Trošak prodate robe, trošak prodaje
Cost of Revenue
Šta je trošak prodate robe?
Trošak prodate robe Cost of Sales, takođe poznat kao trošak prihoda, je ukupni trošak proizvodnje i distribucije robe i usluga potrošačima.
Formula
Troškovi prodaje = Početni zalihe + Nabavke – Krajnje zalihe
Cost of Sales = Beginning Inventory + Purchases – Ending Inventory
Primer troškova prodaje
| Primer troškova prodaje kompanije ABC u 000 USD | |
| Početne zalihe | 120 |
| Nabavke | 45 |
| Krajnje zalihe | 25 |
| Troškovi prodaje | 145 |
Troškovi prodaje = Početni zalihe + Nabavke – Krajnje zalihe = 120.000 + 45.000 – 25.000 = 145.000
Razlika između cene koštanja prodate robe i troškova prodaje
Kompanije u svojim bilansima navode cenu koštanja prodate robe (COGS) ili troškove prodaje (COS), a ponekad obe, što dovodi u zabunu, šta ova dva pojma zaista znače. U osnovi, skoro da nema razlike jer se u računovodstvu često koriste naizmenično. Ali razlka između cene koštanja prodate robe Cost of Goods Sold (COGS) i troškova prodaje (COS) ipak postoji.
Ključna razlika je u tome što se COGS odnosi samo na direktne troškove proizvodnje roba koje je kompanija prodala, a ne i na troškove distibucije i marketinga koji nisu uključeni u COGS. S druge strane, COS obuhvataju COGS i sve dodatne troškove koji nastaju da bi se prodaja ostvarila. Valja napomenuti da su troškovi prodaje uvek veći od cene koštanja prodate robe.
COS i COGS su važni pokazatelji u analizi troškova. Oba prikazuju operativne troškove Operating Expenses (OpEx) koji ulaze u cenu proizvodnju roba ili usluge. Ako troškovi prodaje rastu a prihod stagnira, to može ukazivati da ulazni troškovi rastu ili da se direktnim troškovima ne upravlja dobro.
Pošto trošak prodaje uključuje dodatne troškove, a COGS se fokusira na direktne troškove kompanije, kada se koriste oba, COGS je uvek manji za troškove prodaje.
Informacije o troškovima prodaje se nalaze u bilansu uspeha kompanije. COS i COGS se oduzimaju od ukupnog prihoda, čime se dobija bruto profit Gross Profit.
Troškovi prodaje se uglavnom koriste u uslužnim delatnostima jer obuhvataju sve troškova povezane sa prodajom usluga. Pošto kompanije koje pružaju samo usluge ne mogu da povežu operativne troškove sa nečim materijalnim, ne mogu da prikažu COGS u svojim bilansima uspeha Income Statement. Umesto toga, ove kompanije navode u bilansima troškove prodaje. Primeri firmi koje pružaju samo usluge su advokati, konsultanti, lekari, stolari, moleri itd. Prodavci na malo takođe koriste troškove prodaje u svojim bilansima dok proizvođači koriste cenu koštanja prodate robe.
