EBIT (Earnings Before Interest and Taxes), odnosno dobit pre kamata i poreza, predstavlja pokazatelj profitabilnosti koji meri rezultat poslovanja pre uključivanja troškova kamata i poreza na dobit. EBIT omogućava analizu profitabilnosti bez direktnog uticaja načina finansiranja kompanije i njene poreske pozicije.
EBIT se često koristi za poređenje kompanija koje imaju različite nivoe zaduženosti ili posluju u različitim poreskim okruženjima. Međutim, pošto EBIT uključuje deprecijaciju i amortizaciju, razlikuje se od EBITDA, koja te troškove isključuje.
Šta je EBIT?
EBIT (Earnings Before Interest and Taxes) pokazuje dobit kompanije pre odbijanja troškova kamata i poreza na dobit.
Najjednostavnije rečeno, EBIT predstavlja rezultat koji kompanija ostvaruje pre nego što se uzmu u obzir troškovi finansiranja i porez na dobit.
EBIT se često koristi kao pokazatelj operativne profitabilnosti, ali nije u svakom slučaju potpuno identičan sa operativnom dobiti (Operating Income). Razlika može nastati ako kompanija ima značajne neoperativne prihode ili rashode koji su uključeni u rezultat pre kamata i poreza.
Zbog toga je pri analizi konkretne kompanije važno proveriti kako je EBIT definisan i koje stavke njen bilans uspeha uključuje.
Formula za izračunavanje EBIT-a
Jedna od najčešćih formula za izračunavanje EBIT-a polazi od neto dobiti:
EBIT = Neto dobit + Troškovi kamata + Troškovi poreza na dobit
Na engleskom:
EBIT = Net Income + Interest Expense + Income Tax Expense
Na primer, ako kompanija ima:
- Neto dobit: 750.000 USD
- Troškove kamata: 120.000 USD
- Troškove poreza na dobit: 150.000 USD
EBIT iznosi:
EBIT = 750.000 + 120.000 + 150.000 = 1.020.000 USD
Dakle, kompanija ostvaruje EBIT od 1,02 miliona USD.
Ova formula pretpostavlja da se iz neto dobiti dodaju odgovarajući troškovi kamata i poreza koji su prethodno odbijeni pri njenom izračunavanju.
EBIT iz prihoda i operativnih troškova
EBIT se može izračunati i polazeći od prihoda i rashoda poslovanja, kada su dostupni odgovarajući podaci:
EBIT = Prihod − Trošak prodate robe − Operativni troškovi
U ovoj pojednostavljenoj formuli, COGS (Cost of Goods Sold) predstavlja trošak prodate robe, dok operativni troškovi obuhvataju rashode kao što su prodajni, administrativni i drugi troškovi poslovanja, uključujući deprecijaciju i amortizaciju.
Na primer, ako kompanija ima:
- Prihod: 40.000 USD
- Trošak prodate robe: 15.000 USD
- Operativne troškove: 2.000 USD
EBIT iznosi:
EBIT = 40.000 − 15.000 − 2.000 = 23.000 USD
Ovaj pristup je koristan kada se analiziraju prihodi i rashodi iz bilansa uspeha. Ipak, potrebno je proveriti da li su obuhvaćene sve relevantne stavke i da li postoje neoperativni prihodi ili rashodi koji utiču na ukupan EBIT.
EBIT i EBITDA
EBIT i EBITDA su srodni finansijski pokazatelji, ali nisu isti.
EBIT uključuje troškove deprecijacije i amortizacije, dok ih EBITDA isključuje.
Formula za izračunavanje EBITDA na osnovu EBIT-a glasi:
EBITDA = EBIT + Deprecijacija i amortizacija
Obrnuto:
EBIT = EBITDA − Deprecijacija i amortizacija
Na primer, ako kompanija ima EBIT od 1,02 milijarde USD, a troškove deprecijacije i amortizacije od 50 miliona USD, EBITDA iznosi:
EBITDA = 1,02 milijarde + 0,05 milijardi = 1,07 milijardi USD
Razlika između ova dva pokazatelja iznosi 50 miliona USD i odgovara troškovima deprecijacije i amortizacije koji se uključuju u EBIT, ali isključuju iz EBITDA.
EBIT može pružiti bolji uvid u profitabilnost nakon priznavanja trošenja dugotrajne imovine, dok EBITDA prikazuje rezultat pre tih računovodstvenih troškova.
Zašto je EBIT važan?
EBIT omogućava investitorima i finansijskim analitičarima da procene profitabilnost kompanije pre uticaja njenog načina finansiranja i poreza na dobit.
Posebno je koristan kada se porede kompanije koje imaju:
- različite nivoe duga;
- različite troškove kamata;
- različite poreske stope;
- različite strukture kapitala.
Na primer, dve kompanije mogu ostvarivati sličan EBIT, ali imati različitu neto dobit zato što se razlikuju po visini duga i troškovima kamata.
EBIT zato pomaže u analizi poslovnog rezultata pre troškova finansiranja i poreza, ali ne pruža potpunu sliku finansijskog položaja kompanije.
Prednosti EBIT-a
Jedna od glavnih prednosti EBIT-a jeste mogućnost poređenja kompanija sa različitim strukturama finansiranja.
Pošto se kamate ne oduzimaju pri izračunavanju EBIT-a, rezultat nije direktno umanjen zbog toga što jedna kompanija koristi više duga, a druga više sopstvenog kapitala.
EBIT takođe može pomoći u proceni sposobnosti kompanije da ostvaruje dobit pre plaćanja kamata i poreza na dobit.
Investitori i poverioci mogu ga koristiti zajedno sa drugim pokazateljima, kao što su EBIT marža (EBIT Margin), pokriće kamata (Interest Coverage Ratio), odnos duga i EBITDA (Debt-to-EBITDA) i novčani tokovi.
Ograničenja EBIT-a
EBIT ima i važna ograničenja.
Pre svega, EBIT ne uključuje troškove kamata, pa kompanija sa velikim dugom može izgledati profitabilno na osnovu EBIT-a, iako ima značajno opterećenje troškovima servisiranja duga.
Na primer, dve kompanije mogu imati isti EBIT, ali kompanija koja je znatno više zadužena može imati mnogo veće troškove kamata i znatno nižu neto dobit.
Pored toga, EBIT ne predstavlja novčani tok. Kompanija može imati pozitivan EBIT, a istovremeno slab ili negativan novčani tok iz poslovanja zbog promena obrtnog kapitala, velikih ulaganja ili drugih faktora.
Još jedno ograničenje jeste to što EBIT uključuje deprecijaciju i amortizaciju. Zbog toga kompanije sa različitom kapitalnom intenzivnošću mogu ostvarivati različite EBIT rezultate čak i kada imaju slične poslovne prihode i operativne novčane rezultate.
EBIT i operativna dobit
EBIT se često povezuje sa operativnom dobiti (Operating Income), ali ova dva pojma nisu uvek savršeni sinonimi.
Kod kompanije čiji EBIT proizlazi prvenstveno iz poslovnih aktivnosti, EBIT i operativna dobit mogu biti veoma slični ili jednaki.
Međutim, ako kompanija ima značajne neoperativne prihode ili rashode, EBIT može uključivati stavke koje nisu deo standardne operativne dobiti.
Zato je za preciznu analizu potrebno pogledati strukturu bilansa uspeha konkretne kompanije i utvrditi koje su stavke uključene u obračun EBIT-a.
EBIT i dug
EBIT može biti koristan za procenu sposobnosti kompanije da ostvaruje dobit pre troškova kamata, ali ne treba ga koristiti kao zamenu za celovitu analizu zaduženosti.
Na primer, kompanija može imati visok EBIT, ali i veoma velike obaveze po osnovu kamata. U takvoj situaciji EBIT sam po sebi ne pokazuje koliko je kompaniji lako da servisira dug.
Zbog toga se EBIT često koristi zajedno sa pokazateljem Interest Coverage Ratio, odnosno odnosom pokrića kamata, koji povezuje EBIT sa troškovima kamata.
Interest Coverage Ratio = EBIT / Troškovi kamata
Viši odnos uglavnom ukazuje na veću sposobnost kompanije da pokriva troškove kamata iz ostvarenog rezultata, dok nizak odnos može ukazivati na veći finansijski rizik. I ovaj pokazatelj treba posmatrati zajedno sa novčanim tokovima i rokovima dospeća obaveza.
EBIT i porezi
Pošto EBIT isključuje porez na dobit, može biti koristan za poređenje kompanija koje posluju pod različitim poreskim uslovima.
Na primer, poreske olakšice mogu smanjiti porez jedne kompanije i povećati njenu neto dobit, ali takva promena neće direktno uticati na EBIT ako ostale stavke poslovanja ostanu nepromenjene.
Ipak, EBIT ne treba posmatrati kao meru iznosa novca koji kompanija stvarno može da zadrži nakon svih obaveza, jer ne uzima u obzir kamate, poreze i druge stavke koje utiču na konačni rezultat i novčani tok.
EBIT i GAAP
GAAP (Generally Accepted Accounting Principles) predstavlja skup opšteprihvaćenih računovodstvenih načela koja se primenjuju u Sjedinjenim Američkim Državama.
EBIT nije zasebna, univerzalno standardizovana obavezna stavka finansijskih izveštaja prema američkim GAAP pravilima na isti način kao neto dobit. Kompanije mogu prikazivati EBIT kao dodatni finansijski pokazatelj, ali je važno proveriti kako je izračunat.
Slično tome, EBITDA se često koristi kao dodatna finansijska mera, ali nije standardna GAAP stavka.
Zbog toga je pri poređenju kompanija važno proveriti da li koriste istu definiciju EBIT-a i koje stavke uključuju u njegov obračun.
EBIT u Srbiji
U Srbiji se EBIT koristi za analizu profitabilnosti preduzeća, poređenje poslovnih rezultata i procenu sposobnosti kompanije da ostvaruje dobit pre troškova finansiranja i poreza na dobit. Ovaj pokazatelj može biti koristan vlasnicima preduzeća, investitorima, bankama i finansijskim analitičarima pri proceni poslovanja domaćih kompanija.
Prilikom analize srpskih preduzeća, EBIT se može izračunati na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja, uz odgovarajuće prilagođavanje i jasno definisanje stavki koje ulaze u obračun. Važno je razlikovati EBIT od poslovnog dobitka iskazanog u bilansu uspeha, jer EBIT može uključivati i određene neoperativne prihode ili rashode, u zavisnosti od načina izračunavanja.
Za procenu finansijskog položaja domaće kompanije, EBIT je korisno posmatrati zajedno sa neto dobiti, troškovima kamata, ukupnim dugom i novčanim tokovima. Na primer, preduzeće može ostvarivati pozitivan EBIT, ali imati nisku neto dobit zbog visokih troškova kamata.
EBIT nije zamena za zvanične računovodstvene pokazatelje propisane pravilima finansijskog izveštavanja u Srbiji, već dodatni analitički pokazatelj. Zbog toga je pri poređenju domaćih kompanija važno proveriti da li je EBIT izračunat na isti način i da li obuhvata uporedive prihode i rashode.
Primer EBIT-a i EBITDA
Pretpostavimo da kompanija ABC ima sledeće rezultate:
- Neto dobit: 750 miliona USD
- Porez na dobit: 150 miliona USD
- Troškove kamata: 120 miliona USD
- Deprecijaciju i amortizaciju: 50 miliona USD
EBIT iznosi:
EBIT = 750 + 150 + 120 = 1,02 milijarde USD
EBITDA iznosi:
EBITDA = 1,02 + 0,05 = 1,07 milijardi USD
Razlika od 50 miliona USD predstavlja deprecijaciju i amortizaciju koje EBITDA isključuje, dok ih EBIT uključuje.
Zaključak
EBIT (Earnings Before Interest and Taxes) predstavlja dobit pre kamata i poreza i koristi se za analizu profitabilnosti kompanije pre uticaja troškova finansiranja i poreza na dobit.
Njegova glavna prednost jeste što omogućava lakše poređenje kompanija sa različitim strukturama kapitala i poreskim uslovima. Ipak, EBIT ne pokazuje konačnu neto dobit niti novčani tok, pa ga treba analizirati zajedno sa neto dobiti, EBITDA, dugom, troškovima kamata i novčanim tokovima.