Odloženi porez na dobit (Deferred Income Tax) predstavlja računovodstveni efekat privremenih razlika između računovodstvenog i poreskog tretmana imovine, obaveza, prihoda i rashoda. Ove razlike nastaju zato što se pojedine stavke u finansijskim izveštajima priznaju u drugačijem periodu ili u drugačijem iznosu nego u poreskom obračunu.
Odloženi porez može dovesti do priznavanja odložene poreske obaveze (Deferred Tax Liability) ili odloženog poreskog sredstva (Deferred Tax Asset). Njegova svrha je da se poreski efekti privremenih razlika prikažu u računovodstvenom periodu na koji se odnose, a ne samo u periodu kada se porez stvarno plaća.
Ovaj koncept je važan za razumevanje finansijskih izveštaja, jer može uticati na iskazanu dobit, ukupnu imovinu, obaveze i neto rezultat kompanije.
Šta je odloženi porez na dobit?
Deferred Income Tax, odnosno odloženi porez na dobit, predstavlja budući poreski efekat privremenih razlika između knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza i njihove poreske osnovice.
U skladu sa Međunarodnim standardom računovodstvenog izveštavanja IAS 12 – Income Taxes, odloženi porez se priznaje kada postoje privremene razlike koje će uticati na iznos poreza na dobit u budućim periodima, uz primenu propisanih uslova i izuzetaka.
Privremene razlike mogu biti:
- Oporezive privremene razlike – obično dovode do nastanka odložene poreske obaveze, jer će u budućnosti povećati oporezivu dobit u odnosu na računovodstvenu dobit.
- Odbitne privremene razlike – mogu dovesti do nastanka odloženog poreskog sredstva, jer mogu smanjiti oporezivu dobit u budućim periodima, pod uslovima propisanim računovodstvenim standardima.
Važno je razlikovati odloženi porez od tekućeg poreza na dobit (Current Income Tax). Tekući porez odnosi se na porez obračunat na oporezivu dobit za tekući period, dok odloženi porez odražava buduće poreske posledice privremenih razlika.
Kako nastaje odloženi porez na dobit?
Odloženi porez najčešće nastaje kada računovodstveni standardi i poreski propisi predviđaju različito vreme priznavanja prihoda, rashoda, imovine ili obaveza.
Na primer, kompanija može računovodstveno obračunavati amortizaciju osnovnih sredstava jednom metodom, dok poreski propisi dozvoljavaju ili zahtevaju drugačiji obračun. Zbog toga knjigovodstvena vrednost sredstva može biti različita od njegove poreske osnovice.
Takva razlika ne mora odmah da utiče na ukupni porez koji kompanija plaća, ali može promeniti raspodelu poreskog troška između sadašnjeg i budućih perioda.
Odloženi porez može nastati i zbog razlika povezanih sa rezervisanjima, umanjenjem vrednosti imovine, priznavanjem određenih rashoda ili prenosom poreskih gubitaka, u zavisnosti od važećih propisa i ispunjenosti uslova za priznavanje.
Odložena poreska obaveza i odloženo poresko sredstvo
Odložena poreska obaveza (Deferred Tax Liability)
Odložena poreska obaveza predstavlja očekivanu buduću poresku obavezu nastalu zbog oporezivih privremenih razlika.
Ona se često javlja kada kompanija u poreskom obračunu prizna veće troškove amortizacije nego u računovodstvenim izveštajima. Time se oporeziva dobit i tekući porez mogu smanjiti u početnim periodima, dok se u kasnijim periodima očekuje suprotan efekat.
Odložena poreska obaveza nije isto što i dospeli porez koji kompanija nije platila. Ona predstavlja računovodstveno priznatu buduću poresku posledicu privremene razlike.
Odloženo poresko sredstvo (Deferred Tax Asset)
Odloženo poresko sredstvo predstavlja moguću buduću poresku korist koja proizlazi iz odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih gubitaka ili određenih poreskih kredita.
Na primer, ako se neki rashod računovodstveno prizna pre nego što postane poreski odbitak, može nastati odbitna privremena razlika. Ona može dovesti do odloženog poreskog sredstva ako su ispunjeni uslovi za njegovo priznavanje.
Odloženo poresko sredstvo ne priznaje se automatski u svim slučajevima. Potrebno je proceniti da li je verovatno da će kompanija ostvariti dovoljnu buduću oporezivu dobit na osnovu koje će moći da iskoristi odgovarajuću poresku korist.
Primer odloženog poreza na dobit
Pretpostavimo da kompanija kupi mašinu i da je njena početna vrednost 1.000.000 dinara. Radi pojednostavljenja, pretpostavimo da se u prvoj godini računovodstveno obračuna amortizacija od 100.000 dinara, dok poreski priznata amortizacija iznosi 200.000 dinara.
Na kraju prve godine:
- Knjigovodstvena vrednost mašine iznosi 900.000 dinara.
- Poreska osnovica mašine iznosi 800.000 dinara.
- Oporeziva privremena razlika iznosi 100.000 dinara.
Ako je primenljiva poreska stopa 15%, a pretpostavimo da nema drugih relevantnih razlika ili izuzetaka, odložena poreska obaveza iznosila bi:
100.000 × 15% = 15.000 dinara.
U početnom periodu kompanija je koristila veći poreski odbitak za amortizaciju, pa je njen tekući porez mogao biti manji. U narednim periodima razlika se postepeno smanjuje, što može dovesti do ukidanja odložene poreske obaveze.
Ovaj primer je pojednostavljen i služi za objašnjenje principa. Stvarni obračun zavisi od primenljivih računovodstvenih standarda i poreskih propisa.
Odloženi porez na dobit u finansijskim izveštajima
Odloženi porez se prikazuje u finansijskim izveštajima kao odložena poreska obaveza ili odloženo poresko sredstvo, u skladu sa pravilima koja se primenjuju na konkretno preduzeće.
Odložene poreske obaveze se uobičajeno prikazuju među dugoročnim obavezama, dok se odložena poreska sredstva prikazuju kao posebna stavka imovine. Njihovo iskazivanje i eventualno prebijanje zavise od primenljivih računovodstvenih standarda i ispunjenosti propisanih uslova.
Odloženi porez može uticati na efektivnu poresku stopu i neto dobit u finansijskim izveštajima, iako ne mora izazvati istovremeni novčani odliv. Zbog toga analitičari često posmatraju tekući porez, odloženi poreski rashod ili prihod i novčane tokove odvojeno.
Odloženi porez na dobit u Srbiji
U Srbiji, računovodstveni tretman odloženog poreza zavisi od računovodstvenog okvira koji konkretno privredno društvo primenjuje, uključujući odgovarajuće međunarodne standarde kada su primenljivi.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica uređuje poreski obračun, dok se odloženi porez u finansijskim izveštajima utvrđuje prema relevantnim računovodstvenim pravilima. Zbog razlika između računovodstvene dobiti i oporezive dobiti, iznos poreskog rashoda prikazan u bilansu uspeha ne mora biti jednak tekućem porezu za plaćanje.
Prilikom analize finansijskih izveštaja srpskog preduzeća korisno je proveriti napomene uz finansijske izveštaje, gde se mogu nalaziti informacije o odloženim poreskim sredstvima, obavezama i glavnim izvorima privremenih razlika.
Zaključak
Deferred Income Tax, odnosno odloženi porez na dobit, predstavlja važan računovodstveni koncept koji prikazuje buduće poreske posledice privremenih razlika između računovodstvenog i poreskog tretmana pojedinih stavki.
Razlikovanje odložene poreske obaveze od odloženog poreskog sredstva pomaže u pravilnom tumačenju finansijskih izveštaja. Za procenu finansijskog položaja kompanije važno je razumeti ne samo iznos tekućeg poreza već i način na koji će se postojeće privremene razlike odraziti na buduće poreske obaveze ili koristi.