Prosečan period naplate, prosečni dani naplate potraživanja, dani neplaćene prodaje
vidi Days Sales Outstanding (DSO), Days Receivables, Accounts Receivable Days
Šta je prosečan period naplate?
Prosečan period naplate Average Collection Period ili prosečni dani naplate potraživanja, pokazuje koliko dana je potrebno kupcima da plate. Drugim rečima, to je vreme koje je u proseku potrebno kompaniji da naplati dugovanja od kupac.
Ovaj odnos mnogo govori o zdravlju finansija kompanije. Kada se izračuna vrednost prosečnih dana potraživanja, saznaje se da li jbi trebalo preispitati uslove plaćanja i kreditnu politiku .
Formula prosečnog perioda naplate?
Uobičajeno je da se prosečan period naplate računa u danima. Postupak obračuna prosečnog broja dana potrebnih za naplatu potraživanja je sledeći:
Da bi se utvrdili prosečne dane potraživanja, prvo bi trebalo izračunati prosečnu vrednost potraživanja Average Accounts Receivable. Zatim, se zbir potraživanja na početku perioda i potraživanja na kraju perioda podeli sa dva. Posle toga, prosečna potraživanja za period se podele sa neto prodajom na kredit Net Credit Sales i pomnoži sa brojem dana u periodu (365 za godinu).
Neto prodaja na kredit predstavlja prihode preduzeća od prodaje na kredit, umanjene za povrate od prodaje i odobrenja.
Prosečan period naplate = (Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit) x Broj dana u obračunskom periodu
Average Collection Period = (Average Accounts Receivable / Net Credit Sales) x Number of Days in Accounting Period
Pošto je obračunski period obično godinu dana formula se može prikazati na sledeći način:
Prosečan period naplate = (Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit) x 365
Average Collection Period = (Average Accounts Receivable / Net Credit Sales) x 365
Primer izračunavanja prosečnog perioda naplate
Na primer, kompanija ima prosečno stanje potraživanja od 200.000 dolara za godinu, i neto prodaju 2 miliona dolara. Obračun bi bio:
Prosečan period naplate = (Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit) x 365 = (200.000 / 2.000.000) x 365 dana = 36,5 dana
To je sasvim prihvatljiv broj, ali s obzirom da mnoga preduzeća naplaćuju za 30 dana ima prostora za ovog broja. Dodatnih 6,5 dana moglo bi ukazivati na to da se mora pažljivije pratiti praksa naplate.
Važnost prosečnog perioda naplate
- Blagovremena naplata održava likvidnost
Od posebne je važnosti da kompanija blagovremeno naplati potraživanja za isporučenu robu ili usluge. Na taj način, kompaniji održava likvidna, što joj omogućava da plati tekuće troškove i da planira veće kupovine.
- Dobra naplata omogućava planiranje budućih troškova
Prosečan period naplate je bitan jer omogućava kompaniji da pripremi plan pokrivanja troškova i predvidi troškove potrebne za rast.
Jasno je, da što je manji broj prosečnih dana naplate potraživanja, to je bolje za kompaniju. To znači da kupcima kompanije treba manje vremena da plate svoje račune. Drugi način da se to posmatra je da niži prosečan period naplate znači da kompanija brže prikuplja uplate.
Brza naplata ne mora uvek biti od dobra, jer može značiti da kompanija ima suviše stroge uslove plaćanja. Pravila mogu funkcionisati za neke klijente, međutim, strožiji zahtevi za naplatu mogu na kraju odbiti neke kupce. Posle toga, oni nastoje da pronađu slične kompanije koje imaju blaže uslove plaćanja.
Zašto se izračunava prosečan period naplate?
Poznavanje prosečnog broja dana naplate daje mogućnost da se njime upravlja. Na primer, ako kompanija izračuna broj dana naplate potraživanja i ustanovi da nije povoljan, znaće da je vreme da preduzme mere za njegovo poboljšanje. Takođe se dani neplaćene prodaje mogu uporediti sa sličnim preduzećima i videti da li je korekcija potrebna ili ne.
Naplata koja dugo traje u suštini znači da je manje novca na računu u banci, što nosi niz implikacija.
Koji prosečan period prikupljanja potraživanja je poželjan?
Manji prosečan period naplate je generalno bolji, jer manji broj ukazuje na kraće vreme plaćanja.
Iako neki kupci sporo plaćaju mogu imati druge prednosti, kao što je kreditna sposobnost ili sigurnost naplate. Na primer, državni ugovori su odlični jer je poverilac relativno siguran da će biti plaćen. Pored toga, dobro je uračunati potencijalna kašnjenja naplate u cenu ugovora sa državom.
Suprotna situacija je kada dužnici odugovlače s plaćanjem jer su im finansije u lošem stanju. Poslovanje sa takvim firmama nosi rizik i zahteva posebnu pažnju.
Konačno, trebalo bi uzeti u obzir raznovrsnost dužnika. Ako se uglavnom potražuje samo od jednog klijenta koji naiđe na poteškoće ili izgube kreditnu sposobnost, poverilac može biti u opasnosti.
Dakle, pitanje koje se nameće je: Da li kupci kojima je potrebno više vremena da plate uopšte zaslužuju kredit?
