Korporativna obveznica (Corporate Bond) je dužnička hartija od vrednosti koju kompanija izdaje kako bi prikupila novac za finansiranje poslovanja, investicija, refinansiranje postojećeg duga ili druge korporativne potrebe. Kupovinom korporativne obveznice, investitor praktično pozajmljuje novac kompaniji, a kompanija se obavezuje da će prema uslovima emisije plaćati kamatu i vratiti glavnicu o dospeću.
Za razliku od kupovine akcija, kupovina korporativne obveznice ne daje investitoru vlasnički udeo u kompaniji. Investitor je poverilac kompanije, dok je akcionar vlasnik dela kompanije.
Korporativne obveznice mogu imati fiksnu ili promenljivu kamatnu stopu, različite rokove dospeća i različit stepen rizika. U odnosu na državne obveznice, često nude viši prinos kao naknadu za veći kreditni rizik, odnosno mogućnost da emitent ne izvrši svoje obaveze.
Šta su korporativne obveznice?
Korporativne obveznice su dužničke hartije od vrednosti koje izdaju kompanije. Kada kompanija izda obveznicu, ona prikuplja kapital od većeg broja investitora umesto da se oslanja samo na bankarski kredit.
Na primer, kompanija može izdati obveznice ukupne nominalne vrednosti od 10 miliona evra. Investitori kupuju te obveznice i kompanija dobija potreban kapital. Zauzvrat, prema uslovima emisije, kompanija plaća kamatu i na kraju roka dospeća vraća glavnicu.
Kamatna stopa može biti:
- fiksna, kada je unapred određena;
- promenljiva, kada se vezuje za određenu referentnu kamatnu stopu ili drugi ugovoreni pokazatelj;
- u određenim strukturama može postojati i drugačiji način obračuna prinosa.
Korporativne obveznice mogu se kupovati na primarnom tržištu, kada se prvi put izdaju, ili na sekundarnom tržištu, gde investitori međusobno kupuju i prodaju već izdate obveznice.
Zašto kompanije izdaju korporativne obveznice?
Kompanija može koristiti izdavanje obveznica za različite potrebe, uključujući:
- finansiranje novih investicija;
- izgradnju ili kupovinu objekata i opreme;
- širenje poslovanja;
- finansiranje obrtnog kapitala;
- refinansiranje postojećeg duga;
- akvizicije drugih kompanija;
- druge dugoročne poslovne potrebe.
Jedna od važnih prednosti obveznica za kompaniju jeste to što ne dolazi do razvodnjavanja vlasništva. Kada kompanija izdaje nove akcije, postojeći vlasnici mogu imati manji procentualni udeo. Kod izdavanja obveznica takva promena vlasničke strukture ne nastaje.
Međutim, kompanija preuzima obavezu da plaća kamatu i vrati glavnicu prema uslovima emisije.
Kako investitor zarađuje na korporativnim obveznicama?
Investitor može ostvariti prinos na korporativnoj obveznici na nekoliko načina.
Prvi je kamata, odnosno kuponska isplata koju emitent plaća prema uslovima obveznice.
Drugi je promena tržišne cene obveznice. Ako investitor kupi obveznicu i kasnije je proda po višoj ceni, može ostvariti kapitalni dobitak. Obrnuto, pad tržišne cene može dovesti do kapitalnog gubitka.
Treći element je povraćaj glavnice o dospeću, pod pretpostavkom da emitent uredno izvršava svoje obaveze.
Zbog toga se ne treba fokusirati samo na kuponsku kamatu. Za investitora je važan ukupan prinos, koji zavisi od kupovne cene, kupona, vremena do dospeća, prodajne cene i kreditnog rizika emitenta.
Korporativne obveznice i kreditni rizik
Najvažniji rizik kod korporativnih obveznica jeste kreditni rizik, odnosno mogućnost da kompanija ne bude u stanju da pravovremeno plati kamatu ili vrati glavnicu.
Što je finansijski položaj kompanije stabilniji i njena sposobnost servisiranja duga veća, investitori obično zahtevaju manji prinos za preuzimanje kreditnog rizika.
Obrnuto, kompanija sa većim dugom, slabijom profitabilnošću ili nestabilnim novčanim tokovima može morati da ponudi višu kamatnu stopu kako bi privukla investitore.
Važno je zato analizirati:
- prihode i profitabilnost kompanije;
- novčani tok;
- nivo zaduženosti;
- sposobnost servisiranja kamata;
- rokove dospeća postojećeg duga;
- kreditni rejting, ako postoji;
- obezbeđenje obveznice;
- uslove same emisije.
Korporativne obveznice i državne obveznice
Korporativne obveznice izdaju kompanije, dok državne obveznice (Government Bonds) izdaju države ili drugi javni emitenti.
Glavna razlika je u tome što kod korporativne obveznice investitor preuzima kreditni rizik konkretne kompanije, dok kod državne obveznice preuzima kreditni rizik države koja je njen emitent.
Državne obveznice se često koriste kao referentna tačka za poređenje prinosa drugih obveznica. Na primer, investitor može posmatrati prinos državne obveznice sličnog roka dospeća i porediti ga sa prinosom korporativne obveznice.
Razlika između prinosa korporativne i odgovarajuće državne obveznice često se posmatra kroz kreditni spread. Veći spread obično znači da tržište zahteva veću naknadu za preuzimanje dodatnog kreditnog rizika.
Klasifikacija korporativnih obveznica prema ročnosti
Korporativne obveznice mogu se klasifikovati prema roku dospeća.
Uobičajena podela je:
- Kratkoročne obveznice – imaju kraći rok dospeća;
- Srednjoročne obveznice – imaju srednji rok dospeća;
- Dugoročne obveznice – imaju duži rok dospeća.
Ne postoji univerzalna granica koja u svim tržištima i za sve instrumente određuje ove kategorije. Zbog toga je preciznije posmatrati konkretan rok dospeća svake emisije.
Duža ročnost često znači veću osetljivost tržišne cene obveznice na promene kamatnih stopa, ali stvarni rizik zavisi i od kupona, kreditnog kvaliteta emitenta i drugih uslova emisije.
Rejting korporativnih obveznica
Kreditni rejting predstavlja procenu kreditne sposobnosti emitenta ili konkretnog dužničkog instrumenta.
Među najpoznatijim međunarodnim rejting agencijama nalaze se Moody’s, S&P Global Ratings i Fitch Ratings.
Rejting može pomoći investitorima da procene relativni kreditni rizik, ali nije garancija da će emitent uredno izvršiti sve svoje obaveze.
Obveznice sa višim kreditnim rejtingom uglavnom se nazivaju investicionim rangom (Investment Grade).
Obveznice sa nižim rejtingom često se nazivaju obveznicama visokog prinosa (High-Yield Bonds). One mogu nuditi veći potencijalni prinos, ali uz veći kreditni rizik.
Granice između investicionog i neinvesticionog ranga zavise od metodologije konkretne rejting agencije. Zato je kod navođenja rejtinga važno navesti i koja ga je agencija dodelila.
Obezbeđene i neobezbeđene korporativne obveznice
Korporativne obveznice mogu se razlikovati prema tome da li su obezbeđene konkretnom imovinom.
Obezbeđene obveznice
Obezbeđena obveznica (Secured Bond) ima određenu imovinu kao kolateral.
To može biti, na primer:
- nekretnina;
- oprema;
- potraživanja;
- određena druga imovina emitenta.
Ako emitent ne izvršava svoje obaveze, prava investitora zavise od uslova emisije i važećih pravnih pravila, uključujući način na koji se kolateral može realizovati.
Neobezbeđene obveznice
Neobezbeđena obveznica (Unsecured Bond) nema određenu imovinu izdvojenu kao kolateral.
U slučaju problema sa otplatom, položaj investitora zavisi od ugovornih prava i prioriteta potraživanja u odnosu na druge poverioce.
Zbog toga nije dovoljno znati samo da li je obveznica obezbeđena ili ne. Potrebno je pogledati uslove emisije i rang potraživanja.
Prioritet naplate u slučaju problema
Ako kompanija ne može da izmiri svoje obaveze, svi poverioci nemaju nužno isti položaj.
Prioritet naplate zavisi od strukture kapitala, vrste duga, ugovora i zakonskog okvira koji se primenjuje.
Uopšteno, obezbeđeni poverioci mogu imati pravo prvenstva na određenu imovinu koja služi kao kolateral, dok se neobezbeđeni poverioci naplaćuju prema svom ugovornom i zakonskom prioritetu.
Akcionari se u stečajnom postupku u pravilu nalaze iza poverilaca, jer predstavljaju vlasnike kapitala, a ne poverioce.
Zato se korporativna obveznica ne može posmatrati kao potpuno sigurna investicija samo zato što kompanija trenutno posluje profitabilno.
Kako se korporativne obveznice prodaju?
Korporativne obveznice mogu biti ponuđene investitorima na primarnom tržištu, a nakon izdavanja mogu se njima trgovati na sekundarnom tržištu, ako za konkretnu emisiju postoji odgovarajuće tržište.
Kod emisije mogu učestvovati različiti finansijski posrednici, kao što su banke i investiciona društva, u zavisnosti od strukture emisije i tržišta na kojem se obveznica izdaje.
Kod pojedinih velikih međunarodnih tržišta značajan deo trgovanja korporativnim obveznicama odvija se na vanberzanskom tržištu (Over-the-Counter – OTC).
Likvidnost može značajno da se razlikuje od jedne obveznice do druge. Činjenica da obveznica postoji ne znači da će investitor u svakom trenutku moći da je proda po ceni koju želi.
Cena korporativne obveznice
Cena obveznice može biti jednaka njenoj nominalnoj vrednosti, ali može biti i viša ili niža od nje.
Na primer, ako obveznica ima nominalnu vrednost od 1.000 EUR, njena tržišna cena može biti:
- 1.000 EUR – približno po nominalnoj vrednosti;
- 950 EUR – ispod nominalne vrednosti;
- 1.050 EUR – iznad nominalne vrednosti.
Promene kamatnih stopa jedan su od važnih faktora koji utiču na tržišnu cenu obveznica.
Kada tržišne kamatne stope rastu, postojeće obveznice sa nižim fiksnim kuponom mogu postati manje atraktivne, pa njihova tržišna cena može pasti.
Kada tržišne kamatne stope padaju, postojeće obveznice sa relativno višim kuponom mogu postati atraktivnije, pa njihova tržišna cena može porasti.
Ovaj odnos je naročito važan kod obveznica sa dužim rokom dospeća.
Kupon, prinos i nominalna vrednost
Tri pojma koja se često mešaju kod korporativnih obveznica su nominalna vrednost, kupon i prinos.
Nominalna vrednost (Par Value) je iznos glavnice koji se, prema uslovima emisije, vraća o dospeću.
Kupon predstavlja kamatu koju obveznica plaća prema utvrđenim uslovima.
Prinos (Yield) predstavlja širi pokazatelj prinosa koji investitor može ostvariti po osnovu obveznice, uzimajući u obzir njenu cenu i druge relevantne faktore.
Zato kuponska stopa i trenutni prinos obveznice ne moraju biti isti.
Kupovina i prodaja korporativnih obveznica
Investitor koji želi da kupi korporativnu obveznicu treba prvo da prouči uslove konkretne emisije.
Važno je proveriti:
- ko je emitent;
- nominalnu vrednost;
- datum dospeća;
- kuponsku stopu;
- način isplate kamate;
- tržišnu cenu;
- prinos do dospeća;
- kreditni rejting, ako postoji;
- da li je obveznica obezbeđena;
- rang potraživanja;
- mogućnost prevremene otplate;
- likvidnost na sekundarnom tržištu;
- troškove kupovine i prodaje.
Cena obveznice na sekundarnom tržištu može biti viša ili niža od nominalne vrednosti.
Na primer, ako obveznica nominalne vrednosti od 10.000 EUR ima tržišnu cenu od 95% nominalne vrednosti, njena tržišna cena iznosi 9.500 EUR.
To ne znači automatski da je obveznica „jeftina“. Potrebno je analizirati zašto se njome trguje ispod nominalne vrednosti i koliki je rizik emitenta.
Razlika između korporativnih obveznica i akcija
Osnovna razlika je u tome što je vlasnik obveznice poverilac, dok je vlasnik akcije vlasnik dela kompanije.
Kod korporativne obveznice investitor prema uslovima emisije ima pravo na kamatu i povraćaj glavnice.
Kod akcije investitor može ostvariti prinos kroz rast tržišne cene akcije i eventualnu dividendu, ali nema ugovoreno pravo na povraćaj prvobitno uloženog kapitala na određeni datum.
U slučaju finansijskih problema kompanije, poverioci se generalno naplaćuju pre akcionara, ali konkretan redosled zavisi od vrste potraživanja i važećeg pravnog okvira.
Kompanije mogu izdavati i konvertibilne obveznice (Convertible Bonds), koje pod određenim uslovima mogu biti pretvorene u akcije kompanije.
Prednosti korporativnih obveznica
Korporativne obveznice mogu imati nekoliko karakteristika koje su privlačne investitorima:
- mogu obezbediti periodične prihode od kamate;
- mogu ponuditi veći prinos od pojedinih državnih obveznica;
- mogu doprineti diversifikaciji portfolija;
- mogu omogućiti ulaganje u dug određenih kompanija;
- mogu imati različite rokove dospeća i strukture prinosa.
Međutim, nijedna od ovih karakteristika ne znači da su korporativne obveznice bez rizika.
Rizici korporativnih obveznica
Najvažniji rizici uključuju:
Kreditni rizik – mogućnost da emitent ne plati kamatu ili glavnicu.
Kamatni rizik – mogućnost pada tržišne cene obveznice zbog promene kamatnih stopa.
Rizik likvidnosti – mogućnost da obveznicu nije moguće brzo prodati po fer tržišnoj ceni.
Rizik reinvestiranja – mogućnost da investitor nakon primljene kamate ne može da reinvestira novac po istoj stopi.
Inflacioni rizik – mogućnost da inflacija smanji realnu vrednost budućih kamata i glavnice.
Valutni rizik – važan za investitore koji ulažu u obveznice denominovane u stranoj valuti.
Korporativne obveznice u Srbiji
Korporativne obveznice mogu biti relevantne i za investitore u Srbiji, ali njihovo tržište treba posmatrati u okviru domaćeg regulatornog sistema i konkretne emisije.
Kompanija koja izdaje obveznice u Srbiji može na taj način prikupljati kapital direktno od investitora, umesto da se u potpunosti oslanja na bankarsko finansiranje.
Za domaćeg investitora posebno je važno da pre kupovine proveri prospekt ili drugi relevantni dokument emisije, uslove obveznice, finansijski položaj emitenta, valutu, kamatnu stopu, rok dospeća i način trgovanja.
Kod obveznice denominovane u evrima, na primer, investitor iz Srbije treba da posmatra i valutni aspekt ulaganja. Kod dinarske obveznice važnu ulogu mogu imati inflacija i kretanje domaćih kamatnih stopa.
Takođe treba razlikovati korporativne obveznice koje su javno ponuđene i kojima se trguje na organizovanom tržištu od različitih privatnih aranžmana pozajmljivanja novca kompanijama. To nisu nužno isti finansijski instrumenti niti nose ista prava i zaštitu investitora.
Kako analizirati korporativnu obveznicu?
Pre donošenja odluke o ulaganju korisno je posmatrati obveznicu kroz nekoliko pitanja:
- Ko je emitent?
- Koliko je kompanija zadužena?
- Da li kompanija generiše dovoljno novca za plaćanje kamata?
- Kada obveznica dospeva?
- Kolika je kamatna stopa?
- Koliki je prinos po trenutnoj tržišnoj ceni?
- Da li postoji kreditni rejting?
- Da li je obveznica obezbeđena?
- Koji je njen rang u odnosu na druge dugove?
- Kolika je likvidnost obveznice?
Ovakva analiza je važnija od posmatranja samo visoke kamatne stope. Visok prinos često predstavlja kompenzaciju za veći rizik.
Zaključak
Corporate Bonds, odnosno korporativne obveznice, predstavljaju način na koji kompanije prikupljaju kapital zaduživanjem kod investitora. Investitor kupovinom obveznice postaje poverilac kompanije, a prema uslovima emisije može primati kamatu i očekivati povraćaj glavnice o dospeću.
Korporativne obveznice mogu ponuditi atraktivan prinos i doprineti diversifikaciji portfolija, ali nose kreditni, kamatni, likvidnosni, inflacioni i valutni rizik, u zavisnosti od konkretne emisije.
Zato se korporativna obveznica ne procenjuje samo na osnovu kamatne stope. Za razumevanje njenog rizika i potencijalnog prinosa potrebno je analizirati emitenta, kreditni kvalitet, rok dospeća, cenu, prinos, strukturu obezbeđenja i uslove emisije.
Za investitore u Srbiji posebno je važno da pre ulaganja prouče dokumentaciju konkretne emisije i provere način trgovanja, valutu, troškove i regulatorni status instrumenta.