Indeks akcija, indeks berze, berzanski indeks
Stock Market Index, Share Index,
Šta je indeks akcija?
Indeks akcija ili berzanski indeks je skup akcija koje reprezentuju učinak tržišta akcija, zemlje, regiona, industrije ili vrste akcija. Investitori često koriste indekse za praćenje i merenje učinka investicije. Pasivne investicione strategije Passive Investing koje koriste indekse su postale veoma popularne poslednjih decenija.
Akcije uključene u indeks imaju zajedničke karakteristike koje služe kao reprezent učinka veće grupe kompanija ili akcija sa sličnim osobinama. Sponzor indeksa bira osobine i akcije koje će biti uključene u indeks.
Svrha berzanskih indeksa je da daju investitorima paktičan pristup proceni i praćenju performansi tržišta akcija uopšte, i/ili specifičnih segmenata tržišta. Investitori obično koriste indekse kao zamenu i referentne vrednosti. Na primer, uobičajeno je da se uporedi učinak portfolija akcija sa S&P 500 Index. Isto tako, Dow Jones Industrial Average , S&P 500 i NASDAQ se reprezentuju stanje ukupnog američkog tržišta akcija i ekonomije, uopšte. S druge strane, specijalizovani indeksi poput Dow Jones Transportation ili S&P Banks indeksi smatraju predstavnicima svojih industrija.
Sveobuhvatni indeksi
U Indeksu mogu biti kompanije različitih veličina i u različitim industrijama, kao Vilshire 5000, na primer. Nasuprot tome, u indeksu može biti više specijalizovanih koji prate industriju ili sektor.
Sveobuhvatni indeksi mogu uključivati:
- Sve akcije koje su navedene na određenoj berzi
- Veći skup akcija neke zemlje navedene na više berzi
- Akcije izabrane iz više zemalja u regionu ili
- Globalni indeks koji uključuje akcije iz brojnih regiona i zemalja
Takođe postoji niz specijalizovanih indeksa akcija, pri čemu su neki namenjeni grupisanju akcija prema određenim kategorijama ulaganja. Drugi su kategorisani po sektoru, a treći prema njihovoj izloženosti specifičnim poslovnim prilikama ili trendovima.
Primeri uključuju indekse vrednosti S&P 500 Value i rasta S&P 500 Growth koji se sastoje od akcija iz S&P 500 sa unapred određenim karakteristikama „vrednosti“ ili „rasta“. Sledeći primeri su indeksi specifični za sektore poput bankarstva i tematske indeksi koje grupišu kompanije na osnovu nekog kriterijuma. Primer tematskog indeksa su ESG ocene za životnu sredinu, društvo i upravljanje ESG Ratings.
Kako berzanski indeksi funkcionišu
Indeksi investitorima daju informacije o stanju, učinku i popularnosti tržišta akcija i podgrupa kompanija (poput određene industrije). Funkcionisanje indeks u velikoj meri zavisi od korišćene metode ponderisanja – učešće svake akcije u ukupnoj vrednosti indeksa.
Indeks akcija i njegove komponente
Berzanski indeks se sastoji od objedinjenih akcija koje služe kao indikatori nečega:
Dow Jones Industrial Average obuhvata 30 najvećih i najuticajnijih kompanija
S&P 500 se sastoji od 500 najvećih američkih akcija po kapitalizaciji.
Dow Jones i S&P 500 se koriste u mas medijima kako bi pružili naznaku ekonomskog učinka u Sjedinjenim Državama.
Ponderisanje indeksa akcija
Indeksi akcija mogu biti ponderisani na nekoliko načina:
- Indeks ponderisani cenama Price-weighted Index (Dow Jones Industrial Average)
- Indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom Market Capitalization-weighted Index (S&P 500)
- Modifikovani indeks ponderisan cenama Modified Price-weighted Index
- Jednako ponderisani indeks Equally-weighted Index
Izabrani metod ponderisanja utiče na karakteristike indeksa.
Ponderisanje tržišnom kapitalizacijom
Najčešći način formiranja indeksa je ponderisanje tržišnom kapitalizacijom. U takvim indeksima, akcija je ponderisana u odnosu na njenu ukupnu tržišnu kapitalizaciju. Dakle, akcije sa većom kapitalizacijom više utiču na osobine indeksa. Svi glavni indeksi kao što su S&P 500, NASDAQ Composite i FTSE 100 su ponderisani tržišnom kapitalizacijom.
Pristalice ovog pristupa tvrde da indeksi ponderisani tržišnom kapitalizacijom daju veći uticaj većim kompanijama na privredu ili sektor. Međutim, protivnici ovog pristupa tvrde da to pruža iskrivljenu sliku tržišta jer su doprinosi manjih kompanija zanemareni.
Primer četiri akcije ponderisane tržišnom kapitalizacije, ilustruje njihov način funkcionisanja:
Kompanija A ima 70 miliona otvorenih akcija po 10 dolara i tržišnu kapitalizaciju 70 miliona x 10 dolara = 700 milliona
B – 100 miliona x 35 dolara = 3,5 milijardi
C – 200 miliona x 5 dolara = 1,0 milijarda
D – 24 miliona x 105 dolara = 2,52 milijarde
U ovom primeru, ukupna tržišna kapitalizacija kompanija A, B, C i D je 7,720 milijardi dolara. Kapitalizacija je izrčunata sabiranjem pojedinačnih kapitalizacija 700 miliona dolara + 3,5 milijardi dolara + 1 milijarde dolara + 2,52 milijarde dolara. S druge strane, u indeksu ponderisanom tržišnom kapitalizacijom, svaka akcija bi imala sledeću težinu:
A = 0,7 / 7,720 = 9,1%
B = 3,5 / 7,720 = 45,3%
C = 1 / 7,720 = 13,0%
D= 2,52 / 7,720 = 32,6%
Ponderisanje indeksa cenom
Manje popularan način da se konstruiše indeks je ponderisanje cenom. U indeksu ponderisanom cenom, ponderisanje komponente je vezano za cenu njene akcije. Pri tome akcije sa višim cenama imaju veću težinu. Dow Jones Industrial Average i Nikkei 225 su dva dobro poznata indeksa koji koriste ponderisanje cena.
Da bismo ilustrovali razliku, koristimo isti primer kao i ranije, ali da konstruišemo indeks kao indeks ponderisan cenom. U ovom slučaju su bitne samo cene akcija:
A – 10 dolara
B – 35 dolara
C – 5 dolara
D – 105 dolara
Zbir cena akcija u indeksu je 155 dolara (10 dolara + 35 dolara + 5 dolara + 105 dolara).
Učešće u indeksu se značajno razlikuje od indeksa ponderisanog kapitalizacijom:
A – 6,5%
B – 22
C – 3,2%
D – 67,7%
U poređenju sa prethodnim primerom, promena vrednosti akcija kompanije D će imati mnogo veći uticaj na vrednost cenovno ponderisanog indeksa. Prema tome, sada čini skoro 68% indeksa naspram nešto manje od 33% u prethodnom primeru. Međutim, najznačajnije učešće u prethodnom primeru Kompanija B je doživela pad pondera sa preko 45% na ispod 23%. Vrednosti indeksa ponderisanog cenama mogu se izračunati kao prosek cena komponenti indeksa, ali u praksi se to obično ne radi. Podela akcija, spajanja i druge transakcije mogu značajno promeniti cene akcija. Zbog toga, sponzori indeksa (S&P Global ili sponzor Dow Jones) mogu izračunati sopstveni delilac kako bi se prilagodili događajima.
Primer berzanskog indeksa za sektor telekomunikacije
Berzanski indeks za sektor telekomunikacije se sastoji od pet akcija kompanija A, B, C, D i E. Za ove akcije se veruje da reprezentuju sektor telekomunikacija u Sjedinjenim Državama. Kapitalizacija ovih kompanija je sledeća:
A = 50.000
B = 1.500
C = 7.000
D = 46.250
E = 243.750
Koristeći indeks ponderisan kapitalizacijom, berzanski indeksa sektora telekomunikacija bi bio:
50.000 + 1.500 + 7.000 + 46.250 + 243.750 = 348.500 dolara.
Primeri berzanskog indeksa za sektor automobilske industrije
Indeks akcija, naveden u nastavku, sastoji se od pet akcija automobilskih kompanija koje dobro reprezentuju automobilsku industriju u Sjedinjenim Državama. Ispod su podaci o njihovim kapitalizacijama u dolarima:
A – 10.000
B – 15.000
C – 20.000
D – 50.000
E – 300.000
Koristeći indeks ponderisan kapitalizacijom, vrednost indeksa akcija je 10.000 + 15.000 + 20.000 + 50.000 + 300.000 = 395.000 dolara.
