Debt Service, poznat i kao Debt Servicing, odnosno servisiranje duga ili izmirivanje obaveza po osnovu duga, predstavlja ukupan iznos novca koji zajmoprimac mora da izdvoji tokom određenog perioda za otplatu glavnice i plaćanje kamate po osnovu postojećeg duga. Može se obračunavati na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou, u zavisnosti od uslova konkretnog kreditnog aranžmana.
Servisiranje duga predstavlja važnu obavezu za kompanije, države i druga zadužena lica, jer direktno utiče na njihov novčani tok i sposobnost izmirivanja finansijskih obaveza.
Za kreditore je posebno važno da procene da li zajmoprimac ostvaruje dovoljno prihoda ili novčanog toka za redovno servisiranje duga. U tu svrhu često se koriste pokazatelji kao što je Debt Service Coverage Ratio (DSCR).
Šta je Debt Service?
Debt Service označava plaćanja koja zajmoprimac mora da izvrši prema uslovima ugovora o dugu tokom određenog perioda.
Kod standardnog amortizujućeg kredita servisiranje duga može obuhvatati:
- otplatu glavnice;
- plaćanje kamate;
- druge ugovorene troškove povezane sa dugom, kada su uključeni u definiciju servisiranja duga.
Na primer, ako kompanija tokom jedne godine mora da plati 80.000 evra glavnice i 20.000 evra kamate, njen godišnji Debt Service iznosi 100.000 evra, pod pretpostavkom da ugovorena definicija servisiranja duga uključuje samo glavnicu i kamatu.
Važno je razlikovati Debt Service od samog duga. Dug predstavlja iznos obaveze, dok Debt Service predstavlja plaćanja kojima se ta obaveza servisira tokom određenog perioda.
Kako se računa servisiranje duga?
Najjednostavniji prikaz godišnjeg servisiranja duga je:
Debt Service = Otplata glavnice + Kamata
Na primer, kompanija ima kredit kod kojeg tokom godine treba da plati:
- glavnica: 50.000 evra
- kamata: 10.000 evra
Godišnji Debt Service iznosi:
50.000 + 10.000 = 60.000 evra
Ako se obaveze plaćaju mesečno, godišnji iznos može se posmatrati kao zbir svih mesečnih plaćanja glavnice i kamate tokom godine.
Međutim, konkretna definicija Debt Service može se razlikovati između kreditnih ugovora i finansijskih analiza. Zato je kod procene DSCR-a važno proveriti koje su obaveze uključene u obračun.
Debt Service i DSCR
Debt Service Coverage Ratio (DSCR) meri koliko puta raspoloživi prihod ili novčani tok pokriva obaveze po osnovu servisiranja duga.
Osnovna formula je:
DSCR = Raspoloživi prihod ili novčani tok / Debt Service
Na primer, ako kompanija raspolaže sa 150.000 evra prihoda odnosno novčanog toka relevantnog za obračun, a godišnji Debt Service iznosi 100.000 evra:
DSCR = 150.000 / 100.000 = 1,5
To znači da raspoloživi iznos za obračun pokriva obaveze po osnovu servisiranja duga 1,5 puta.
DSCR od 1,0 znači da je raspoloživi iznos jednak obavezama po osnovu duga, dok vrednost iznad 1,0 ukazuje na određeni višak raspoloživih sredstava u odnosu na obavezu, prema definicijama korišćenim u konkretnom obračunu.
Važno je naglasiti da se DSCR ne računa poređenjem ROI-ja sa dugom. ROI (Return on Investment) je pokazatelj prinosa na investiciju i nije isto što i prihod ili novčani tok koji se koristi za obračun sposobnosti servisiranja duga.
Zašto je servisiranje duga važno?
Sposobnost redovnog servisiranja duga jedan je od ključnih faktora koje kreditori razmatraju prilikom odobravanja finansiranja.
Banka ili drugi kreditor želi da utvrdi da li zajmoprimac ima dovoljno stabilne prihode i novčanih tokova da:
- redovno plaća kamatu;
- otplaćuje glavnicu;
- ispuni druge ugovorene obaveze;
- izbegne kašnjenje ili neizvršenje obaveza.
Ako kompanija ima veliki dug, ali nedovoljan novčani tok za njegovo servisiranje, njen kreditni rizik može biti veći.
Zbog toga se prilikom kreditne analize ne posmatra samo iznos ukupnog duga, već i sposobnost kompanije da taj dug redovno servisira.
Servisiranje duga i novčani tok
Debt Service je posebno povezan sa novčanim tokom, jer se kamata i glavnica plaćaju stvarnim novcem.
Kompanija može iskazivati računovodstvenu dobit, a da istovremeno ima problema sa likvidnošću i servisiranjem duga. Razlog može biti to što se prihod i rashodi priznaju prema računovodstvenim pravilima, dok se prilivi i odlivi gotovine mogu dogoditi u različitim periodima.
Zbog toga kreditori često analiziraju gotovinski tok iz poslovnih aktivnosti, slobodni novčani tok i druge pokazatelje likvidnosti i zaduženosti.
Debt Service kod različitih vrsta duga
Servisiranje duga zavisi od strukture obaveza.
Kod amortizujućeg kredita, deo svake rate može predstavljati kamatu, a deo otplatu glavnice. Kako se glavnica smanjuje, menja se i struktura budućih plaćanja.
Kod obveznice sa kuponom, emitent može tokom trajanja obveznice periodično plaćati kamatu, dok se glavnica uglavnom vraća po dospeću.
Kod duga sa promenljivom kamatnom stopom, iznos servisiranja može se menjati ako se promeni referentna kamatna stopa.
Zbog toga dve kompanije sa istim iznosom ukupnog duga mogu imati veoma različite obaveze servisiranja tog duga.
Debt Service i kreditna sposobnost
Kreditori procenjuju sposobnost zajmoprimca da servisira postojeće i novo zaduženje.
Ako kompanija već ima velike obaveze po osnovu postojećih kredita i obveznica, novo zaduživanje može povećati ukupan Debt Service.
Na primer, kompanija trenutno plaća 500.000 evra godišnje za servisiranje postojećeg duga. Ako uzme novi kredit koji zahteva dodatnih 200.000 evra godišnjih plaćanja, ukupni godišnji Debt Service može porasti na:
500.000 + 200.000 = 700.000 evra
Kreditor će zatim proceniti da li su očekivani prihodi i novčani tokovi dovoljni za pokriće povećanih obaveza.
Debt Service i refinansiranje
Kompanija može imati dovoljno novčanog toka za redovno plaćanje kamata i glavnice, ali se suočiti sa problemom kada veći deo glavnice dospe odjednom.
Ovo je posebno važno kod instrumenata kod kojih se glavnica uglavnom vraća na kraju roka.
U takvoj situaciji kompanija može biti primorana da koristi postojeću gotovinu, refinansira dug ili pronađe drugi izvor finansiranja.
Zato analiza servisiranja duga treba da uzme u obzir ne samo tekuće obaveze već i raspored dospeća duga.
Debt Service u odnosu na Debt to EBITDA
Debt Service i Debt to EBITDA Ratio mere različite aspekte zaduženosti.
Debt to EBITDA poredi iznos duga sa EBITDA i pokazuje relativni nivo finansijskog leveridža.
Debt Service pokazuje koliko novca zajmoprimac mora da izdvoji u određenom periodu za servisiranje duga.
Zbog toga kompanija može imati relativno nizak Debt to EBITDA, ali istovremeno imati visok kratkoročni Debt Service ako joj veliki deo duga uskoro dospeva.
Debt Service u Srbiji
U Srbiji se koncept servisiranja duga koristi u kreditnoj analizi kompanija, kod bankarskog finansiranja i pri proceni sposobnosti dužnika da uredno izmiruje svoje obaveze.
Prilikom analize potrebno je razlikovati ukupan dug, obaveze po osnovu glavnice, kamate i druge ugovorene troškove. Takođe je važno utvrditi period za koji se Debt Service obračunava i koje stavke konkretna metodologija uključuje.
Kod analize kompanije korisno je posmatrati Debt Service zajedno sa DSCR-om, Debt to EBITDA Ratio, Net Debt to EBITDA Ratio, Interest Coverage Ratio i pokazateljima novčanog toka.
Zaključak
Debt Service ili servisiranje duga predstavlja novčane obaveze koje zajmoprimac mora da izmiri po osnovu svog duga tokom određenog perioda, najčešće kroz plaćanje glavnice i kamate.
Za kreditore je važna procena da li kompanija ostvaruje dovoljno stabilan prihod i novčani tok za redovno izvršavanje tih obaveza. Zato se Debt Service često koristi kao osnova za izračunavanje Debt Service Coverage Ratio (DSCR).
Debt Service ne treba mešati sa ukupnim iznosom duga: dug je obaveza, dok je Debt Service novčano plaćanje kojim se ta obaveza servisira tokom vremena.