Debt Issuing ili izdavanje duga predstavlja način prikupljanja sredstava kojim kompanije, države, lokalne samouprave i druge organizacije pozajmljuju novac od investitora ili drugih poverilaca uz obavezu da ga vrate prema unapred definisanim uslovima.
Kod izdavanja duga, emitent odnosno dužnik dobija sredstva, dok se obavezuje da će u budućnosti isplatiti glavnicu i, u zavisnosti od instrumenta, kamatu. Kada se dug prikuplja izdavanjem obveznica, na primer, investitori kupuju obveznice i time praktično pozajmljuju novac emitentu.
Za razliku od izdavanja akcija, izdavanje duga uglavnom ne dovodi do razvodnjavanja vlasništva postojećih akcionara. Međutim, emitent preuzima obavezu servisiranja duga, zbog čega prevelika zaduženost može povećati finansijski rizik.
Šta je Debt Issuing?
Debt Issuing je proces kojim kompanija, država ili drugi emitent prikuplja sredstva izdavanjem dužničkog instrumenta.
Dužnički instrument predstavlja finansijsku obavezu emitenta prema vlasniku instrumenta. U zavisnosti od vrste instrumenta, investitor može imati pravo na periodične kamate odnosno kuponske isplate, kao i na povraćaj glavnice po dospeću.
Najpoznatiji primeri dužničkih instrumenata su:
- korporativne obveznice (Corporate Bonds);
- državne obveznice (Government Bonds);
- trezorski zapisi (Treasury Bills);
- trezorske obveznice (Treasury Bonds);
- menice i komercijalni zapisi;
- notes i drugi dužnički instrumenti.
Izdavanje duga može se odvijati na tržištu kapitala, ali se kompanije mogu zaduživati i putem direktnih kreditnih aranžmana sa bankama i drugim finansijskim institucijama. Međutim, bankarski kredit i emisija dužničkih hartija od vrednosti nisu isti način finansiranja.
Kako funkcioniše izdavanje duga?
Proces izdavanja duga zavisi od vrste instrumenta i emitenta, ali se u osnovi sastoji od nekoliko koraka.
Prvo, emitent utvrđuje koliko mu je sredstava potrebno i za koju namenu. Sredstva mogu biti namenjena za:
- finansiranje investicija;
- izgradnju infrastrukture;
- kupovinu opreme;
- širenje poslovanja;
- refinansiranje postojećeg duga;
- obrtni kapital;
- akvizicije;
- finansiranje državnih ili javnih rashoda.
Zatim se određuju uslovi dužničkog instrumenta, uključujući iznos emisije, kamatnu stopu, rok dospeća, dinamiku isplate kamata i druge uslove.
Kod javne emisije obveznica investitori kupuju instrumente i tako obezbeđuju sredstva emitentu. Emitent se zauzvrat obavezuje da će ispuniti svoje finansijske obaveze prema vlasnicima tih instrumenata.
Ako obveznica ima kuponsku kamatu, investitor dobija periodične kuponske isplate, dok se glavnica obično vraća po dospeću.
Ko izdaje dug?
Dug mogu izdavati različite vrste emitenta.
Kompanije
Kompanije izdaju dug kako bi prikupile sredstva za poslovanje, investicije ili refinansiranje postojećih obaveza.
Korporacija može, na primer, izdati obveznice u vrednosti od 100 miliona evra i koristiti prikupljena sredstva za izgradnju novog proizvodnog pogona.
Države
Države izdaju dužničke hartije od vrednosti radi finansiranja budžetskih potreba, infrastrukturnih projekata i refinansiranja postojećeg duga.
Državne obveznice i trezorski zapisi predstavljaju najpoznatije oblike državnog zaduživanja na finansijskim tržištima.
Lokalne samouprave
Gradovi, opštine i druge javne institucije u određenim jurisdikcijama mogu koristiti izdavanje duga za finansiranje infrastrukturnih projekata, kao što su putevi, škole, vodovodna infrastruktura ili javni objekti.
Izdavanje korporativnog duga
Korporativni dug (Corporate Debt) predstavlja dug koji kompanija preuzima od investitora ili drugih poverilaca.
Kod emisije korporativnih obveznica kompanija određuje osnovne karakteristike emisije, kao što su:
- nominalna vrednost;
- kamatna odnosno kuponska stopa;
- rok dospeća;
- dinamika isplate kamata;
- uslovi otplate glavnice;
- eventualno obezbeđenje;
- druga prava i obaveze emitenta i investitora.
Kod većih emisija kompanija često sarađuje sa investicionim bankama i drugim finansijskim posrednicima koji mogu učestvovati u strukturiranju, plasiranju i distribuciji emisije.
Kamatna stopa koju kompanija mora da ponudi investitorima zavisi, između ostalog, od kreditnog rizika emitenta, tržišnih kamatnih stopa, ročnosti instrumenta, obezbeđenja i potražnje investitora.
Kompanija sa višim kreditnim rizikom obično mora ponuditi veću kamatu kako bi investitore kompenzovala za veći rizik.
Izdavanje državnog duga
Državni dug predstavlja obaveze države prema vlasnicima njenih dužničkih instrumenata i drugim poveriocima.
Države mogu izdavati različite vrste hartija od vrednosti, od kratkoročnih instrumenata do dugoročnih obveznica.
Kod državnih emisija način prodaje zavisi od konkretne države i organizacije njenog finansijskog tržišta. Jedan od čestih mehanizama je aukcija, na kojoj ovlašćeni učesnici podnose ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti.
Država zatim koristi prikupljena sredstva u skladu sa svojim budžetskim i finansijskim potrebama.
Važno je naglasiti da se kreditni rizik državnog duga razlikuje od države do države. Državne obveznice nisu automatski bezrizične, a njihova kamata zavisi od kreditne sposobnosti države, inflacije, kamatnih stopa, valutnog rizika i drugih faktora.
Kako investitori zarađuju na dugu?
Kada investitor kupi obveznicu, on u suštini pozajmljuje novac emitentu.
U zamenu za to može dobiti:
1. Kamatu odnosno kupon
Ako obveznica ima kuponsku stopu, emitent periodično isplaćuje kamatu investitoru.
2. Povraćaj glavnice
Po dospeću obveznice emitent vraća glavnicu, odnosno nominalni iznos prema uslovima emisije.
3. Kapitalni dobitak ili gubitak
Ako se obveznicom trguje na sekundarnom tržištu, njena tržišna cena može biti viša ili niža od cene po kojoj ju je investitor kupio.
Zbog toga ukupan prinos investitora ne mora biti jednak samo kuponskoj kamati.
Debt Issuing i vlasničko finansiranje
Izdavanje duga predstavlja oblik dužničkog finansiranja, dok izdavanje akcija predstavlja oblik vlasničkog finansiranja.
Kod dužničkog finansiranja kompanija dobija sredstva uz obavezu vraćanja prema ugovorenim uslovima.
Kod vlasničkog finansiranja kompanija izdaje akcije i investitor dobija vlasnički interes u kompaniji.
Najvažnija razlika je u tome što izdavanje novih akcija može dovesti do razvodnjavanja vlasništva (Equity Dilution) postojećih akcionara, dok izdavanje duga samo po sebi ne menja vlasničke udele.
Međutim, dug stvara obavezna plaćanja, dok dividende na obične akcije uglavnom nisu ista vrsta ugovorne obaveze.
Prednosti izdavanja duga
Izdavanje duga može imati nekoliko važnih prednosti za emitenta.
Nema razvodnjavanja vlasništva
Kompanija može prikupiti sredstva bez izdavanja novih akcija i bez povećanja broja vlasnika kompanije.
Predvidivi troškovi finansiranja
Ako dug ima fiksnu kamatnu stopu, emitent unapred zna iznos ugovorenih kamatnih obaveza.
Poreski tretman kamate
U jurisdikcijama u kojima poreska pravila dozvoljavaju odbitak kamate, trošak kamate može smanjiti oporezivu dobit kompanije. Međutim, konkretan poreski tretman zavisi od važećih poreskih propisa i ograničenja.
Mogućnost finansiranja velikih projekata
Emisija duga omogućava kompanijama i državama da prikupe značajna sredstva koja mogu koristiti za dugoročne investicije ili druge finansijske potrebe.
Rizici izdavanja duga
Najvažniji nedostatak je činjenica da dug predstavlja finansijsku obavezu.
Emitent mora da obezbedi dovoljno sredstava za plaćanje kamata i, kada dođe vreme dospeća, za vraćanje glavnice.
Ako se poslovanje pogorša i novčani tokovi postanu nedovoljni, servisiranje duga može postati teško.
Prekomerna zaduženost može dovesti do:
- povećanja kreditnog rizika;
- većih kamatnih troškova;
- pada kreditnog rejtinga;
- problema sa refinansiranjem;
- kršenja finansijskih kovenanata;
- kašnjenja ili neizvršenja obaveza.
U krajnjem slučaju, emitent može postati nesposoban da ispuni svoje obaveze prema poveriocima.
Debt Issuing i kreditni rejting
Kod korporativnog duga, Credit Rating predstavlja važan faktor koji investitorima pomaže u proceni kreditnog rizika emitenta.
Agencije za kreditni rejting analiziraju finansijski položaj emitenta, njegovu sposobnost servisiranja duga i druge relevantne faktore.
Kreditni rejting može uticati na kamatnu stopu po kojoj kompanija može da se zaduži. Emitent sa boljom procenjenom kreditnom sposobnošću može imati pristup finansiranju pod drugačijim uslovima od emitenta sa većim kreditnim rizikom.
Kreditni rejting, međutim, nije garancija da će emitent uredno izvršiti sve buduće obaveze.
Debt Issuing i trošak duga
Trošak duga predstavlja cenu koju emitent plaća za korišćenje pozajmljenih sredstava.
Jedan od osnovnih elemenata tog troška je kamatna stopa.
Na cenu duga mogu uticati:
- kreditni rizik emitenta;
- tržišne kamatne stope;
- rok dospeća;
- inflaciona očekivanja;
- valuta duga;
- obezbeđenje;
- likvidnost instrumenta;
- potražnja investitora.
Kada tržišne kamatne stope porastu, nove emisije duga često moraju nuditi veći prinos kako bi bile konkurentne investitorima.
Debt Issuing i refinansiranje
Kompanije i države mogu izdavati novi dug ne samo radi finansiranja novih projekata već i radi refinansiranja postojećeg duga.
Na primer, kompanija čija obveznica dospeva može izdati novu obveznicu i koristiti prikupljena sredstva za otplatu stare.
Ovaj proces može omogućiti emitentu da produži rok finansiranja ili promeni uslove zaduživanja.
Međutim, refinansiranje nosi rizik refinansiranja, naročito ako se tržišni uslovi pogoršaju ili kompanija više ne može da se zaduži pod prihvatljivim uslovima.
Debt Issuing u Srbiji
U Srbiji kompanije i država mogu koristiti različite oblike dužničkog finansiranja, uključujući bankarske kredite i dužničke hartije od vrednosti, u skladu sa domaćim propisima i pravilima tržišta kapitala.
Za kompanije koje razmatraju emisiju dužničkih hartija od vrednosti važni su iznos potrebnog finansiranja, rok dospeća, trošak finansiranja, kreditni rizik i mogućnost plasmana instrumenta investitorima.
Kod analize bilo koje emisije duga važno je razlikovati nominalnu kamatnu stopu, efektivni trošak finansiranja, nominalnu vrednost obveznice i njenu tržišnu cenu.
Primer izdavanja duga
Pretpostavimo da kompanija želi da prikupi 10 miliona evra za izgradnju novog proizvodnog pogona.
Umesto izdavanja novih akcija, kompanija može emitovati korporativne obveznice u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 10 miliona evra.
Ako obveznice imaju:
- nominalnu vrednost emisije: 10 miliona evra;
- rok dospeća: 5 godina;
- kuponsku stopu: 6% godišnje;
kompanija bi, pod pretpostavkom godišnje isplate kupona i bez drugih uslova emisije, plaćala 600.000 evra godišnje kamate.
Po dospeću bi investitorima vratila glavnicu od 10 miliona evra.
Kompanija tako dobija sredstva odmah, ali preuzima obavezu budućih kamatnih plaćanja i vraćanja glavnice.
Debt Issuing i tržište kapitala
Izdavanje duga predstavlja važan deo tržišta kapitala, jer povezuje subjekte kojima su potrebna sredstva sa investitorima koji žele da plasiraju kapital.
Emitenti koriste dug za finansiranje svojih potreba, dok investitori kupovinom dužničkih instrumenata mogu ostvarivati prihod od kamata i eventualne promene tržišne vrednosti instrumenta.
Na taj način tržište duga omogućava transfer kapitala od investitora prema kompanijama, državama i drugim emitentima.
Zaključak
Debt Issuing ili izdavanje duga predstavlja način finansiranja kojim kompanije, države i drugi emitenti prikupljaju sredstva preuzimanjem obaveze da ih vrate prema unapred definisanim uslovima.
Najčešći instrumenti uključuju obveznice, trezorske zapise, notes i druge dužničke hartije od vrednosti.
Za emitenta je glavna prednost mogućnost prikupljanja kapitala bez razvodnjavanja vlasništva, dok je osnovni rizik nastanak obaveze plaćanja kamata i vraćanja glavnice.
Zbog toga odluka o izdavanju duga zavisi od troška finansiranja, sposobnosti generisanja novčanog toka, nivoa postojećeg duga, rokova dospeća i ukupnog finansijskog rizika.