Dobit pre oporezivanja (EBT – Earnings Before Tax), poznata i kao zarada pre poreza (Pre-Tax Earnings), jeste finansijski pokazatelj koji prikazuje dobit kompanije nakon svih poslovnih i finansijskih rashoda, ali pre obračuna poreza na dobit. EBT pokazuje koliko je kompanija zaradila pre nego što se uzme u obzir poresko opterećenje.
Pošto EBT isključuje porez na dobit, može biti koristan za poređenje profitabilnosti kompanija koje posluju u različitim poreskim okruženjima. Za razliku od EBIT-a, EBT uključuje troškove kamata i druge finansijske prihode i rashode.
Šta je dobit pre oporezivanja (EBT)?
EBT (Earnings Before Tax), odnosno dobit pre oporezivanja, predstavlja iznos dobiti koji kompaniji ostaje nakon što se od prihoda oduzmu svi relevantni poslovni i finansijski rashodi, ali pre odbijanja poreza na dobit.
EBT se prikazuje u bilansu uspeha (Income Statement) i nalazi se između dobiti pre kamata i poreza (EBIT) i neto dobiti (Net Income).
Pojednostavljeno:
EBIT → EBT → Neto dobit
Od EBIT-a se oduzimaju troškovi kamata i dodaju ili oduzimaju drugi finansijski prihodi i rashodi kako bi se dobio EBT. Nakon toga se od EBT-a oduzima porez na dobit da bi se dobila neto dobit.
EBT zato uzima u obzir troškove kao što su:
- troškovi prodate robe (COGS)
- troškovi zaposlenih
- prodajni, opšti i administrativni troškovi (SG&A)
- deprecijacija i amortizacija
- troškovi kamata
- drugi poslovni i finansijski rashodi.
Formula za EBT
Najjednostavnija formula je:
EBT = EBIT – Troškovi kamata + Neto ostali finansijski prihodi/rashodi
U pojednostavljenom slučaju, kada nema drugih finansijskih prihoda ili rashoda:
EBT = EBIT – Troškovi kamata
EBT se može izračunati i iz neto dobiti:
EBT = Neto dobit + Porez na dobit
Na primer, ako kompanija ima neto dobit od 800.000 USD i porez na dobit od 200.000 USD:
EBT = 800.000 + 200.000 = 1.000.000 USD
EBT i EBIT – koja je razlika?
Glavna razlika između EBIT-a i EBT-a je u tome što EBT uključuje troškove kamata, dok ih EBIT isključuje.
EBIT = Dobit pre kamata i poreza
EBT = Dobit pre poreza
Ako kompanija ima EBIT od 1.000.000 USD i troškove kamata od 150.000 USD, njen EBT iznosi:
EBT = 1.000.000 – 150.000 = 850.000 USD
Zato kompanija sa visokim dugom može imati značajno niži EBT od EBIT-a zbog većih troškova kamata.
Kako se koristi EBT?
EBT se koristi za analizu profitabilnosti pre oporezivanja i za poređenje poslovnih rezultata kompanija bez direktnog uticaja poreza na dobit.
Porezi mogu značajno da se razlikuju između država, kompanija i perioda. Posmatranjem EBT-a analitičari mogu da odvoje rezultat poslovanja pre poreza od efekta poreskog opterećenja.
EBT se takođe koristi za izračunavanje EBT marže (EBT Margin).
EBT marža
EBT marža pokazuje koliki deo prihoda kompaniji ostaje kao dobit pre oporezivanja.
EBT marža = EBT ÷ Prihod × 100
Na primer, ako kompanija ostvaruje prihod od 5.000.000 USD i EBT od 500.000 USD:
EBT marža = 500.000 ÷ 5.000.000 × 100 = 10%
To znači da kompanija ostvaruje 10 centi dobiti pre oporezivanja na svaki dolar prihoda.
Primer izračunavanja EBT-a
Pretpostavimo da kompanija ostvaruje:
- Prihod od prodaje: 7.500.000 USD
- COGS: 600.000 USD
- Troškovi zaposlenih: 90.000 USD
- SG&A troškovi: 400.000 USD
- Deprecijacija i amortizacija: 120.000 USD
- Troškovi kamata: 50.000 USD
Prvo se izračunava EBIT:
EBIT = 7.500.000 – 600.000 – 90.000 – 400.000 – 120.000
EBIT = 6.290.000 USD
Zatim se obračunavaju troškovi kamata:
EBT = 6.290.000 – 50.000
EBT = 6.240.000 USD
Ako kompanija na ovu dobit plati 1.248.000 USD poreza, neto dobit bi iznosila:
Neto dobit = 6.240.000 – 1.248.000 = 4.992.000 USD
EBT nije isto što i neto dobit
Važno je razlikovati EBT od neto dobiti (Net Income).
EBT predstavlja dobit pre poreza, dok neto dobit predstavlja iznos koji kompaniji ostaje nakon poreza na dobit.
EBT – Porez na dobit = Neto dobit
Zbog toga EBT može biti veći od neto dobiti za iznos poreza koji je kompanija obračunala.
Zašto je EBT važan?
EBT omogućava analitičarima i investitorima da procene profitabilnost kompanije pre uticaja poreza. Posebno je koristan kada se porede kompanije koje posluju u različitim poreskim sistemima.
Međutim, EBT ne treba posmatrati samostalno. Pošto uključuje troškove kamata, na njegovu visinu utiču i struktura finansiranja i nivo zaduženosti kompanije. Zato se EBT često posmatra zajedno sa pokazateljima kao što su EBIT, EBITDA, neto dobit i profitne marže.
EBT (dobit pre oporezivanja) u Srbiji
U Srbiji se dobit pre oporezivanja (EBT – Earnings Before Tax) koristi za analizu finansijskog rezultata privrednih društava pre obračuna poreza na dobit. U domaćim finansijskim izveštajima ovaj pojam odgovara rezultatu pre oporezivanja iskazanom u bilansu uspeha, u skladu sa računovodstvenim okvirom koji društvo primenjuje.
Za razliku od pojedinih međunarodnih finansijskih pokazatelja, EBT u Srbiji nije poseban poreski osnov koji se automatski koristi za obračun poreza. Računovodstvena dobit pre oporezivanja i poreska osnovica nisu nužno jednake, jer se pri utvrđivanju oporezive dobiti uzimaju u obzir poreska pravila i korekcije propisane zakonom.
Prema pravilima poreza na dobit pravnih lica u Srbiji, opšta stopa poreza na dobit iznosi 15%, ali stvarni porez zavisi od poreske osnovice i primenljivih poreskih korekcija. Zato se porez ne može uvek pouzdano izračunati jednostavnim množenjem računovodstvenog EBT-a sa 15%.
Podaci o rezultatu pre oporezivanja mogu se proveriti u finansijskim izveštajima koje privredna društva dostavljaju Agenciji za privredne registre (APR). Za razumevanje poreskog tretmana dobiti korisne su i informacije Ministarstva finansija Republike Srbije.
Pri analizi kompanija u Srbiji, EBT je korisno posmatrati zajedno sa EBIT-om, neto dobiti, troškovima kamata i nivoom zaduženosti. Na primer, kompanija može ostvarivati visok EBIT, ali imati znatno niži EBT zbog velikih troškova finansiranja. Istovremeno, razlike između EBT-a i neto dobiti mogu ukazivati na uticaj poreza, ali ih treba tumačiti uz uvid u poreske stavke i napomene uz finansijske izveštaje.
Zaključak
EBT (Earnings Before Tax), odnosno dobit pre oporezivanja, pokazuje finansijski rezultat kompanije nakon poslovnih i finansijskih rashoda, ali pre poreza na dobit. Ovaj pokazatelj omogućava analizu profitabilnosti pre poreskog opterećenja i poređenje kompanija, dok istovremeno odražava uticaj troškova kamata i načina finansiranja poslovanja.