Accounts Receivable Days: Šta su dani naplate potraživanja?

Accounts Receivable Days predstavljaju finansijski pokazatelj koji meri prosečan broj dana potreban preduzeću da naplati potraživanja od kupaca nakon prodaje na odloženo plaćanje. Ovaj pokazatelj poznat je i kao Days Sales Outstanding (DSO) ili period naplate potraživanja.

Accounts Receivable Days je važan pokazatelj likvidnosti, upravljanja obrtnim kapitalom i efikasnosti naplate potraživanja. Što je broj dana manji, preduzeće u proseku brže pretvara potraživanja od kupaca u gotovinu. Visok broj dana može ukazivati na sporiju naplatu, duže ugovorene rokove plaćanja ili probleme sa naplatom.

Kako se računaju Accounts Receivable Days?

Formula za izračunavanje Accounts Receivable Days (DSO) najčešće glasi:

Accounts Receivable Days = (Prosečna potraživanja od kupaca ÷ Neto prodaja na kredit) × Broj dana u periodu

Za godišnji obračun najčešće se koristi 365 dana:

Accounts Receivable Days = (Prosečna potraživanja od kupaca ÷ Neto prodaja na kredit) × 365

Prosečna potraživanja od kupaca mogu se izračunati na sledeći način:

Prosečna potraživanja = (Početna potraživanja + Završna potraživanja) ÷ 2

Korišćenje prosečnog salda potraživanja daje realniju sliku od korišćenja samo iznosa potraživanja na kraju godine, jer uzima u obzir stanje na početku i kraju posmatranog perioda.

Primer izračunavanja Accounts Receivable Days

Pretpostavimo da firma ima:

• početna potraživanja od kupaca: 1.000.000 RSD
• završna potraživanja od kupaca: 1.400.000 RSD
• godišnju neto prodaju na kredit: 12.000.000 RSD

Prvo se računa prosečan iznos potraživanja:

Prosečna potraživanja = (1.000.000 + 1.400.000) ÷ 2 = 1.200.000 RSD

Zatim se računa Accounts Receivable Days:

DSO = (1.200.000 ÷ 12.000.000) × 365 = 36,5 dana

To znači da je preduzeću u proseku potrebno oko 36,5 dana da naplati potraživanja od kupaca.

Ako preduzeće nema precizan podatak o prodaji na kredit, u određenim analizama može se koristiti ukupna neto prodaja ili prihod od prodaje kao aproksimacija. Ipak, kada postoji značajan udeo gotovinske prodaje, preciznije je koristiti samo kreditnu prodaju, jer DSO meri vreme potrebno za naplatu upravo takvih prodaja.

Kako tumačiti Accounts Receivable Days?

Rezultat Accounts Receivable Days ne treba posmatrati izolovano. Da li je određeni broj dana dobar ili loš zavisi od delatnosti, ugovorenih rokova plaćanja, strukture kupaca i istorijskih rezultata same kompanije.

Nizak Accounts Receivable Days

Niži broj dana uglavnom znači da preduzeće brže naplaćuje potraživanja i efikasnije pretvara kreditnu prodaju u gotovinu. To može pozitivno uticati na likvidnost i smanjiti potrebu za dodatnim finansiranjem obrtnog kapitala.

Međutim, veoma nizak DSO nije automatski znak bolje poslovne politike. Na rezultat mogu uticati visok udeo gotovinske prodaje, kratki ugovoreni rokovi plaćanja ili specifičnosti poslovnog modela.

Visok Accounts Receivable Days

Visok broj dana znači da preduzeću u proseku treba više vremena da naplati potraživanja. To može biti posledica:

• dugih ugovorenih rokova plaćanja;
• kašnjenja kupaca sa plaćanjem;
• slabije kreditne politike;
• nedovoljno efikasnog procesa naplate;
• finansijskih problema kod kupaca;
• promene strukture kupaca ili proizvoda.

Visok DSO može opteretiti novčani tok, jer se prihod evidentira, ali novac još nije naplaćen. Ako se potraživanja sporije naplaćuju, kompanija može imati veću potrebu za kratkoročnim finansiranjem.

Accounts Receivable Days i rok plaćanja

Jedan od najkorisnijih načina za tumačenje DSO-a jeste poređenje sa ugovorenim rokovima plaćanja.

Na primer, ako kompanija uglavnom ugovara rok plaćanja od 30 dana, a njen Accounts Receivable Days iznosi 55 dana, to može biti signal da kupci u proseku plaćaju sporije nego što je predviđeno.

Ipak, DSO ne treba automatski izjednačavati sa prosečnim kašnjenjem kupaca. Na njegovu vrednost utiču i struktura prodaje, trenutak fakturisanja, sezonalnost i način obračuna potraživanja.

Zato je korisno pratiti DSO kroz više perioda i porediti ga sa:

• ugovorenim rokovima plaćanja;
• rezultatima iz prethodnih godina;
• budžetom i internim ciljevima;
• prosekom u istoj industriji;
• Accounts Receivable Turnover pokazateljem.

Poređenje sa industrijskim prosekom je posebno važno jer različite delatnosti prirodno imaju različite cikluse naplate.

Kako smanjiti Accounts Receivable Days?

Ako Accounts Receivable Days raste, kompanija može preduzeti nekoliko koraka kako bi ubrzala naplatu potraživanja:

• Izdavanje faktura bez odlaganja – račune treba izdavati odmah nakon isporuke robe ili pružanja usluge, kada je to moguće.
• Provera boniteta kupaca – pre odobravanja odloženog plaćanja korisno je proceniti kreditnu sposobnost i istoriju plaćanja kupca.
• Jasno definisani rokovi plaćanja – ugovori treba da precizno definišu rokove, uslove i posledice kašnjenja.
• Automatizovani podsetnici – redovni podsetnici pre i nakon dospeća mogu pomoći da se smanji broj zakašnjenja.
• Praćenje dospelih potraživanja – potraživanja treba klasifikovati prema starosti kako bi se problematični kupci na vreme identifikovali.
• Podsticanje ranog plaćanja – u određenim poslovnim modelima popust za ranije plaćanje može motivisati kupce da izmire obaveze pre dospeća.

Efikasnije upravljanje potraživanjima može skratiti period između prodaje i naplate i time osloboditi više novca za svakodnevno poslovanje.

Accounts Receivable Days i Cash Conversion Cycle

Accounts Receivable Days je jedan od elemenata Cash Conversion Cycle (CCC), odnosno ciklusa konverzije gotovine.

Cash Conversion Cycle se može prikazati formulom:

CCC = Days Inventory Outstanding (DIO) + Accounts Receivable Days (DSO) − Days Payable Outstanding (DPO)

DSO pokazuje koliko dugo novac ostaje vezan u potraživanjima od kupaca, dok DIO meri koliko dugo je kapital vezan u zalihama, a DPO koliko dugo kompanija u proseku čeka pre nego što plati dobavljačima.

Zbog toga smanjenje Accounts Receivable Days može biti jedan od načina da kompanija skrati svoj ciklus konverzije gotovine i poboljša upravljanje obrtnim kapitalom.

Accounts Receivable Days u Srbiji

U poslovanju u Srbiji, Accounts Receivable Days se može koristiti za analizu brzine naplate potraživanja od domaćih i stranih kupaca.

U finansijskoj analizi kompanije ovaj pokazatelj je posebno koristan kada se posmatra kroz više godina. Na primer, ako je DSO kompanije porastao sa 35 na 50 dana, to može biti signal da kupci plaćaju sporije ili da je kompanija počela da odobrava duže rokove plaćanja.

Za kvalitetnu analizu nije dovoljno posmatrati samo jedan rezultat. Potrebno je uzeti u obzir delatnost, strukturu kupaca, ugovorene rokove plaćanja, sezonalnost i trend kroz vreme.

Accounts Receivable Days – ukratko

Accounts Receivable Days (DSO) pokazuje prosečan broj dana potreban kompaniji da naplati potraživanja od kupaca.

Osnovna formula je:

Accounts Receivable Days = (Prosečna potraživanja od kupaca ÷ Neto prodaja na kredit) × 365

Niži DSO uglavnom znači bržu naplatu i efikasnije pretvaranje potraživanja u gotovinu, dok viši DSO može ukazivati na sporiju naplatu ili duže rokove plaćanja. Ipak, rezultat treba uvek posmatrati u kontekstu delatnosti, poslovnog modela i ugovorenih uslova plaćanja.