Plan reinvestiranja dividendi (Dividend Reinvestment Plan – DRIP) je program koji omogućava investitorima da svoje novčane dividende automatski koriste za kupovinu dodatnih akcija iste kompanije, umesto da ih prime u gotovini.
DRIP može omogućiti kupovinu celih ili frakcionih akcija, a neki planovi nude kupovinu akcija bez provizije ili uz popust u odnosu na tržišnu cenu. Automatskim reinvestiranjem dividendi investitor povećava broj akcija koje poseduje, pa u budućnosti može ostvariti veći iznos dividendi ako kompanija nastavi da isplaćuje dividendu.
DRIP je posebno značajan za dugoročne investitore jer omogućava automatsko ponovno ulaganje prinosa bez potrebe da se svaka primljena dividenda ručno koristi za novu kupovinu.
Šta je Dividend Reinvestment Plan (DRIP)?
Dividend Reinvestment Plan, odnosno plan reinvestiranja dividendi, je program kojim se novčana dividenda automatski preusmerava u kupovinu dodatnih akcija.
Na primer, investitor poseduje 500 akcija kompanije, a kompanija isplaćuje dividendu od 1 evra po akciji. Investitor ima pravo na 500 evra dividende. Ako je uključen u DRIP, tih 500 evra se umesto isplate na račun koristi za kupovinu dodatnih akcija.
DRIP može ponuditi:
- automatsko reinvestiranje dividendi;
- kupovinu frakcionih akcija;
- kupovinu bez brokerske provizije;
- kupovinu po ceni koja je niža od tržišne, ako plan nudi popust;
- jednostavnije dugoročno povećavanje broja akcija.
Međutim, ne nude svi DRIP-ovi iste uslove. Neki planovi mogu imati naknade, minimalne iznose ulaganja ili druga ograničenja. Zato je važno proveriti konkretne uslove plana.
Kako funkcioniše DRIP?
Proces je relativno jednostavan:
- Investitor poseduje akcije kompanije koja isplaćuje dividendu.
- Investitor se uključuje u DRIP.
- Kompanija isplaćuje dividendu.
- Umesto isplate dividende u gotovini, iznos se koristi za kupovinu dodatnih akcija.
- Investitor nakon transakcije poseduje veći broj akcija.
- Sledeća dividenda se obračunava na novi broj akcija, pod uslovom da kompanija zadrži istu stopu dividende.
Ako su dozvoljene frakcione akcije, investitor može kupiti i deo akcije kada iznos dividende nije dovoljan za kupovinu cele akcije.
Primer DRIP-a
Pretpostavimo da investitor poseduje 1.000 akcija REIT-a i da kompanija isplaćuje dividendu od 10 dolara po akciji.
Ukupna dividenda iznosi:
1.000 × 10 $ = 10.000 $
Pretpostavimo da tržišna cena akcije iznosi 100 $, a DRIP omogućava kupovinu uz popust od 15%.
Cena akcije kroz DRIP iznosi:
100 $ × 85% = 85 $
Za 10.000 dolara dividende investitor može kupiti:
10.000 $ ÷ 85 $ = 117,6471 akcija
Ako plan dozvoljava frakcione akcije, investitor bi posedovao ukupno 1.117,6471 akcija nakon reinvestiranja.
Ako plan ne dozvoljava frakcione akcije, način postupanja sa preostalim iznosom zavisi od pravila konkretnog DRIP-a.
Važno je naglasiti da je ovo pojednostavljen primer. U stvarnosti, cena po kojoj se kupuju akcije, vreme izvršenja transakcije, poreski tretman i eventualne naknade zavise od konkretnog plana.
Vrste planova reinvestiranja dividendi
Postoje tri uobičajena načina na koja se DRIP može organizovati.
DRIP kojim upravlja kompanija
Kompanija direktno organizuje i administrira program reinvestiranja dividendi. Investitor se uključuje u plan kompanije i svoje dividende koristi za kupovinu dodatnih akcija.
DRIP kojim upravlja treća strana
Kompanija angažuje specijalizovanu finansijsku instituciju ili drugog pružaoca usluga da administrira DRIP.
DRIP kojim upravlja broker
Broker omogućava investitoru da automatski reinvestira dividende koje prima od kompanija ili drugih ulaganja.
Kod brokerskog DRIP-a, broker najčešće koristi primljenu dividendu za kupovinu dodatnih akcija na tržištu, u skladu sa pravilima svog programa.
Prednosti DRIP-a
Automatsko reinvestiranje dividendi
Najveća praktična prednost DRIP-a jeste automatizacija. Investitor ne mora svaki put ručno da prima dividendu i zatim postavlja novi nalog za kupovinu akcija.
Mogućnost kupovine frakcionih akcija
Ako plan dozvoljava frakcione akcije, čak i relativno mala dividenda može biti u potpunosti reinvestirana.
Na primer, ako investitor dobije 50 dolara dividende, a akcija košta 120 dolara, DRIP koji podržava frakcione akcije može omogućiti kupovinu približno 0,4167 akcije.
Moguće niže transakcione naknade
Neki DRIP-ovi omogućavaju reinvestiranje bez brokerske provizije. Međutim, to nije univerzalno pravilo i uslovi zavise od konkretnog plana.
Mogući popust na cenu akcije
Neki kompanijski DRIP programi nude akcije po ceni koja je određeni procenat ispod tržišne cene. Popust, međutim, nije standardna karakteristika svih DRIP-ova.
Efekat reinvestiranja
Reinvestiranje dividendi može dovesti do efekta koji se često opisuje kao složeni prinos. Investitor najpre dobija dividendu, tom dividendom kupuje dodatne akcije, a dodatne akcije zatim mogu generisati nove dividende.
To nije isto što i složena kamata (Compound Interest), jer se kod akcija radi o promenljivom investicionom prinosu, a ne o fiksnoj kamatnoj stopi.
Više informacija o složenoj kamati pogledajte u članku Compound Interest.
Jednostavnije dugoročno ulaganje
DRIP može pomoći investitorima da disciplinovano reinvestiraju prihod bez potrebe da svaki put donose novu odluku o ulaganju.
Nedostaci i rizici DRIP-a
Gubitak kontrole nad trenutkom kupovine
Automatsko reinvestiranje znači da investitor ne bira nužno trenutak u kojem će se dividenda koristiti za kupovinu akcija.
Ako je tržišna cena akcije visoka, investitor će za istu dividendu kupiti manji broj akcija. Ako cena kasnije padne, vrednost reinvestiranog iznosa može se smanjiti.
Veća koncentracija u jednoj kompaniji
Reinvestiranje dividendi u iste akcije povećava njihov udeo u portfoliju. Ako investitor već poseduje veliki procenat portfolija u jednoj kompaniji, DRIP može dodatno povećati koncentracioni rizik.
Zbog toga reinvestiranje dividendi nije isto što i diversifikacija.
Moguće naknade
Iako mnogi brokerski DRIP-ovi nude reinvestiranje bez provizije, to ne važi za svaki plan. Mogu postojati administrativne naknade, naknade za transakciju ili druga ograničenja.
Poreske obaveze
Reinvestiranje dividende ne znači automatski da je dividenda oslobođena poreza. U mnogim poreskim sistemima dividenda se i dalje smatra primljenim prihodom čak i kada se automatski koristi za kupovinu dodatnih akcija.
Pored toga, svaka kupovina kroz DRIP može imati sopstvenu troškovnu osnovicu, što je važno prilikom kasnije prodaje akcija i obračuna kapitalnog dobitka ili gubitka.
Više o kapitalnom dobitku i gubitku pogledajte u člancima Capital Gain i Capital Loss.
Moguće razvodnjavanje akcija
Ako kompanija za potrebe DRIP-a izdaje nove akcije, ukupan broj akcija u opticaju može da se poveća. U određenim okolnostima to može dovesti do razvodnjavanja vlasničkog udela postojećih akcionara koji ne učestvuju u programu.
Međutim, ovo nije karakteristika svakog DRIP-a. Ako broker kupuje već postojeće akcije na otvorenom tržištu, takva kupovina sama po sebi ne povećava broj akcija u opticaju.
Više o razvodnjavanju pogledajte u članku Stock Dilution.
Dividend Reinvestment Plan vs. Dividend Reinvestment
Dividend Reinvestment označava sam proces reinvestiranja dividendi, dok je Dividend Reinvestment Plan (DRIP) konkretan program ili mehanizam koji omogućava da se to reinvestiranje izvršava automatski.
Drugim rečima:
Dividend Reinvestment = reinvestiranje dividendi
Dividend Reinvestment Plan (DRIP) = plan/program za automatsko reinvestiranje dividendi
Zato ova dva termina jesu blisko povezana, ali nisu potpuno ista.
DRIP i dugoročno ulaganje
DRIP je naročito koristan za investitora koji želi da dugoročno povećava broj akcija i da dividende ne koristi za tekuću potrošnju.
Na primer, investitor koji poseduje 1.000 akcija i redovno reinvestira dividende može tokom vremena povećavati broj akcija. Ako kompanija nastavi da isplaćuje dividendu, veći broj akcija može dovesti do većeg iznosa budućih dividendi.
Ipak, DRIP ne garantuje prinos. Cena akcije može padati, kompanija može smanjiti ili ukinuti dividendu, a investitor može postati previše koncentrisan u jednoj kompaniji.
DRIP u Srbiji
Za investitore iz Srbije mogućnost korišćenja DRIP-a zavisi pre svega od brokera, tržišta na kojem se trguje i konkretne kompanije ili investicionog proizvoda.
Kod stranih akcija broker može omogućiti automatsko reinvestiranje dividendi, ali uslovi zavise od njegove ponude. Posebnu pažnju treba obratiti na porez na dividende, porez na kapitalni dobitak, troškove konverzije valuta i poreske obaveze povezane sa stranim ulaganjima.
Samo uključivanje DRIP-a ne znači da investitor nema poresku obavezu. Poreski tretman zavisi od konkretnih okolnosti i važećih propisa.
Zaključak
Dividend Reinvestment Plan (DRIP) omogućava investitorima da novčane dividende automatski koriste za kupovinu dodatnih akcija. Glavne prednosti mogu biti automatizacija, mogućnost kupovine frakcionih akcija, niži troškovi i eventualni popust na kupovinu.
Sa druge strane, DRIP može povećati koncentraciju portfolija, ne omogućava uvek izbor trenutka kupovine i ne eliminiše tržišne i poreske rizike.
Za dugoročnog investitora DRIP predstavlja praktičan način da dividende ponovo uloži, ali odluku o njegovom korišćenju treba posmatrati u okviru ukupne strategije ulaganja i diversifikacije portfolija.