Dividenda je raspodela dela dobiti ili drugih raspoloživih sredstava kompanije njenim akcionarima, najčešće u gotovini, ali u određenim slučajevima i u obliku dodatnih akcija. Kompanije koje redovno isplaćuju dividende mogu investitorima obezbediti izvor prihoda pored potencijalnog rasta cene akcije.
Međutim, visok prinos od dividende [Dividend Yield] ne znači automatski da je akcija privlačna investicija. Visok prinos može biti posledica velikog iznosa dividende, ali i značajnog pada cene akcije. Zato se održivost dividende procenjuje zajedno sa dobiti, novčanim tokovima, zaduženošću i poslovnim izgledima kompanije.
Šta je dividenda?
Dividenda (Dividend) predstavlja raspodelu sredstava kompanije njenim akcionarima na osnovu njihovog vlasništva nad akcijama. Najčešće se isplaćuje u gotovini, ali kompanija u određenim okolnostima može izvršiti i dividendu u akcijama (Stock Dividend).
Dividenda se najčešće izražava kao iznos po akciji. Na primer, ako kompanija objavi dividendu od 2 USD po akciji, akcionar koji poseduje 500 akcija ima pravo na 1.000 USD, pod uslovom da ispunjava uslove za dobijanje dividende.
Kompanija može koristiti deo ostvarene dobiti za isplatu dividende, dok preostali deo može zadržati kao neraspoređenu dobit Retained Earnings i koristiti ga za finansiranje poslovanja, ulaganja, otplatu duga ili druge korporativne potrebe.
Važno je, međutim, da se dividenda ne posmatra jednostavno kao sinonim za „deo neto dobiti“. Pravo na isplatu i izvor sredstava za dividendu zavise od zakona, finansijskog položaja kompanije i odluke nadležnog organa društva.
Ko odlučuje o isplati dividende?
O isplati dividende odlučuje nadležni organ kompanije u skladu sa njenim osnivačkim aktima, statutom i propisima koji se na nju primenjuju. Kod mnogih kompanija odbor direktora predlaže ili proglašava dividendu, dok u pojedinim jurisdikcijama i kod određenih vrsta društava konačnu odluku donosi skupština akcionara.
Kompanija nije obavezna da isplaćuje dividendu samo zato što je ostvarila dobit. Može odlučiti da dobit zadrži i reinvestira u poslovanje, koristi za smanjenje duga, finansira akvizicije ili je upotrebi za druge potrebe.
Zbog toga kompanije mogu smanjiti, obustaviti ili potpuno ukinuti dividendu, čak i kada posluju profitabilno.
Kako funkcioniše isplata dividende?
Isplata dividende obično uključuje nekoliko važnih datuma:
Datum objave (Declaration Date) – dan kada kompanija zvanično objavi odluku o dividendi, uključujući njen iznos i relevantne datume.
Datum bez dividende (Ex-Dividend Date) – datum od kojeg se akcijama trguje bez prava na narednu dividendu. Investitor koji kupi akciju na ovaj datum ili kasnije, prema pravilima relevantnog tržišta, uglavnom nema pravo na tu dividendu.
Datum preseka ili datum upisa (Record Date) – datum na koji kompanija utvrđuje koji akcionari ispunjavaju uslove za dobijanje dividende.
Datum isplate (Payment Date) – dan kada kompanija stvarno isplaćuje dividendu akcionarima koji imaju pravo na nju.
Tačan odnos između ovih datuma zavisi od tržišta, pravila berze i vrste dividende.
Primer isplate dividende
Pretpostavimo da kompanija objavi dividendu od 1,50 EUR po akciji.
Investitor poseduje 1.000 akcija i ispunjava uslove za dobijanje dividende.
Obračun je:
1.000 akcija × 1,50 EUR = 1.500 EUR
Pre oporezivanja, investitor bi prema tome ostvario 1.500 EUR dividende.
Ako se na dividendu primenjuje porez po odbitku ili druga poreska obaveza, iznos koji investitor stvarno primi može biti manji od bruto iznosa.
Novčana i akcijska dividenda
Novčana dividenda (Cash Dividend) predstavlja najčešći oblik dividende. Akcionar dobija određeni novčani iznos za svaku akciju koju poseduje.
Kod akcijske dividende (Stock Dividend) akcionar umesto gotovine dobija dodatne akcije kompanije. Na primer, kompanija može ponuditi jednu dodatnu akciju na svakih 20 postojećih akcija.
Akcionar tako povećava broj akcija koje poseduje, ali to ne znači automatski da je ostvario veći ekonomski dobitak, jer se ukupna vrednost kompanije raspoređuje na veći broj akcija.
Zašto kompanije isplaćuju dividende?
Kompanije mogu isplaćivati dividende iz različitih razloga. Zrela i stabilna preduzeća koja generišu relativno predvidive novčane tokove često deo sredstava vraćaju akcionarima umesto da celokupnu dobit reinvestiraju.
Dividenda može predstavljati način da kompanija:
- raspodeli deo raspoloživih sredstava akcionarima;
- obezbedi investitorima redovan prihod;
- pokaže sposobnost generisanja novčanog toka;
- održi određenu politiku raspodele kapitala;
- privuče investitore kojima je važan prihod od dividendi.
Sa druge strane, kompanija može odlučiti da ne isplaćuje dividendu i da sredstva reinvestira u razvoj poslovanja.
Zašto neke kompanije ne isplaćuju dividendu?
Brzorastuće kompanije često zadržavaju veći deo dobiti kako bi finansirale širenje poslovanja, istraživanje i razvoj, nove proizvode, akvizicije ili druge investicije.
Na primer, kompanija koja može ostvariti visoku stopu prinosa reinvestiranjem kapitala može odlučiti da ne isplaćuje dividendu, već da novac uloži u dalje poslovanje.
Zato činjenica da kompanija ne isplaćuje dividendu sama po sebi ne znači da je njeno poslovanje slabo. To može biti deo njene dugoročne strategije raspodele kapitala.
Šta je Dividend Yield?
Prinos od dividende (Dividend Yield) pokazuje koliku godišnju dividendu investitor dobija u odnosu na trenutnu cenu akcije.
Formula je:
Dividend Yield = godišnja dividenda po akciji ÷ cena akcije × 100
Na primer, ako kompanija isplaćuje godišnju dividendu od 4 EUR po akciji, a cena akcije iznosi 80 EUR, prinos od dividende je:
4 ÷ 80 × 100 = 5%
Važno je razumeti da se Dividend Yield menja i kada se menja cena akcije. Ako cena akcije padne, prinos od dividende može porasti čak i ako kompanija nije povećala dividendu.
Zbog toga veoma visok Dividend Yield zahteva dodatnu analizu. Može predstavljati rezultat atraktivne dividende, ali može biti i posledica velikog pada tržišne cene akcije ili očekivanja tržišta da kompanija neće moći da održava dosadašnji nivo isplate.
Dividenda i neraspoređena dobit
Kompanija ostvarenu dobit može raspodeliti na više načina. Deo može isplatiti akcionarima kroz dividendu, dok ostatak može zadržati kao neraspoređenu dobit Retained Earnings.
Neraspoređena dobit može se koristiti za:
- finansiranje novih investicija;
- kupovinu opreme;
- širenje poslovanja;
- razvoj novih proizvoda;
- otplatu duga;
- akvizicije;
- povećanje likvidnosti.
Odluka između isplate dividende i zadržavanja dobiti predstavlja deo šire politike raspodele kapitala kompanije.
Dividenda u Srbiji
U Srbiji pravo na dividendu proizlazi iz vlasništva nad akcijama i odluke o raspodeli dobiti u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, statutom i drugim relevantnim propisima.
Kod akcionarskog društva, dobit se može raspodeliti akcionarima u obliku dividende kada su za to ispunjeni zakonski i korporativni uslovi. Visina dividende zavisi od odluke o raspodeli dobiti i prava koja proizlaze iz konkretne klase akcija.
Za fizičko lice koje je poreski obveznik u Srbiji, prihod od dividende predstavlja prihod od kapitala. Poreski tretman zavisi od statusa primaoca, vrste prihoda i važećih poreskih propisa.
Kod domaćih isplatilaca porez se, u skladu sa pravilima o porezu na dohodak građana, po pravilu obračunava i obustavlja prilikom isplate prihoda od kapitala. Zbog toga akcionar može dobiti neto iznos dividende, koji je manji od bruto dividende objavljene od strane kompanije.
Na primer, ako je bruto dividenda 100.000 RSD, poreska obaveza može smanjiti iznos koji akcionar stvarno primi. Konkretan iznos poreza zavisi od važećih propisa i okolnosti konkretnog primaoca.
Kod pravnih lica, poreski i računovodstveni tretman dividendi zavisi od statusa isplatioca i primaoca i od primenljivih propisa.
Dividend vs. Capital Gain
Dividenda i kapitalna dobit (Capital Gain) predstavljaju dva različita moguća izvora prinosa od akcija.
Dividenda je prihod koji akcionar dobija od kompanije na osnovu vlasništva nad akcijama i odluke o raspodeli dobiti.
Kapitalna dobit nastaje kada investitor proda akciju za cenu koja je viša od njegove nabavne cene, uzimajući u obzir relevantne troškove i poreska pravila.
Na primer, investitor može kupiti akciju za 50 EUR i kasnije je prodati za 70 EUR. Razlika od 20 EUR predstavlja potencijalnu kapitalnu dobit. Ako je tokom perioda posedovanja primio i dividendu, njegov ukupan prinos može uključivati i dividendu i kapitalnu dobit.
Zaključak
Dividend, odnosno dividenda, predstavlja način na koji kompanija može deo raspoloživih sredstava raspodeliti svojim akcionarima. Najčešće se isplaćuje u gotovini, ali može biti isplaćena i u obliku dodatnih akcija.
Za investitora je važno da ne posmatra samo visinu dividende, već i Dividend Yield, održivost isplate, profitabilnost kompanije, novčane tokove, nivo duga i njenu politiku raspodele kapitala.
Kompanija može odlučiti da dobit isplati akcionarima ili da je zadrži i reinvestira u poslovanje. Zbog toga politika dividendi predstavlja važan deo finansijske strategije kompanije i jedan od elemenata koji investitori uzimaju u obzir prilikom analize akcija.