Jednokratni rashodi (One-time Charges) predstavljaju troškove koji nastaju zbog neuobičajenih ili posebnih događaja i za koje se ne očekuje da će se redovno ponavljati u budućim obračunskim periodima.
Ovakve stavke mogu nastati zbog restrukturiranja, zatvaranja poslovnih jedinica, sudskih sporova, otpremnina, prodaje ili otpisa imovine, troškova preseljenja i drugih događaja koji nisu deo uobičajenog obrasca poslovanja.
Izraz One-time Charges najčešće se odnosi na rashode, dok je širi pojam Non-recurring Items (Neponavljajuće stavke) koji može obuhvatiti i jednokratne prihode, dobitke i gubitke, a ne samo troškove.
Šta su One-time Charges?
Jednokratni rashod je trošak koji se javlja zbog konkretnog događaja i za koji kompanija ne očekuje da će nastaviti da ga ima u istom obliku i učestalosti.
Na primer, kompanija može zatvoriti jednu fabriku i zbog toga imati velike troškove otpremnina, raskida ugovora i preseljenja opreme. Ti troškovi mogu biti značajni u godini restrukturiranja, ali se ne očekuje da će se pojavljivati svake godine.
Važno je, međutim, da se izraz „jednokratni“ ne određuje samo na osnovu izjave menadžmenta. Ako kompanija svake godine prikazuje različite troškove kao „jednokratne“, analitičari mogu opravdano preispitati da li su oni zaista neuobičajeni ili predstavljaju redovan deo poslovanja.
One-time Charges i Non-recurring Items
One-time Charges i Non-recurring Items su veoma bliski pojmovi, ali nisu potpuno sinonimni.
One-time Charges uglavnom označavaju jednokratne rashode, dok Non-recurring Items imaju šire značenje i mogu uključivati:
- jednokratne rashode,
- jednokratne prihode,
- dobitke od prodaje imovine,
- gubitke od prodaje imovine,
- određene neuobičajene računovodstvene stavke.
Zbog toga je Non-recurring Items širi pojam, dok je One-time Charges uži termin koji se odnosi prvenstveno na rashode.
Primeri jednokratnih rashoda
Troškovi restrukturiranja
Kompanija može imati troškove povezane sa reorganizacijom poslovanja, zatvaranjem objekata, otpremninama zaposlenima ili promenom organizacione strukture.
Ako su takvi troškovi povezani sa konkretnim restrukturiranjem koje se ne očekuje da će se redovno ponavljati, mogu predstavljati One-time Charges.
Troškovi sudskog spora
Veliki sudski spor može dovesti do značajnog rashoda ili gubitka.
Ako je događaj neuobičajen i nije deo redovnog poslovnog obrasca kompanije, povezani trošak može biti tretiran kao neponavljajuća stavka.
Međutim, kompanija koja se često suočava sa sličnim sporovima ne bi trebalo automatski da svaki takav trošak predstavlja kao „jednokratan“.
Troškovi preseljenja
Kompanija koja preseljava sedište, proizvodni pogon ili drugu važnu poslovnu lokaciju može imati troškove transporta, raskida zakupa, instalacije opreme i drugih aktivnosti povezanih sa preseljenjem.
Ako je preseljenje neuobičajen događaj, takvi rashodi mogu predstavljati jednokratne troškove.
Otpisi i gubici od imovine
Prodaja imovine ispod njene knjigovodstvene vrednosti može proizvesti gubitak. Slično tome, kompanija može priznati gubitak zbog značajnog umanjenja vrednosti određene imovine.
Takva stavka može biti neponavljajuća ako je posledica specifičnog događaja.
Da li se One-time Charges uključuju u EBIT?
Ne treba generalno tvrditi da se jednokratni rashodi ne uključuju u EBIT.
Ako je određeni jednokratni trošak prema računovodstvenim pravilima operativni rashod, on može biti uključen u obračun operativne dobiti i samim tim uticati na EBIT (Earnings Before Interest and Taxes).
Zbog toga analitičari ponekad izračunavaju normalizovani EBIT tako što prilagođavaju prijavljeni rezultat za određene značajne neponavljajuće stavke.
Cilj nije da se automatski uklone svi jednokratni rashodi, već da se proceni koji troškovi predstavljaju normalan i održiv deo poslovanja, a koji su posledica posebnih događaja.
Uticaj na neto dobit
Jednokratni rashodi mogu značajno smanjiti neto dobit (Net Income) u periodu u kojem su priznati.
Na primer, ako kompanija ima:
- prihod od 10 miliona evra,
- redovne rashode od 8 miliona evra,
- jednokratni trošak restrukturiranja od 1 milion evra,
jednokratni trošak će smanjiti računovodstveni rezultat za taj period.
Međutim, ako se kompanija u narednom periodu više ne suoči sa tim troškom, budući rezultat može izgledati znatno bolji. Zato analitičari pri proceni budućeg poslovanja često ispituju da li je određena stavka zaista neponavljajuća.
Kako jednokratne stavke mogu uticati na analizu kompanije?
Jednokratne stavke mogu otežati poređenje finansijskih rezultata između različitih perioda.
Na primer, kompanija može u jednoj godini imati veliki trošak restrukturiranja. Ako se samo uporedi neto dobit te godine sa prethodnom godinom, može izgledati da se poslovanje kompanije značajno pogoršalo.
Zbog toga analitičari mogu posmatrati i normalizovane rezultate, odnosno rezultate prilagođene za određene značajne i neponavljajuće stavke.
Ipak, takve korekcije treba koristiti pažljivo. Nije opravdano ukloniti svaki nepovoljan trošak samo zato što ga menadžment opisuje kao „jednokratan“.
Kada jednokratni trošak više nije zaista jednokratan?
Posebnu pažnju treba obratiti na kompanije koje iz godine u godinu prijavljuju veliki broj različitih „jednokratnih“ troškova.
Na primer:
- godine 1: trošak restrukturiranja,
- godine 2: trošak reorganizacije,
- godine 3: trošak integracije,
- godine 4: trošak zatvaranja objekata.
Svaki od njih pojedinačno može biti predstavljen kao neponavljajući događaj. Međutim, ako se slični troškovi stalno pojavljuju, analitičar može zaključiti da oni predstavljaju trajniji deo ekonomije poslovanja, a ne izolovane događaje.
Zato učestalo korišćenje „jednokratnih“ prilagođavanja može biti razlog za dodatnu analizu finansijskih izveštaja i objašnjenja menadžmenta.
Jednokratni prihodi i dobici
Širi pojam Non-recurring Items može obuhvatiti i jednokratne prihode ili dobitke.
Na primer, kompanija može prodati poslovnu zgradu za cenu veću od njene knjigovodstvene vrednosti i ostvariti dobitak od prodaje imovine.
Takav dobitak može povećati neto rezultat u godini prodaje, ali ne predstavlja nužno prihod koji kompanija može da ostvaruje iz godine u godinu.
Zbog toga bi analitičar pri proceni buduće profitabilnosti mogao posebno posmatrati takav dobitak umesto da pretpostavi da će se isti nivo prihoda ponavljati u budućnosti.
Jednokratne stavke i procena vrednosti kompanije
Jednokratne stavke mogu imati značajan uticaj na procenu vrednosti kompanije.
Ako kompanija ima neuobičajeno veliki rashod u jednoj godini, korišćenje tog rezultata bez odgovarajuće analize može dovesti do potcenjivanja buduće profitabilnosti.
Obrnuto, ako kompanija ima veliki jednokratni dobitak, korišćenje tog rezultata bez korekcije može dovesti do precenjivanja održive zarade.
Zato se kod metoda vrednovanja zasnovanih na zaradi, novčanom toku ili drugim finansijskim pokazateljima često analizira da li je određena stavka ponovljiva i održiva.
One-time Charges i finansijska analiza
Pri analizi jednokratnih rashoda korisno je pregledati:
- bilans uspeha (Income Statement),
- izveštaj o novčanim tokovima (Cash Flow Statement),
- bilans stanja (Balance Sheet),
- napomene uz finansijske izveštaje,
- objašnjenja menadžmenta o prirodi konkretnog događaja.
Posmatranje samo jedne stavke ili jednog finansijskog izveštaja može dati nepotpunu sliku.
Takođe je korisno porediti jednokratne stavke kroz više godina. Ako se slične stavke često ponavljaju, njihovo isključivanje iz analize održive profitabilnosti može biti neopravdano.
Zaključak
One-time Charges (Jednokratni rashodi) predstavljaju troškove povezane sa konkretnim, neuobičajenim događajima za koje se ne očekuje da će se redovno ponavljati.
Mogu nastati zbog restrukturiranja, zatvaranja poslovnih jedinica, sudskih sporova, preseljenja, otpremnina, prodaje ili otpisa imovine i drugih posebnih događaja.
One-time Charges su uži pojam od Non-recurring Items, jer se prvenstveno odnose na rashode, dok Non-recurring Items mogu obuhvatiti i jednokratne prihode, dobitke i gubitke.
Za finansijsku analizu najvažnije je utvrditi da li je određena stavka zaista neponavljajuća. Ako se slični „jednokratni“ rashodi pojavljuju iz godine u godinu, oni mogu predstavljati trajniji deo poslovanja i ne bi ih trebalo automatski isključivati iz procene budućih rezultata.