Porez na dohodak, porez na prihod, porez na dobit
Šta je porez na dohodak?
Porez na dohodak Income Tax je porez koji određuju, vlade država i lokalnih organa pojedincima i preduzećima na prihod ili dobit Income koju ostvaruju. Da bi utvrdili svoje poreske obaveze na dohodak koje treba platiti, pojedinci i preduzeća moraju svake godine da podnesu poresku prijavu.
Prihodi od poreza na dobit se koriste se za finansiranje obaveza države kao što su troškovi za odbranu i bezbednost zemlje, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, socijalno osiguranje, infrastrukturu, plaćanje kamata, subvencija, penzija državnih službenika i vojnih lica itd.
Svaki poreski obveznik koji ostvaruje prihod mora da plaća porez. Onaj ko plaća porez ima koristi, ako svake godine plaća svoje poreze na vreme. Smatra se jednim od pravednijih oblika oporezivanja, jer se nameće samo onima koji ostvaruju oporezivi prihod. Dakle, uticaj na siromašne ili neprofitabilne je mali ili nikakav.
Kako funkcioniše porez na dohodak
Dohodak ili dobit koji se može oporezovati je poznat kao oporezivi prihod. Oporezivi prihod je ukupan prihod umanjen za dozvoljene odbitke. Porez na dobit se uopšteno govoreći izračunava množenjem oporezivog prihoda entiteta sa odgovarajućom stopom poreza na dobit.
Postoje različiti nivoi stopa poreza na dohodak. Na primer, u Sjedinjenim Državama postoji federalna stopa poreza na dohodak, a za većinu država postoji i posebna državna stopa poreza na dohodak, koja se razlikuje od države do države.
Pored toga, poreska stopa nije ista za sve poreske obveznike. Drugim rečima, korporacije i pojedinačni poreski obveznici mogu biti obavezni da plaćaju poreze na dohodak po različitim stopama poreza. U većini slučajeva, korporacije plaćaju paušalnu poresku stopu, koja je poznata kao stopa poreza na dobit.
Nivo oporezivog prihoda koji pojedinac ostvari u datoj godini takođe će odrediti iznos poreza na dohodak koji će biti plaćen. Stopa poreza na dohodak pojedinca se menja u zavisnosti od prihoda koji je ostvaren u godini. Različiti nivoi prihoda pojedinaca, koji određuju odgovarajuću stopu poreza na dohodak, obično se nazivaju poreskim razredima.
Dalje, lična poreska stopa je često progresivna, stopa raste kako prihod raste i primenjuje se samo na dodatnu jedinicu prihoda. Na primer, prvih 50.000 dolara koje pojedinac zaradi oporezuje se sa 5%, sledećih 50.000 oporezuje sa 10%, i tako dalje.
Pored prihoda koji ostvaruju pojedinci i kompanije, prihod od investicija se takođe oporezuje, obično porezom na kapitalnu dobit, koji je generalno manji od poreza na dohodak. Stopa poreza na kapitalnu dobit je manja jer, na taj način, podstiče investiranje.
Porez na dohodak i poreske stope
Različite poreske stope su odraz fiskalne politike koju vlada vodi. Kada su stope poreza na dohodak visoke, poreski prihodi vlade su veći. Ovo može biti u skladu sa restriktivnom fiskalnom politikom, kada vlada prikuplja više poreza nego što troši. Restriktivna fiskalna politika se može koristiti u cilju smanjenja inflacije i smanjenja privredne aktivnosti.
Dalje, kada su stope poreza na dohodak niske, vlade primaju manje poreskih prihoda. Ovo može biti u skladu sa ekspanzivnom fiskalnom politikom u kojoj vlada troši više nego što prikuplja putem poreza. Ekspanzivna fiskalna politika se obično koristi za podsticanje ekonomske aktivnosti i podsticanje potrošnje.
Odbici poreza na dohodak
Pojedinci i preduzeća mogu poreskim odbicima smanjiti svoje porez na dohodak. Odbici su zakonom dozvoljeni od strane relevantnog državnog organa.
Uobičajeni dozvoljeni odbici za pojedince, su mogući ako je osoba određenog uzrasta, pohađa školu sa punim ili nepunim radnim vremenom i sa zavisnim osobama (npr. decom).
Što se tiče preduzeća, porez na dohodak se može smanjiti smanjenjem njihovog oporezivog prihoda. Ovo se može učiniti za neke poslovne troškova, na primer, za troškove deprecijacije.
Ovi odbici obično imaju za cilj da podstaknu određene vrste ponašanja poreskih obveznika. Na primer, kredit za istraživanje i razvoj korišćen je za podsticanje veće potrošnje na istraživanje i razvoj u Sjedinjenim Državama.
Primer
Recimo, da preduzeće ima 1.000.000 dolara prihoda i 250.000 dolara poreskih olakšica.
Oporezivi prihod je 750.000 dolara
Poreska stopu 25%,
Poreski trošak preduzeća bi bio izračunat na sledeći način:
(1.000.000 – 250.000) x 25% = 750.000 x25% =187.500 dolara
Krediti za porez na dohodak
Poresko opterećenje kompanije ili pojedinca se može dodatno smanjiti putem poreskih kredita. Krediti se razlikuju od odbitaka po tome što se krediti direktno primenjuju na poreske rashode kompanije ili pojedinca, smanjujući poreski rashod po principu jedan za jedan. Na primer, kompanija sa porezom od 187.500 dolara i poreskim kreditom od 50.000 dolara dugovala bi samo 137.500 dolara poreza. Nasuprot tome, odbici samo smanjuju poreski rashod za iznos odbitaka pomnoženih odgovarajućom poreskom stopom.
Generalno, poreski krediti spadaju u dve kategorije:
- Poreski krediti koji se mogu vratiti
Povratni krediti mogu biti vraćeni u gotovini poreskom obvezniku, čak i ako je obaveza poreskog obveznika ispod nule.
- Nepovratni poreski krediti koji se ne mogu vratiti, smanjuju poreske troškove, ali samo do tačke u kojoj je poreski trošak 0 dolara. Dodatni dostupni poreski krediti nisu dozvoljeni za tu poresku godinu. Nepovratni poreski krediti su nepovoljniji za poreske obveznike jer ne postoji mogućnost povrata gotovine.
Primer poreskog kredita
Recimo, poreski obveznik je zaradio 100.000 dolara prihoda i kvalifikovao se za odbitak od 20.000 dolara, oporezivi prihod se smanjuje na 80.000 dolara (100.000 dolara – 20.000 dolara = 80.000 dolara).
Poreski krediti su nastali u cilju smanjenja poreske obaveza ili iznosa duga poreskog obveznika. Načinjeni su prvenstveno za domaćinstva sa srednjim i niskim primanjima. Ilustracije radi, ako pojedinac duguje 20.000 dolara poreza, i kvalifikuje se za kredit od 4.500 dolara, njegova poreska obaveza se smanjuje na 15.500 dolara (20.000 dolara – 4.500 dolara = 15.500 dolara).
Progresivno oporezivanje
Većina zemalja, koristi progresivni sistem poreza na dobit po kojem oni sa višim prihodima plaćaju veće poreze. Ideja koja stoji iza progresivnog poreza je da oni koji zarađuju više mogu da plate više.
U 2022. godini federalne stope poreza na dobit u SAD su se kretale od 10% do 37%.
