Troškovi prihoda (Cost of Revenue – COR) predstavljaju troškove koji su direktno povezani sa proizvodnjom ili isporukom proizvoda i usluga koji generišu prihod kompanije. Ovaj pojam se često koristi kod uslužnih, softverskih, tehnoloških i pretplatničkih kompanija, gde klasični Cost of Goods Sold (COGS) ne opisuje uvek najbolje strukturu troškova potrebnih za ostvarivanje prihoda.
Cost of Revenue se u bilansu uspeha (Income Statement) najčešće oduzima od prihoda kako bi se izračunala bruto dobit (Gross Profit). Međutim, sadržaj COR-a nije potpuno isti kod svih kompanija. On zavisi od prirode poslovanja i računovodstvene politike kompanije.
Šta su Cost of Revenue (COR)?
Cost of Revenue obuhvata direktne i druge troškove koji su neposredno povezani sa isporukom proizvoda ili usluga kupcima i ostvarivanjem prihoda.
Kod proizvodne kompanije ovi troškovi mogu biti povezani sa proizvodnjom, dok kod softverske ili uslužne kompanije mogu obuhvatati troškove infrastrukture, hostinga, pružanja usluge, naknade trećim stranama i određene troškove zaposlenih koji direktno učestvuju u isporuci usluge.
Zbog toga se COR posebno često koristi kod kompanija koje ne prodaju fizičku robu, već ostvaruju prihod pružanjem usluga ili korišćenjem digitalne infrastrukture.
Na primer, kod SaaS kompanije Cost of Revenue može obuhvatati:
- troškove cloud infrastrukture i hostinga,
- naknade trećim stranama za pružanje usluge,
- troškove zaposlenih koji su direktno povezani sa isporukom usluge,
- troškove korisničke podrške kada su direktno povezani sa pružanjem usluge,
- troškove obrade transakcija,
- amortizaciju opreme koja se koristi za pružanje usluge,
- druge direktne troškove povezane sa ostvarivanjem prihoda.
Kompanija može imati drugačiju strukturu troškova, pa se zato sadržaj COR-a mora posmatrati u kontekstu njenog poslovnog modela.
Cost of Revenue i bruto dobit
Jedna od najvažnijih funkcija COR-a jeste izračunavanje bruto dobiti (Gross Profit).
Osnovna veza je:
Bruto dobit = Prihod − Cost of Revenue
Na primer, ako kompanija ostvari prihod od 2.000.000 USD, a Cost of Revenue iznosi 800.000 USD, bruto dobit iznosi:
2.000.000 − 800.000 = 1.200.000 USD
Bruto profitna marža iznosi:
Bruto profitna marža = Bruto dobit ÷ Prihod × 100
U ovom primeru:
1.200.000 ÷ 2.000.000 × 100 = 60%
Bruto marža pokazuje koliki deo prihoda kompaniji ostaje nakon troškova direktno povezanih sa proizvodima ili uslugama koje je isporučila.
Kako se obračunava Cost of Revenue?
Za razliku od nekih računovodstvenih kategorija, Cost of Revenue nema jednu univerzalnu formulu koja važi za sve kompanije.
U najjednostavnijem obliku može se posmatrati kao zbir troškova direktno povezanih sa ostvarivanjem prihoda:
COR = Direktni troškovi proizvodnje ili isporuke + Ostali direktni troškovi prihoda
Kod određene kompanije to može izgledati ovako:
COR = COGS + troškovi isporuke + naknade za obradu transakcija + direktni troškovi usluge + ostali direktni troškovi
Međutim, ova formula je samo ilustrativna. Ne mora svaka kompanija uključivati iste kategorije troškova u COR.
Zbog toga je kod finansijske analize važno pogledati računovodstvene politike kompanije i način na koji ona definiše svoje troškove prihoda.
Primer obračuna Cost of Revenue
Pretpostavimo da kompanija ABC u toku godine ostvari prihod od 2.000.000 USD.
Njeni troškovi direktno povezani sa ostvarivanjem prihoda su:
- direktni materijal: 380.000 USD
- direktan rad: 250.000 USD
- transport i rukovanje: 36.000 USD
- ostali direktni troškovi: 175.000 USD
Administrativni troškovi iznose 200.000 USD, ali nisu uključeni u COR jer nisu direktno povezani sa proizvodnjom ili isporukom proizvoda.
Obračun je:
COR = 380.000 + 250.000 + 36.000 + 175.000
COR = 841.000 USD
Bruto dobit kompanije iznosi:
2.000.000 − 841.000 = 1.159.000 USD
Bruto profitna marža je:
1.159.000 ÷ 2.000.000 × 100 = 57,95%
Administrativni troškovi se zatim razmatraju u okviru poslovnih rashoda koji utiču na operativnu dobit, a ne na bruto dobit.
Šta je uključeno u Cost of Revenue?
Ne postoji jedinstvena lista koja važi za sve kompanije. Najčešće se uključuju troškovi koji su neposredno povezani sa proizvodnjom ili isporukom proizvoda i usluga.
1. Direktni troškovi rada
To su zarade i povezani troškovi zaposlenih koji direktno učestvuju u proizvodnji proizvoda ili pružanju usluge.
Na primer, kod proizvodne kompanije to mogu biti radnici u proizvodnji, dok kod softverske kompanije određeni zaposleni mogu biti uključeni u direktnu isporuku usluge.
2. Sirovine i materijal
Kod proizvodnih kompanija COR može obuhvatati troškove sirovina, komponenti i drugih materijala potrebnih za proizvodnju proizvoda.
3. Proizvodni režijski troškovi
Mogu biti uključeni troškovi proizvodnog objekta, energije, održavanja i amortizacije proizvodne opreme, u skladu sa računovodstvenim pravilima koja kompanija primenjuje.
4. Troškovi hostinga i infrastrukture
Kod tehnoloških i SaaS kompanija značajnu stavku mogu predstavljati troškovi cloud infrastrukture, servera, hostinga i drugih tehnologija potrebnih za pružanje usluge korisnicima.
5. Troškovi isporuke i transporta
Kod određenih poslovnih modela troškovi transporta, isporuke i rukovanja mogu biti deo troškova povezanih sa ostvarivanjem prihoda.
6. Naknade trećim stranama
To mogu biti naknade pružaocima usluga, platformama ili drugim partnerima čije su usluge direktno potrebne za isporuku proizvoda ili usluge.
7. Troškovi obrade transakcija
Kod kompanija koje posluju putem interneta, određene naknade za obradu plaćanja mogu biti direktno povezane sa ostvarenim prihodima i uključene u COR.
8. Direktna amortizacija
Amortizacija opreme i drugih sredstava koja se direktno koriste za proizvodnju ili pružanje usluge može biti deo Cost of Revenue.
9. Korisnička podrška
Kod nekih kompanija deo troškova korisničke podrške može biti uključen u COR ako je neposredno povezan sa pružanjem usluge. To, međutim, zavisi od računovodstvene politike kompanije.
Da li se marketing i prodaja uključuju u Cost of Revenue?
Ne automatski.
Ovo je važna razlika u odnosu na neke pojednostavljene prikaze COR-a.
Troškovi marketinga, oglašavanja i prodajnog osoblja najčešće se smatraju prodajnim i marketinškim troškovima, odnosno operativnim rashodima, a ne troškovima direktno povezanim sa isporukom proizvoda ili usluge.
Zbog toga nije ispravno definisati COR kao:
COGS + marketing + oglašavanje + administracija.
U pojedinačnim slučajevima određeni troškovi mogu biti klasifikovani drugačije, ali se klasifikacija mora zasnivati na prirodi troška i računovodstvenoj politici kompanije.
Cost of Revenue vs. Cost of Goods Sold (COGS)
Cost of Goods Sold (COGS) predstavlja trošak robe i proizvoda koji su prodati tokom određenog perioda.
Kod trgovinske kompanije COGS je uglavnom povezan sa nabavnom vrednošću prodate robe, dok kod proizvodne kompanije može obuhvatati direktne materijale, direktan rad i odgovarajući deo proizvodnih režijskih troškova.
Cost of Revenue je širi izraz koji se često koristi kada kompanija ostvaruje prihod kroz usluge ili druge poslovne modele kod kojih klasični COGS nije najprikladniji termin.
Na primer:
- proizvođač automobila može koristiti COGS za troškove prodatih automobila;
- maloprodajna kompanija može koristiti COGS za nabavnu vrednost prodate robe;
- SaaS kompanija može koristiti Cost of Revenue za troškove cloud infrastrukture i drugih resursa potrebnih za pružanje softverske usluge.
Zato COR i COGS ne treba posmatrati kao dve potpuno odvojene i strogo definisane računovodstvene kategorije. U praksi se njihovo značenje i sadržaj mogu razlikovati u zavisnosti od industrije i načina finansijskog izveštavanja.
Cost of Revenue vs. Cost of Sales (COS)
Cost of Sales (COS) i Cost of Revenue (COR) često se koriste kao sinonimi, naročito kada kompanija nema fizičke proizvode ili kada se termin Cost of Sales koristi kao opšti naziv za troškove povezane sa prihodima.
Zbog toga nije ispravno tvrditi da je COS uvek širi od COR-a ili obrnuto.
U nekim kompanijama:
Cost of Sales ≈ Cost of Revenue ≈ COGS
dok u drugim kompanijama postoje razlike u tome koje se stavke uključuju u određenu kategoriju.
Najvažnije je proveriti kako konkretna kompanija definiše svoju stavku Cost of Revenue ili Cost of Sales.
COR kod uslužnih i tehnoloških kompanija
Cost of Revenue je posebno koristan kod kompanija koje ostvaruju prihod od usluga.
Na primer, SaaS kompanija ne mora imati značajne troškove fizičke proizvodnje, ali može imati velike troškove:
- cloud infrastrukture,
- servera i hostinga,
- tehničke podrške,
- obrade plaćanja,
- licenci trećih strana,
- zaposlenih koji direktno pružaju uslugu.
Ako kompanija ostvari veliki rast prihoda, a troškovi potrebni za pružanje tih usluga rastu sporije, može doći do povećanja bruto profitne marže.
Zato investitori često posmatraju COR zajedno sa prihodom i bruto dobiti kako bi razumeli ekonomiku poslovnog modela.
Cost of Revenue i operativni troškovi
Važno je razlikovati troškove prihoda od operativnih troškova (Operating Expenses – OpEx).
COR se odnosi na troškove direktno povezane sa proizvodima ili uslugama koje kompanija isporučuje i iz kojih ostvaruje prihod.
OpEx obuhvata troškove poslovanja koji nisu direktno uključeni u proizvodnju ili isporuku tih proizvoda i usluga.
Tipični OpEx mogu uključivati:
- marketing i oglašavanje,
- prodajne troškove,
- administraciju,
- računovodstvo,
- pravne usluge,
- deo troškova istraživanja i razvoja,
- troškove uprave.
Nakon što se od prihoda oduzmu troškovi prihoda, dobija se bruto dobit. Nakon toga se, između ostalog, uzimaju u obzir operativni troškovi kako bi se došlo do operativne dobiti.
Da li je Cost of Revenue obavezan deo finansijskih izveštaja?
Ne postoji univerzalna obaveza da svaka kompanija u svojim javnim finansijskim izveštajima koristi upravo naziv „Cost of Revenue“.
Kompanije mogu koristiti različite nazive, kao što su:
- Cost of Revenue
- Cost of Sales
- Cost of Goods Sold
- drugi odgovarajući nazivi u zavisnosti od poslovnog modela i računovodstvenog okvira.
Takođe, sadržaj ovih kategorija može biti različit od kompanije do kompanije. Zbog toga se pri analizi finansijskih izveštaja ne treba oslanjati samo na naziv stavke, već treba pogledati napomene uz finansijske izveštaje i računovodstvene politike kompanije.
Zašto je Cost of Revenue važan investitorima?
Cost of Revenue je važan zato što direktno utiče na bruto dobit i bruto profitnu maržu.
Investitori mogu posmatrati:
- rast COR-a u odnosu na rast prihoda,
- promenu bruto profitne marže,
- troškove pružanja usluge po korisniku,
- skalabilnost poslovnog modela,
- uticaj promena cena infrastrukture i drugih inputa,
- razliku između prihoda i direktnih troškova.
Ako prihod raste brže od troškova direktno povezanih sa njegovim ostvarivanjem, bruto marža može da raste. Obrnuto, brži rast COR-a može vršiti pritisak na bruto profitnu maržu.
Sama promena COR-a, međutim, ne govori da li je kompanija ukupno profitabilna, jer se nakon bruto dobiti moraju uzeti u obzir i operativni, finansijski i drugi troškovi.
Cost of Revenue u Srbiji
U Srbiji se koncept Cost of Revenue može pojaviti u analizi finansijskih izveštaja kompanija koje posluju sa međunarodnim tržištima, posebno u tehnološkom, softverskom, uslužnom i e-commerce sektoru.
U domaćim finansijskim izveštajima terminologija može biti drugačija, a konkretna klasifikacija zavisi od računovodstvenog okvira koji kompanija primenjuje.
Zato pri poređenju kompanija iz Srbije sa kompanijama iz SAD ili drugih tržišta treba obratiti pažnju na to koje su konkretne stavke uključene u troškove povezane sa prihodima.
Zaključak
Cost of Revenue (COR) predstavlja troškove koji su direktno povezani sa proizvodnjom ili isporukom proizvoda i usluga koji generišu prihod kompanije. Posebno je značajan kod uslužnih, softverskih i tehnoloških kompanija, gde COGS ne mora u potpunosti opisivati strukturu troškova potrebnih za pružanje usluge.
COR se oduzima od prihoda kako bi se izračunala bruto dobit, a njegova analiza omogućava bolje razumevanje bruto profitne marže i ekonomike poslovnog modela.
Važno je, međutim, imati na umu da Cost of Revenue nema potpuno istu strukturu kod svih kompanija. Marketing, oglašavanje i administrativni troškovi se ne uključuju automatski u COR, dok se konkretne stavke moraju posmatrati u skladu sa prirodom poslovanja i računovodstvenom politikom kompanije.