Coverage Ratios

Koeficijenti pokrivenosti, odnosi pokrivenosti

Šta su odnosi pokrivenosti?

Koeficijenti pokrivenosti Coverage Ratios su grupa finansijskih pokazatelja koji se koriste za merenje sposobnosti kompanije da plati svoje finansijske obaveze. Veći koeficijent ukazuje na veću sposobnost preduzeća da izmiri svoje finansijske obaveze, a manji na manju sposobnost izmirivanja obaveza. Poverioci i zajmodavci obično koriste koeficijente pokrića da bi odredili finansijski položaj potencijalnog zajmoprimca.

Najčešće korišćeni koeficijenti

Pokazuje sposobnost kompanija da plate troškove kamata na dug Interest Expenses. Drukčije rečeno, koeficijent pokrića kamata pokazuje koliko puta kompanija može da plati svoje obaveze koristeći svoju zaradu.

Pokazuje sposobnost kompanije da plati sve dužničke obaveze, odnosno otplati glavnicu Principal i kamatu. DSCR meri sposobnosti kompanije da profitom iz poslovanja Operating Income  plati sve svoje dugove, otplati glavnicu i kamate. Drugim rečima, to je merilo sposobnosti zajmoprimca da operativnim tokom gotovine CFO servisira obaveze po osnovu duga. Veći koeficijent znači da je kompanija kreditno sposobniji i ima dovoljno gotovine da blagovremeno izvrši potrebna plaćanja.

Koeficijent pokrivenosti gotovinom je odnos koji meri sposobnost izmirenja troškova kamata gotovinom . Za one koji imaju dug i troškove kamata, ovaj koeficijent je vrlo važan.

Odnos pokrivenosti kamata gotovino realniji je pokazatelj sličan koeficijentu pokrića kamata Interest Coverage Ratio. Za razliku od ICR koristi gotovinu umesto zarade. Ako je manji od jedan, preduzeće nema dovoljno gotovine da izmiri svoje obaveze po kamatama na kratkoročni i dugoročni dug. Koeficijent manji od 1 je znak upozorenja za investitore i zajmodavce da razmisle o daljem radu potencijalnim zajmoprimcem.

Pokazuje sposobnost preduzeća da svojom imovinom otplaćuje dugove.

Koeficijent pokrivenosti imovinom je pokazatelj koji meri koliko dobro kompanija može da otplati dugove prodajom ili likvidacijom svoje imovine. Ovaj koeficijent koriste zajmodavci, investitori, finansijski analitičari, menadžmenti, regulatori itd. za procenu solventnosti i rizičnosti određene kompanije.

Veći koeficijent znači da kompanija može više puta da pokrije dug svojom imovinom. Banke i zajmodavci obično traže minimalan koeficijent pokrića imovinom pre nego što daju zajam.

Scroll to Top