako kompanija godinama ima velike troškove restrukturiranja, oni možda više nisu ekonomski „izuzetak“, već deo načina na koji kompanija posluje.
Zato je korisno uporediti:
Reported Earnings → rezultat prema finansijskim izveštajima
Adjusted Earnings → rezultat nakon određenih prilagođavanja
Razlika između njih može pokazati koliko restructuring expenses utiču na prikazanu profitabilnost.
Suština Restructuring Expenses
Restructuring Expenses predstavljaju rashode povezane sa sprovođenjem restrukturiranja kompanije, kao što su otpremnine, troškovi zatvaranja ili napuštanja objekata, raskid ugovora, određene profesionalne usluge i druga povezana opterećenja.
Termin je veoma blizak izrazima Restructuring Costs i Restructuring Charges, koji se u praksi često koriste za iste ili slične stavke.
Najvažnije je razumeti da restructuring expenses nisu nužno isto što i gotovinski odliv, niti su svaki put nužno jednokratni. Za pravilnu analizu potrebno je pogledati prirodu troška, način njegovog računovodstvenog priznavanja, učestalost i uticaj na buduće poslovanje kompanije.