Current Debt, odnosno kratkoročni dug, predstavlja deo duga kompanije koji dospeva za plaćanje u roku od 12 meseci ili tokom njenog jednog operativnog ciklusa, ako je on duži od godinu dana. Najčešće obuhvata kratkoročne bankarske kredite, zajmove, obveznice i druge dužničke obaveze koje dospevaju u kratkom roku, kao i tekući deo dugoročnog duga koji dospeva na naplatu u narednih 12 meseci.
Current Debt je važan pokazatelj finansijske strukture kompanije jer pokazuje koliki deo njenog duga uskoro dospeva. Veći iznos kratkoročnog duga može povećati pritisak na novčani tok i likvidnost, naročito ako kompanija nema dovoljno gotovine ili drugih likvidnih sredstava za njegovo izmirenje.
Šta je Current Debt?
Current Debt je deo ukupnog duga kompanije koji treba da bude izmiren u kratkom roku. Za razliku od dugoročnog duga, čije je dospeće duže od 12 meseci, kratkoročni dug zahteva relativno brzu otplatu.
Kada kompanija pozajmi novac od banke ili drugog zajmodavca, obično ima obavezu da vrati glavnicu (Principal) i, u skladu sa ugovorom, plati kamatu. Ako deo te obaveze dospeva u narednih 12 meseci, taj deo se klasifikuje kao kratkoročni dug.
Primeri Current Debt mogu uključivati:
- kratkoročne bankarske kredite;
- kratkoročne zajmove;
- Notes Payable, odnosno menice ili druge formalne dužničke instrumente;
- kratkoročne obveznice, kada dospevaju u narednih 12 meseci;
- tekući deo dugoročnog duga (Current Portion of Long-term Debt).
Važno je razlikovati Current Debt od šire kategorije Current Liabilities. Sve kratkoročne dužničke obaveze jesu obaveze, ali nisu sve tekuće obaveze dug.
Current Debt i Current Liabilities nisu isto
Current Liabilities, odnosno tekuće obaveze, predstavljaju širu kategoriju obaveza koje kompanija treba da izmiri u roku od 12 meseci ili tokom jednog operativnog ciklusa.
U njih mogu spadati:
- Accounts Payable – obaveze prema dobavljačima;
- kratkoročni dug (Current Debt);
- Accrued Expenses – obračunati, a još neplaćeni troškovi;
- porezi za plaćanje;
- tekući deo dugoročnog duga;
- druge kratkoročne obaveze.
Zato se može reći da je Current Debt uži pojam od Current Liabilities.
Na primer, ako kompanija kupi robu od dobavljača uz odloženo plaćanje, nastaje Accounts Payable, odnosno obaveza prema dobavljaču. To jeste tekuća obaveza, ali se ne smatra nužno dugom u užem smislu.
Current Debt i Current Portion of Long-term Debt
Posebno je važno razlikovati Current Debt od Current Portion of Long-term Debt.
Current Portion of Long-term Debt (CPLTD) predstavlja deo dugoročnog kredita ili druge dugoročne dužničke obaveze koji dospeva za plaćanje tokom narednih 12 meseci.
Na primer, kompanija ima kredit od 500.000 evra sa rokom otplate od pet godina. Ako tokom naredne godine treba da otplati 100.000 evra glavnice, tih 100.000 evra predstavlja Current Portion of Long-term Debt.
Preostalih 400.000 evra ostaje klasifikovano kao dugoročna obaveza, pod uslovom da dospeva nakon narednih 12 meseci.
Zbog toga tekući deo dugoročnog duga predstavlja jedan od oblika kratkoročnog duga.
Current Debt i Accounts Payable
Accounts Payable predstavljaju obaveze prema dobavljačima za robu ili usluge koje su već primljene, ali još nisu plaćene.
Na primer, ako kompanija kupi sirovine u vrednosti od 20.000 evra i dobavljaču treba da plati za 60 dana, nastaje Accounts Payable.
Ako kompanija, međutim, uzme bankarski kredit od 20.000 evra koji treba da otplati u narednih 12 meseci, nastaje Current Debt.
Obe stavke mogu biti prikazane među Current Liabilities, ali imaju različitu ekonomsku prirodu:
- Accounts Payable proizlazi iz kupovine robe ili usluga;
- Current Debt proizlazi iz pozajmljenih sredstava ili drugih dužničkih instrumenata.
Razlika između duga i obaveza
Liabilities, odnosno obaveze, širi su pojam od Debt, odnosno duga.
Obaveze obuhvataju sve sadašnje obaveze kompanije prema drugim licima ili institucijama koje mogu zahtevati budući odliv ekonomskih resursa. Dug predstavlja užu kategoriju obaveza koja je povezana sa pozajmljenim novcem i drugim dužničkim aranžmanima.
Na primer:
Liabilities:
- Accounts Payable;
- poreske obaveze;
- obračunati troškovi;
- kratkoročni dug;
- dugoročni dug.
Debt:
- bankarski krediti;
- zajmovi;
- obveznice;
- Notes Payable;
- drugi dužnički instrumenti.
Zato svaki dug predstavlja obavezu, ali svaka obaveza nije dug.
Kako Current Debt utiče na likvidnost?
Kratkoročni dug direktno utiče na finansijski pritisak sa kojim se kompanija suočava u narednih 12 meseci.
Ako kompanija ima veliki Current Debt, moraće da izdvoji više novca za otplatu glavnice i kamate. Ukoliko njeni novčani prilivi nisu dovoljni, može doći do problema sa likvidnošću.
Za procenu sposobnosti kompanije da podmiri kratkoročne obaveze koriste se različiti koeficijenti likvidnosti, među kojima su:
- Current Ratio – poredi tekuću imovinu sa tekućim obavezama;
- Quick Ratio – stroži pokazatelj likvidnosti koji isključuje zalihe iz tekuće imovine;
- Cash Ratio – fokusira se na gotovinu i gotovinske ekvivalente u odnosu na tekuće obaveze.
S druge strane, za procenu ukupnog nivoa zaduženosti koriste se Leverage Ratios, kao što su Debt-to-Equity Ratio i Debt-to-Assets Ratio.
Primer Current Debt
Pretpostavimo da kompanija ima sledeće obaveze:
- kratkoročni bankarski kredit: 100.000 €
- tekući deo dugoročnog kredita: 50.000 €
- Accounts Payable: 80.000 €
- obračunati troškovi: 20.000 €
U ovom primeru Current Debt iznosi 150.000 €, jer kratkoročni dug čine kratkoročni kredit od 100.000 € i tekući deo dugoročnog kredita od 50.000 €.
Ukupne Current Liabilities iznose 250.000 €, jer uključuju i Accounts Payable i obračunate troškove.
Ovaj primer pokazuje zašto Current Debt i Current Liabilities ne treba koristiti kao sinonime.
Current Debt u bilansu stanja
Current Debt se u bilansu stanja prikazuje u okviru tekućih obaveza, kada njegove obaveze dospevaju u narednih 12 meseci ili tokom relevantnog operativnog ciklusa.
Način prikazivanja pojedinačnih stavki može zavisiti od računovodstvenog okvira koji kompanija primenjuje. Zbog toga se pri analizi finansijskih izveštaja treba osloniti na bilans stanja, napomene uz finansijske izveštaje i strukturu dospeća duga.
Posebno je važno utvrditi koliki deo ukupnog duga dospeva uskoro, jer taj iznos predstavlja potencijalni pritisak na buduće novčane tokove.
Current Debt u Srbiji
Kod kompanija u Srbiji kratkoročni dug predstavlja važan deo analize likvidnosti i finansijske strukture. Preduzeće može imati kratkoročne bankarske kredite, obaveze po osnovu drugih dužničkih instrumenata, kao i deo dugoročnih kredita koji dospeva u narednom periodu.
Prilikom analize kompanije u Srbiji posebno je korisno posmatrati odnos između kratkoročnog duga, gotovine, potraživanja od kupaca i drugih tekućih sredstava.
Kod kompanija koje imaju kredite ili druge obaveze u stranoj valuti treba uzeti u obzir i valutni rizik, jer promene kursa mogu uticati na iznos obaveza izražen u dinarima.
Current Debt – ključne činjenice
- Current Debt je kratkoročni dug koji dospeva u roku od 12 meseci ili tokom jednog operativnog ciklusa, ako je on duži.
- Obuhvata različite oblike kratkoročnog zaduživanja.
- Current Portion of Long-term Debt predstavlja deo dugoročnog duga koji dospeva u narednih 12 meseci.
- Accounts Payable su tekuće obaveze, ali nisu isto što i Current Debt.
- Current Debt je uži pojam od Current Liabilities.
- Veći kratkoročni dug može povećati pritisak na likvidnost i novčani tok kompanije.
- Za analizu kratkoročnih obaveza koriste se koeficijenti likvidnosti, dok se ukupna zaduženost analizira pomoću koeficijenata leveridža.