Fiksni troškovi (Fixed Costs), koji se nazivaju i stalni troškovi (Fixed Expenses), jesu poslovni troškovi koji se, u kratkom roku, ne menjaju direktno sa promenom obima proizvodnje ili prodaje. Kompanija ih snosi čak i kada privremeno proizvodi manje ili ne ostvaruje prodaju. Tipični primeri uključuju zakup poslovnog prostora, osiguranje, određene zarade, amortizaciju i neke troškove finansiranja..
Važno je razlikovati fiksne troškove od indirektnih troškova. Fiksni trošak opisuje kako se trošak ponaša u odnosu na obim aktivnosti, dok indirektni trošak opisuje da li se određeni trošak može direktno pripisati konkretnom proizvodu, usluzi ili poslovnoj jedinici. Zbog toga jedan trošak može istovremeno biti fiksan i direktan, ili fiksan i indirektan, u zavisnosti od poslovanja i načina obračuna.
Šta su Fixed Costs?
Fixed Costs, odnosno fiksni troškovi, predstavljaju troškove koji u određenom periodu ostaju relativno nepromenjeni bez obzira na promene u obimu proizvodnje ili prodaje, sve dok poslovanje ostaje u okviru postojećeg relevantnog raspona kapaciteta.
Na primer, ako kompanija proizvodi 10.000 jedinica mesečno, njen zakup fabrike može biti isti kao kada proizvodi 20.000 jedinica. Slično tome, godišnja premija osiguranja može ostati nepromenjena bez obzira na broj proizvedenih jedinica.
To ne znači da se fiksni troškovi nikada ne menjaju. Oni mogu porasti kada kompanija proširi kapacitete, iznajmi veći prostor, otvori novu poslovnicu ili zaključi nove ugovore. Zato se izraz „fiksni“ odnosi na određeni period i određeni nivo poslovnog kapaciteta.
Primeri fiksnih troškova
Uobičajeni primeri fiksnih troškova uključuju:
- Zakup poslovnog prostora – mesečni ili godišnji iznos za korišćenje kancelarije, prodavnice, fabrike ili skladišta.
- Osiguranje – premije koje se plaćaju prema unapred ugovorenom rasporedu.
- Amortizacija – sistematsko raspoređivanje amortizujućeg iznosa dugotrajne imovine tokom njenog korisnog veka.
- Određene zarade zaposlenih – plate koje se ne menjaju direktno sa brojem proizvedenih jedinica.
- Troškovi kamata – kod određenih oblika finansiranja sa ugovorenom kamatnom obavezom.
- Porez na imovinu – obaveze povezane sa posedovanjem određene imovine.
- Određene ugovorene naknade – troškovi koji se plaćaju u fiksnom iznosu tokom određenog perioda.
Nisu svi troškovi iz neke kategorije nužno fiksni. Na primer, električna energija može imati fiksnu mesečnu naknadu i promenljivi deo koji zavisi od potrošnje. Zato je kod analize troškova važno posmatrati konkretan ugovor i način obračuna.
Prosečni fiksni trošak
Za analizu troškova i profitabilnosti koristi se prosečni fiksni trošak (Average Fixed Cost). On pokazuje koliko ukupnih fiksnih troškova, u proseku, pripada jednoj proizvedenoj jedinici.
Prosečni fiksni trošak = Ukupni fiksni troškovi ÷ Broj proizvedenih jedinica
Average Fixed Cost = Total Fixed Costs ÷ Number of Units Produced
Na primer, ako kompanija ABC ima ukupne mesečne fiksne troškove od 30.000 USD i proizvodi 20.000 jedinica, prosečni fiksni trošak iznosi:
30.000 ÷ 20.000 = 1,50 USD po jedinici
Ako proizvodnja poraste na 30.000 jedinica, a ukupni fiksni troškovi ostanu 30.000 USD:
30.000 ÷ 30.000 = 1,00 USD po jedinici
Dakle, povećanjem proizvodnje prosečni fiksni trošak po jedinici opada, dok se smanjenjem proizvodnje povećava. Ova pojava je važna za razumevanje ekonomije obima i profitabilnosti poslovanja.
Fixed Costs i Variable Costs
Fiksni troškovi razlikuju se od varijabilnih troškova (Variable Costs), koji se menjaju u zavisnosti od obima proizvodnje ili prodaje.
Na primer, proizvođač može imati:
- fiksni trošak – zakup fabrike od 20.000 USD mesečno;
- varijabilni trošak – sirovine čiji se ukupan trošak povećava sa brojem proizvedenih jedinica.
Ako kompanija proizvodi više proizvoda, trošak sirovina obično raste, dok zakup fabrike ostaje isti, sve dok proizvodnja ne pređe postojeći kapacitet.
| Fiksni troškovi | Varijabilni troškovi |
|---|---|
| U kratkom roku uglavnom ne zavise od obima proizvodnje | Menjaju se sa obimom proizvodnje |
| Nastaju i kada je proizvodnja niska ili privremeno obustavljena | Uglavnom nastaju u vezi sa proizvodnjom ili prodajom |
| Zakup, osiguranje, određene zarade | Sirovine, ambalaža, provizije po prodaji |
| Ukupan iznos je relativno stabilan u relevantnom rasponu | Ukupan iznos raste ili opada sa nivoom aktivnosti |
| Trošak po jedinici opada kada proizvodnja raste | Trošak po jedinici može ostati relativno stabilan |
U praksi, mnogi troškovi nisu potpuno fiksni ili potpuno varijabilni. Mešoviti troškovi imaju i fiksnu i varijabilnu komponentu.
Kako fiksni troškovi utiču na profitabilnost?
Visoki fiksni troškovi znače da kompanija mora ostvariti dovoljan prihod da bi pokrila svoje troškove poslovanja. Zbog toga su fiksni troškovi posebno važni za analizu tačke pokrića (Break-Even Point).
Kada kompanija dostigne nivo prodaje na kojem su ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima, ostvaruje nultu dobit. Nakon dostizanja tačke pokrića, dodatni prihod može imati veći uticaj na profit jer su osnovni fiksni troškovi već pokriveni.
Isti princip funkcioniše i u suprotnom smeru. Kompanija sa visokim fiksnim troškovima može imati veće gubitke kada prodaja padne, jer značajan deo troškova ostaje prisutan čak i kada se obim poslovanja smanji.
Fiksni troškovi i poslovni kapacitet
Fiksni troškovi su posebno značajni u industrijama koje zahtevaju velika ulaganja u fabrike, opremu, infrastrukturu i druge dugoročne resurse. Kada kompanija ima velike fiksne troškove, povećanje proizvodnje može smanjiti prosečni fiksni trošak po jedinici.
Na primer, aviokompanija ima određene troškove aviona, održavanja i infrastrukture koji ne zavise direktno od broja putnika na pojedinačnom letu. Ako se isti kapacitet koristi za veći broj putnika, deo fiksnih troškova raspoređuje se na veći broj jedinica usluge.
Zbog toga je struktura fiksnih i varijabilnih troškova važna za formiranje cena, planiranje proizvodnje, procenu profitabilnosti i donošenje poslovnih odluka.
Fiksni troškovi u Srbiji
U Srbiji se fiksni troškovi posmatraju na isti osnovni način kao i u drugim tržišnim ekonomijama: prema tome kako se određeni trošak ponaša u odnosu na promenu obima poslovne aktivnosti.
Tipični primeri mogu biti zakup poslovnog prostora, osiguranje, određene zarade, amortizacija i pojedine ugovorene naknade.
Ipak, konkretna klasifikacija zavisi od vrste poslovanja, ugovora i računovodstvenog sistema koji kompanija primenjuje. Trošak koji je fiksan za jedno preduzeće ne mora imati istu strukturu za drugo.
Za finansijsku analizu zato je važnije posmatrati kako se konkretan trošak ponaša kada se menja obim aktivnosti, a ne samo njegov naziv ili računovodstvenu kategoriju.