Analiza finansijskih izveštaja (Financial Statement Analysis) predstavlja sistematski proces procene finansijskog položaja, poslovnih rezultata, profitabilnosti, likvidnosti, solventnosti i novčanih tokova kompanije na osnovu njenih finansijskih izveštaja.
Analiza se prvenstveno zasniva na bilansu uspeha (Income Statement), bilansu stanja (Balance Sheet) i izveštaju o novčanim tokovima (Cash Flow Statement). Posmatranjem ovih izveštaja zajedno moguće je razumeti kako kompanija ostvaruje prihod i dobit, čime raspolaže, koliko duguje, kako koristi kapital i da li ostvaruje dovoljno gotovine za finansiranje poslovanja i izmirivanje obaveza.
Financial Statement Analysis koriste menadžment, investitori, kreditori, banke, analitičari i drugi korisnici finansijskih informacija za procenu poslovanja kompanije i donošenje ekonomskih odluka.
Šta je analiza finansijskih izveštaja?
Analiza finansijskih izveštaja je proces tumačenja računovodstvenih podataka kako bi se utvrdilo kako kompanija posluje, koliko je profitabilna, koliko je zadužena i koliko efikasno koristi svoju imovinu i kapital.
Analiza ne posmatra samo pojedinačne iznose. Mnogo je važnije pratiti njihovo kretanje kroz vreme, porediti ih sa drugim kompanijama i analizirati odnos između različitih stavki finansijskih izveštaja.
Na primer, rast prihoda sam po sebi ne mora značiti poboljšanje poslovanja. Ako troškovi rastu brže od prihoda, profitne marže mogu da se smanjuju. Slično tome, rast neto dobiti ne mora značiti i poboljšanje novčanog toka.
Zbog toga se finansijski izveštaji analiziraju kao međusobno povezana celina.
Tri osnovne metode analize finansijskih izveštaja
Najčešće metode su:
- vertikalna analiza (Vertical Analysis),
- horizontalna analiza (Horizontal Analysis),
- analiza finansijskih pokazatelja (Ratio Analysis).
Vertikalna analiza
Vertikalna analiza prikazuje pojedinačne stavke finansijskog izveštaja kao procenat od odgovarajuće osnovne stavke.
Kod bilansa uspeha, prihod se često koristi kao osnovica. Na primer, ako kompanija ima prihod od 10 miliona € i trošak prodate robe od 6 miliona €, COGS predstavlja 60% prihoda.
Na taj način moguće je analizirati:
- bruto maržu,
- operativne troškove kao procenat prihoda,
- operativnu maržu,
- kamatne troškove kao procenat prihoda,
- neto profitnu maržu.
Kod bilansa stanja, pojedinačne stavke se često izražavaju kao procenat ukupne imovine ili ukupnih obaveza i kapitala.
Vertikalna analiza je posebno korisna za poređenje kompanija različite veličine.
Horizontalna analiza
Horizontalna analiza poredi finansijske podatke kroz dva ili više perioda kako bi se utvrdilo kako su se pojedine stavke promenile tokom vremena.
Na primer, ako je prihod kompanije porastao sa 10 miliona € na 12 miliona €, apsolutni rast iznosi 2 miliona €, odnosno:
(12 – 10) / 10 × 100 = 20%
Horizontalna analiza može pokazati:
- rast ili pad prihoda,
- promenu troškova,
- promenu neto dobiti,
- rast zaduženosti,
- promenu gotovine,
- promenu potraživanja i zaliha.
Analiza kroz više godina omogućava uočavanje trendova, a ne samo trenutnog stanja.
Analiza finansijskih pokazatelja
Ratio Analysis koristi odnose između različitih stavki finansijskih izveštaja kako bi se procenili različiti aspekti poslovanja.
Finansijski pokazatelji mogu se grupisati prema oblasti koju mere:
- likvidnost,
- solventnost i zaduženost,
- profitabilnost,
- efikasnost,
- pokriće finansijskih obaveza.
Analiza bilansa uspeha
Bilans uspeha (Income Statement) prikazuje prihode, rashode i rezultat poslovanja kompanije tokom određenog perioda.
Analitičar obično posmatra:
- Revenue – prihod,
- Cost of Goods Sold (COGS) – trošak prodate robe,
- Gross Profit – bruto dobit,
- Operating Expenses – operativne troškove,
- Operating Income – operativnu dobit,
- Interest Expense – kamatne troškove,
- EBT – dobit pre poreza,
- Income Tax Expense – porez na dobit,
- Net Income – neto dobit.
Posebno su važne profitne marže, jer pokazuju koliki deo prihoda kompaniji ostaje nakon različitih nivoa troškova.
Na primer:
Gross Profit Margin = Bruto dobit / Prihod × 100
Operating Margin = Operativna dobit / Prihod × 100
Net Profit Margin = Neto dobit / Prihod × 100
Analiza ovih pokazatelja kroz vreme može pokazati da li kompanija poboljšava ili pogoršava profitabilnost.
Analiza bilansa stanja
Bilans stanja (Balance Sheet) prikazuje finansijski položaj kompanije na određeni datum.
Osnovne kategorije su:
- Assets – imovina,
- Liabilities – obaveze,
- Equity – kapital.
Bilans stanja mora biti zasnovan na računovodstvenoj jednačini:
Assets = Liabilities + Equity
odnosno:
Imovina = Obaveze + Kapital
Analiza bilansa stanja omogućava procenu likvidnosti, finansijske strukture i zaduženosti kompanije.
Pokazatelji likvidnosti
Pokazatelji likvidnosti mere sposobnost kompanije da izmiri svoje kratkoročne obaveze.
Među najvažnijim su:
- Current Ratio – koeficijent tekuće likvidnosti,
- Quick Ratio – koeficijent ubrzane likvidnosti,
- Net Working Capital – neto obrtni kapital.
Pokazatelji zaduženosti i leveridža
Ovi pokazatelji pomažu u proceni finansijskog rizika i strukture kapitala kompanije.
Primeri su:
- Debt-to-Equity Ratio,
- Debt-to-Capital Ratio,
- Debt Ratio,
- Debt-to-EBITDA,
- Interest Coverage Ratio,
- Fixed Charge Coverage Ratio.
Visoka zaduženost ne znači automatski da je kompanija u lošem finansijskom položaju. Važno je posmatrati nivo duga u odnosu na profitabilnost, novčane tokove i sposobnost servisiranja duga, kao i poređenje sa kompanijama iz iste industrije.
Pokazatelji efikasnosti
Pokazatelji efikasnosti mere koliko uspešno kompanija koristi svoju imovinu i upravlja obrtnim kapitalom.
Primeri uključuju:
- Inventory Turnover Ratio – koeficijent obrta zaliha,
- Accounts Receivable Days – prosečan broj dana naplate potraživanja,
- Days Payable Outstanding (DPO) – prosečan broj dana plaćanja obaveza,
- Asset Turnover Ratio – koeficijent obrta imovine.
Ovi pokazatelji mogu pomoći da se utvrdi koliko efikasno kompanija pretvara svoju imovinu i obrtni kapital u prihod.
Analiza izveštaja o novčanim tokovima
Izveštaj o novčanim tokovima (Cash Flow Statement) prikazuje prilive i odlive gotovine tokom određenog perioda.
Sastoji se od tri glavne kategorije:
- Cash Flow from Operating Activities (CFO) – novčani tok iz poslovnih aktivnosti,
- Cash Flow from Investing Activities (CFI) – novčani tok iz investicionih aktivnosti,
- Cash Flow from Financing Activities (CFF) – novčani tok iz finansijskih aktivnosti.
Analiza novčanih tokova pomaže da se utvrdi odakle kompanija dobija gotovinu i na šta je troši.
Posebno je značajan novac iz poslovnih aktivnosti, jer pokazuje koliko gotovine kompanija generiše iz svog osnovnog poslovanja.
Međutim, izveštaj o novčanim tokovima ne treba posmatrati odvojeno od bilansa uspeha i bilansa stanja. Kompanija može imati računovodstvenu dobit, a istovremeno slab novčani tok, na primer zbog velikog rasta potraživanja ili zaliha.
Najvažniji pokazatelji profitabilnosti
Pokazatelji profitabilnosti mere sposobnost kompanije da ostvaruje dobit u odnosu na prihod, imovinu ili sopstveni kapital.
Najčešće se koriste:
- Gross Profit Margin – bruto profitna marža,
- Operating Margin – operativna marža,
- Net Profit Margin – neto profitna marža,
- Return on Assets (ROA) – prinos na imovinu,
- Return on Equity (ROE) – prinos na sopstveni kapital.
Na primer:
ROA = Neto dobit / Prosečna ukupna imovina × 100
ROE = Neto dobit / Prosečan sopstveni kapital × 100
ROA pokazuje koliko efikasno kompanija koristi svoju imovinu za ostvarivanje dobiti, dok ROE pokazuje prinos ostvaren na kapital akcionara.
DuPont analiza
DuPont Analysis predstavlja detaljniji način analize ROE tako što ga razlaže na više komponenti.
Klasična DuPont formula je:
ROE = Neto profitna marža × Obrt imovine × Finansijski leveridž
Ovaj pristup omogućava analitičaru da utvrdi da li je ROE visok zbog:
- visoke profitne marže,
- efikasnog korišćenja imovine,
- ili većeg finansijskog leveridža.
Zbog toga DuPont analiza može pružiti više informacija od samog posmatranja ROE-a.
Kako se tumači analiza finansijskih izveštaja?
Finansijski pokazatelj nema mnogo smisla ako se posmatra izolovano.
Na primer, Current Ratio od 1,5 može izgledati povoljno, ali njegovo značenje zavisi od industrije, strukture obrtne imovine i istorijskih rezultata kompanije.
Zato se pokazatelji najčešće porede na tri načina:
- kroz vreme – poređenje sa prethodnim godinama,
- sa konkurentima – poređenje sa sličnim kompanijama,
- sa industrijom – poređenje sa tipičnim vrednostima za određeni sektor.
Analitičar tako može dobiti potpuniju sliku o finansijskom položaju i poslovanju kompanije.
Primer analize finansijskih izveštaja
Pretpostavimo da kompanija ima:
- prihod od 10 miliona €,
- bruto dobit od 4 miliona €,
- operativnu dobit od 1,5 miliona €,
- neto dobit od 1 milion €,
- ukupnu imovinu od 8 miliona €,
- sopstveni kapital od 4 miliona €.
Iz ovih podataka možemo izračunati:
Bruto profitna marža = 4 / 10 × 100 = 40%
Operativna marža = 1,5 / 10 × 100 = 15%
Neto profitna marža = 1 / 10 × 100 = 10%
Ako pretpostavimo da su navedeni iznosi imovine i kapitala odgovarajuće prosečne vrednosti za period:
ROA = 1 / 8 × 100 = 12,5%
ROE = 1 / 4 × 100 = 25%
Sami ovi rezultati ipak nisu dovoljni za konačnu procenu. Potrebno ih je uporediti sa prethodnim periodima, konkurentima i karakteristikama industrije.
Zašto je Financial Statement Analysis važan?
Analiza finansijskih izveštaja omogućava korisnicima finansijskih informacija da bolje razumeju:
- da li kompanija ostvaruje profit,
- da li prihodi i dobit rastu ili padaju,
- koliko efikasno koristi imovinu,
- da li ima dovoljno likvidnih sredstava,
- koliko je zadužena,
- da li može da servisira dug,
- koliko gotovine generiše poslovanjem,
- kako koristi kapital i sredstva.
Investitori je koriste za analizu potencijalnih ulaganja, kreditori za procenu kreditnog rizika, a menadžment za planiranje poslovanja i donošenje finansijskih odluka.
Ograničenja analize finansijskih izveštaja
Finansijski izveštaji pružaju veoma važne informacije, ali analiza ima određena ograničenja.
Podaci se uglavnom odnose na prošle periode, pa ne garantuju buduće rezultate. Razlike u računovodstvenim politikama mogu otežati poređenje kompanija, dok inflacija, promene tržišnih uslova i jednokratni događaji mogu uticati na finansijske pokazatelje.
Zbog toga finansijsku analizu treba kombinovati sa analizom industrije, poslovnog modela, konkurencije, makroekonomskih uslova i budućih planova kompanije.
Financial Statement Analysis – ukratko
Financial Statement Analysis (analiza finansijskih izveštaja) je sistematska procena finansijskog položaja i poslovanja kompanije na osnovu bilansa uspeha, bilansa stanja i izveštaja o novčanim tokovima.
Tri osnovne metode su vertikalna analiza, horizontalna analiza i analiza finansijskih pokazatelja. Zajedno omogućavaju detaljniju procenu profitabilnosti, likvidnosti, solventnosti, zaduženosti, efikasnosti i sposobnosti kompanije da generiše gotovinu.
Najbolji rezultati dobijaju se kada se finansijski pokazatelji ne posmatraju pojedinačno, već se analiziraju kroz vreme i porede sa konkurentima i industrijskim standardima.
Analiza finansijskih izveštaja u Srbiji
U Srbiji se analiza finansijskih izveštaja (Financial Statement Analysis) koristi za procenu finansijskog položaja, uspešnosti poslovanja i kreditne sposobnosti privrednih društava. Ovu analizu sprovode vlasnici i menadžeri preduzeća, investitori, banke, dobavljači i drugi poslovni partneri kako bi procenili profitabilnost, likvidnost, zaduženost i sposobnost preduzeća da izmiruje svoje obaveze.
Gde se mogu pronaći finansijski izveštaji preduzeća u Srbiji?
Agencija za privredne registre (APR) vodi Registar finansijskih izveštaja i omogućava pristup javno objavljenim finansijskim izveštajima privrednih društava i drugih obveznika. U zavisnosti od veličine i kategorije obveznika i primenjenih računovodstvenih pravila, dostupni izveštaji mogu obuhvatati bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje. Zvanične podatke možete pronaći na stranici APR – Finansijski izveštaji.
Koji finansijski pokazatelji se koriste?
Pri analizi preduzeća u Srbiji mogu se koristiti isti osnovni finansijski pokazatelji koji se primenjuju i na međunarodnom nivou:
- Pokazatelji likvidnosti – procenjuju sposobnost preduzeća da izmiruje kratkoročne obaveze.
- Pokazatelji profitabilnosti – mere uspešnost ostvarivanja dobiti u odnosu na prihode, imovinu ili kapital.
- Pokazatelji zaduženosti – ukazuju na strukturu finansiranja i oslanjanje na pozajmljena sredstva.
- Pokazatelji efikasnosti poslovanja – procenjuju koliko efikasno preduzeće koristi imovinu i upravlja zalihama i potraživanjima.
Za pouzdan zaključak, pokazatelje treba posmatrati kroz više poslovnih godina i, kada je moguće, porediti ih sa pokazateljima preduzeća iz iste delatnosti.
APR izveštaji o bonitetu
APR nudi standardizovane izveštaje o bonitetu, uključujući izveštaje BON 1, BON 2 i BON 3, kao i specijalizovane izveštaje za određene potrebe. Oni mogu pomoći u proceni finansijskog položaja i poslovnog rizika preduzeća, na primer prilikom odobravanja kredita, uspostavljanja poslovne saradnje ili procene pouzdanosti poslovnog partnera.
Ipak, finansijski pokazatelji ne treba da se tumače izolovano. Na rezultate utiču delatnost, veličina preduzeća, sezonalnost, inflacija, promene cena, računovodstvene politike i uslovi poslovanja. Zato analiza finansijskih izveštaja treba da kombinuje kvantitativne pokazatelje sa razumevanjem poslovnog modela i tržišnog okruženja.