Cash Coverage Ratio: Šta je koeficijent pokrića gotovinom?

Meta Description: Pokazatelj pokrića gotovinom je mera solventnosti koja ispituje sposobnost kompanije da servisira troškove kamata koristeći raspoloživu gotovinu. Dodavanjem bezgotovinskih troškova, poput deprecijacije i amortizacije na EBIT, on pruža jasnu sliku stvarne likvidnosti. Visok pokazatelj ukazuje na snažno finansijsko zdravlje, dok nizak pokazatelj upozorava na potencijalne poteškoće u ispunjavanju obaveza po osnovu duga.

Meta Description: The Cash Coverage Ratio is a solvency measure that examines a company’s ability to service interest expenses using available cash. By adding non-cash expenses, like depreciation and amortization, to EBIT, it provides a clear picture of actual liquidity. A high ratio indicates strong financial health, while a low ratio warns of potential difficulties in meeting debt obligations.

Šta je koeficijent pokrivenosti gotovinom?

Koeficijent pokrivenosti gotovinom — poznatiji pod engleskim nazivom Cash Coverage Ratio (ili Cash Interest Coverage Ratio) — jeste ključni računovodstveni pokazatelj solventnosti koji meri sposobnost preduzeća da izmiri svoje tekuće troškove kamata isključivo raspoloživom gotovinom. Za investitore koji analiziraju kompanije sa visokim nivoom duga i izraženim troškovima kamata, ovaj koeficijent je jedan od najpouzdanijih alata za procenu rizika.

Iako je konceptualno sličan tradicionalnom pokazatelju pokrića kamata (Interest Coverage Ratio), Cash Coverage Ratio pruža daleko realniju sliku likvidnosti. Razlog leži u tome što on u obzir uzima stvarni gotovinski tok (cash flow) umesto računovodstvene zarade.

• Vrednost veća od 1 — Preduzeće generiše dovoljno gotovine za pokriće kamatnih obaveza.
• Vrednost manja od 1 — Preduzeće nema dovoljno operativne gotovine da plati kamate na kratkoročni i dugoročni dug, što je crveni alarm za investitore.

Formula za izračunavanje

Za pravilno izračunavanje, podatak za EBIT (Zarada pre kamata i poreza) uzima se iz Bilansa uspeha (Income Statement), a ne iz Bilansa stanja (Balance Sheet). Zatim se toj vrednosti dodaju bezgotovinski troškovi (Non-cash Expenses) kao što su deprecijacija i amortizacija (Depreciation & Amortization – D&A). Na kraju se taj zbir deli sa troškovima kamate:

Primer iz prakse (Kompanija ABC)

Kompanija ABC je preuzela veliki dug i želi da osigura da ima dovoljno operativne gotovine za plaćanje novog tereta kamata. Iz Bilansa uspeha izvučeni su sledeći godišnji podaci:

• EBIT: 1.200.000 USD
• Deprecijacija (Depreciation): 800.000 USD
• Planirani troškovi kamata: 1.500.000 USD

Obračun izgleda ovako:

Šta nam ovaj rezultat govori?
Obračun otkriva da kompanija ABC tehnički može da plati svoje troškove kamata (rezultat je iznad 1), ali koeficijent od 1,33 ukazuje na veoma tesnu marginu sigurnosti. Kompaniji ostaje vrlo malo operativne gotovine za druge važne poslovne aktivnosti, poput kapitalnih ulaganja, isplate dividendi ili otplate same glavnice duga.

Kako preciznije obračunati i poboljšati koeficijent

Da biste dobili maksimalno precizan uvid, brojiocu formule možete dodati i druge značajne bezgotovinske stavke (izveštaj o tokovima gotovine može otkriti ove detalje). Ako je kompanija imala visoke računovodstvene troškove koji nisu zahtevali odliv keša, oni se takođe vraćaju u račun:

• Povećanje rezervisanja za sudske sporove ili ekološke sanacije
• Otpis loših i spornih potraživanja (obezvređenje imovine)
• Troškovi po osnovu zastarevanja zaliha

Važna napomena za imenilac: Troškovi kamate treba da obuhvate isključivo stvarna gotovinska plaćanja koja dospevaju. Amortizacija premije ili diskonta na izdate obveznice predstavlja čisto računovodstveno usklađivanje, a ne stvarni odliv novca, te ih stoga treba isključiti iz imenioca kako se slika o solventnosti ne bi veštački iskrivila.