Debt Service Coverage Ratio (DSCR), odnosno koeficijent pokrića servisiranja duga, jedan je od najvažnijih pokazatelja koji se koristi za procenu sposobnosti kompanije, pojedinca ili investicionog projekta da iz raspoloživog operativnog prihoda ili gotovinskog toka izmiruje svoje obaveze po osnovu duga.
DSCR poredi sredstva koja su raspoloživa za servisiranje duga sa ukupnim obavezama po osnovu glavnice i kamata koje dospevaju u određenom periodu. Zbog toga je posebno važan bankama, kreditorima i investitorima prilikom procene kreditne sposobnosti, finansijskog rizika i sposobnosti redovne otplate duga.
Vrednost DSCR-a iznad 1,0 znači da raspoloživi prihod ili gotovinski tok premašuje obaveze po osnovu servisiranja duga. Na primer, DSCR od 1,50 znači da raspoloživa sredstva iznose 1,50 puta više od iznosa potrebnog za servisiranje duga. Vrednost od 1,00 znači da su raspoloživa sredstva upravo dovoljna za pokriće obaveza, dok vrednost ispod 1,0 ukazuje da raspoloživi prihod ili gotovinski tok nije dovoljan za potpuno pokriće servisiranja duga u posmatranom periodu.
Važno je naglasiti da DSCR ispod 1,0 ne znači automatski insolventnost. On pre svega ukazuje na nedovoljno pokriće dospelih obaveza iz izvora prihoda koji se koristi u obračunu. Konačna procena kreditnog rizika zavisi i od drugih faktora, uključujući likvidnost, postojeću imovinu, rezervna sredstva, strukturu duga i stabilnost budućih novčanih tokova.
Debt Service Coverage Ratio (DSCR) should not be treated as completely synonymous with every use of the broader term Debt Coverage Ratio (DCR). Terminologija i metodologija obračuna mogu se razlikovati među bankama, industrijama i vrstama finansiranja. DSCR se posebno odnosi na odnos raspoloživih sredstava prema obavezama za servisiranje duga, koje najčešće uključuju glavnicu i kamatu.
Šta je Debt Service Coverage Ratio (DSCR)?
Debt Service Coverage Ratio (DSCR) je pokazatelj koji meri koliko puta raspoloživi prihod ili gotovinski tok može da pokrije obaveze po osnovu servisiranja duga tokom određenog perioda.
Jednostavno rečeno, DSCR odgovara na pitanje:
Da li zajmoprimac generiše dovoljno sredstava iz poslovanja da bi mogao redovno da plaća glavnicu i kamatu?
Ako kompanija ostvaruje 2 miliona evra raspoloživog gotovinskog toka za servisiranje duga, a njene godišnje obaveze po osnovu glavnice i kamata iznose 1 milion evra, DSCR iznosi 2,0.
To znači da kompanija ima raspoloživa sredstva koja su dvostruko veća od obaveza za servisiranje duga.
Formula za izračunavanje DSCR-a
Osnovna formula glasi:
DSCR = Raspoloživi prihod za servisiranje duga ÷ Ukupne obaveze za servisiranje duga
U zavisnosti od vrste analize, nazivnik najčešće obuhvata glavnicu i kamatu koje dospevaju u određenom periodu.
Međutim, način određivanja prihoda u brojniku može se razlikovati. Kod kompanija se može koristiti operativni gotovinski tok ili drugi pokazatelj novčanog toka, dok se kod nekretnina često koristi neto operativni prihod (NOI).
Zbog toga je prilikom poređenja DSCR-a različitih kompanija ili projekata važno proveriti kako je pokazatelj izračunat.
Primer izračunavanja DSCR-a
Pretpostavimo da kompanija tokom godine ostvaruje 1.500.000 evra prihoda koji su raspoloživi za servisiranje duga.
Tokom iste godine kompanija ima:
- 600.000 evra obaveza po osnovu otplate glavnice
- 400.000 evra troškova kamata
Ukupne obaveze za servisiranje duga iznose:
600.000 + 400.000 = 1.000.000 evra
DSCR se zatim računa:
DSCR = 1.500.000 ÷ 1.000.000 = 1,50
DSCR od 1,50 znači da kompanija ima 1,50 evra raspoloživih sredstava za svaki 1 evro obaveza koje mora da plati po osnovu servisiranja duga.
Kako se tumači DSCR?
Vrednost DSCR-a pruža osnovnu informaciju o odnosu između raspoloživih sredstava i obaveza po osnovu duga.
DSCR veći od 1,0
Kada je DSCR veći od 1,0, raspoloživi prihod ili gotovinski tok veći je od obaveza za servisiranje duga.
Na primer:
DSCR = 1,25
To znači da raspoloživa sredstva iznose 125% obaveza za servisiranje duga. Postoji određeni višak sredstava nakon pokrića tih obaveza.
Što je DSCR viši, to je veća razlika između raspoloživih sredstava i obaveza koje treba servisirati, pod uslovom da se koristi ista metodologija obračuna.
DSCR jednak 1,0
DSCR od 1,0 znači da su raspoloživa sredstva jednaka obavezama za servisiranje duga.
Na primer:
DSCR = 1,00
Ako su sredstva raspoloživa za servisiranje duga 1 milion evra, a obaveze po osnovu glavnice i kamata takođe iznose 1 milion evra, sredstva su upravo dovoljna za pokriće tih obaveza.
U takvoj situaciji nema dodatnog prostora za neočekivani pad prihoda ili povećanje troškova, što može biti važno u kreditnoj analizi.
DSCR manji od 1,0
DSCR ispod 1,0 znači da raspoloživa sredstva nisu dovoljna za potpuno pokriće obaveza za servisiranje duga u posmatranom periodu.
Na primer:
DSCR = 0,80
To znači da je na raspolaganju 0,80 evra za svaki 1 evro obaveza po osnovu servisiranja duga.
To može ukazivati na povećan rizik u pogledu sposobnosti redovne otplate, ali ne znači samo po sebi da je zajmoprimac insolventan.
Zašto je DSCR važan bankama i kreditorima?
Banke i drugi kreditori koriste DSCR kao jedan od pokazatelja prilikom procene sposobnosti zajmoprimca da servisira postojeći ili novi dug.
Prilikom odobravanja kredita kreditor može analizirati:
- ostvareni i projektovani gotovinski tok,
- iznos postojećeg duga,
- planirane otplate glavnice,
- troškove kamata,
- stabilnost prihoda,
- vrednost i kvalitet imovine,
- druge finansijske pokazatelje.
DSCR je posebno koristan zato što povezuje generisanje novca sa konkretnim obavezama po osnovu duga.
DSCR i kreditna sposobnost
Viši DSCR generalno pokazuje veći nivo pokrića obaveza servisiranja duga, dok niži DSCR ukazuje na manju rezervu za njihovo izmirenje.
Međutim, banke ne koriste jednu univerzalnu vrednost DSCR-a kao granicu za sve vrste kredita. Zahtevani nivo može zavisiti od:
- vrste kredita,
- industrije,
- vrste imovine koja služi kao obezbeđenje,
- stabilnosti prihoda,
- trajanja kredita,
- strukture kamatne stope,
- rizika konkretnog projekta.
Zbog toga DSCR treba posmatrati zajedno sa drugim pokazateljima, a ne izolovano.
DSCR kod kompanija
Kod kompanija se DSCR može koristiti za procenu da li poslovanje generiše dovoljno novca za pokriće obaveza po osnovu duga.
Posebno je značajan kod kompanija sa većim nivoom zaduženosti, kapitalno intenzivnih poslovnih modela i projekata koji zahtevaju značajno finansiranje.
Na primer, kompanija može imati visoku računovodstvenu dobit, ali relativno slab gotovinski tok. U takvoj situaciji DSCR može pružiti drugačiju sliku od pokazatelja koji se zasnivaju isključivo na dobiti.
DSCR kod nekretnina
Kod komercijalnih nekretnina DSCR se često zasniva na odnosu neto operativnog prihoda (NOI) i godišnjeg servisiranja duga.
Formula može izgledati ovako:
DSCR = Neto operativni prihod (NOI) ÷ Godišnje servisiranje duga
Na primer, ako nekretnina ostvaruje NOI od 240.000 evra godišnje, a godišnje obaveze po osnovu duga iznose 160.000 evra, DSCR iznosi:
240.000 ÷ 160.000 = 1,50
To znači da NOI pokriva godišnje servisiranje duga 1,5 puta.
DSCR vs. Debt to Equity Ratio
DSCR i Debt to Equity Ratio (D/E) mere različite aspekte finansijskog rizika.
DSCR meri sposobnost generisanja prihoda ili gotovinskog toka za pokriće obaveza po osnovu servisiranja duga.
Debt to Equity Ratio poredi nivo duga sa sopstvenim kapitalom i pokazuje strukturu finansiranja kompanije.
Zato kompanija može imati relativno visok D/E Ratio, ali i dalje ostvarivati dovoljan gotovinski tok za servisiranje svog duga. Obrnuto, kompanija sa nižim D/E Ratio može imati probleme sa pokrićem obaveza ako joj je gotovinski tok slab.
DSCR vs. Interest Coverage Ratio
DSCR treba razlikovati i od Interest Coverage Ratio, odnosno koeficijenta pokrića kamata.
Interest Coverage Ratio prvenstveno meri sposobnost kompanije da iz prihoda ili operativne dobiti pokrije troškove kamata.
DSCR je širi pokazatelj jer se kod uobičajene metodologije odnosi na ukupne obaveze servisiranja duga, koje uključuju glavnicu i kamatu.
Šta znači dobar DSCR?
Ne postoji jedna univerzalna vrednost koja se može smatrati odgovarajućom za svaku kompaniju ili projekat.
Uopšteno:
- DSCR ispod 1,0 – raspoloživa sredstva nisu dovoljna za potpuno pokriće servisiranja duga;
- DSCR = 1,0 – raspoloživa sredstva upravo pokrivaju obaveze;
- DSCR iznad 1,0 – postoji višak raspoloživih sredstava nakon pokrića obaveza;
- viši DSCR – veći prostor za pokriće duga, uz pretpostavku iste metodologije obračuna.
Prilikom analize treba gledati i trend DSCR-a kroz vreme, a ne samo jednu vrednost. Pad DSCR-a može ukazivati na smanjenje prihoda, povećanje troškova ili rast obaveza po osnovu duga.
DSCR u Srbiji
U Srbiji banke i druge finansijske institucije mogu koristiti pokazatelje sposobnosti servisiranja duga kao deo procene kreditnog rizika pravnih lica i investicionih projekata. Konkretna metodologija i minimalni zahtevani pokazatelji zavise od vrste kredita, politike kreditora i karakteristika zajmoprimca.
Kod analize domaćih kompanija važno je koristiti podatke iz bilansa uspeha, bilansa stanja i izveštaja o tokovima gotovine, u zavisnosti od metodologije koja se primenjuje.
Posebnu pažnju treba obratiti na to koje stavke kreditor uključuje u raspoloživa sredstva za servisiranje duga, a koje u ukupne obaveze po osnovu duga, jer različite metodologije mogu proizvesti različite vrednosti DSCR-a.
Zaključak
Debt Service Coverage Ratio (DSCR) je važan finansijski pokazatelj koji meri sposobnost zajmoprimca da raspoloživim prihodom ili gotovinskim tokom pokrije svoje obaveze za servisiranje duga. Njegova osnovna svrha je da pokaže da li su sredstva koja zajmoprimac generiše dovoljna za plaćanje obaveza po osnovu glavnice i kamata.
DSCR iznad 1,0 ukazuje da postoji određeni višak raspoloživih sredstava u odnosu na obaveze, dok DSCR ispod 1,0 ukazuje na nedovoljno pokriće u posmatranom periodu. Ipak, sam DSCR nije dovoljan za kompletnu procenu finansijskog zdravlja ili kreditnog rizika, pa ga treba analizirati zajedno sa drugim finansijskim pokazateljima i karakteristikama konkretnog zajmoprimca.