Fixed Expenses, odnosno fiksni rashodi, predstavljaju troškove koji se u kratkom roku uglavnom ne menjaju direktno sa promenom obima proizvodnje ili prodaje. Kompanija ih ima i kada se nivo poslovne aktivnosti smanji, dok se njihov iznos obično ne povećava ili smanjuje proporcionalno promeni obima poslovanja.
Fixed Expenses se često koriste kao sinonim za Fixed Costs (fiksne troškove), iako se izraz expenses češće koristi kada se govori o rashodima u kontekstu poslovanja i finansijskih izveštaja.
Primeri Fixed Expenses
Tipični fiksni rashodi mogu uključivati:
- zakup poslovnog prostora,
- osiguranje,
- određene plate zaposlenih,
- amortizaciju,
- određene ugovorene naknade,
- pojedine kamate i troškove finansiranja,
- poreze i druge troškove koji nisu direktno povezani sa trenutnim obimom proizvodnje.
Važno je napomenuti da neki rashodi mogu imati i fiksnu i promenljivu komponentu. Na primer, račun za električnu energiju može sadržati fiksnu mesečnu naknadu i promenljivi deo koji zavisi od potrošnje.
Fixed Expenses i Fixed Costs
U finansijskoj i poslovnoj terminologiji, Fixed Expenses i Fixed Costs često označavaju isti ili veoma sličan koncept. Za detaljnije objašnjenje ponašanja fiksnih troškova, njihove formule, primera i uticaja na profitabilnost, pogledajte Fixed Costs (Fiksni troškovi).
Fixed Expenses u Srbiji
U poslovanju u Srbiji, fiksni rashodi mogu obuhvatati zakup poslovnog prostora, osiguranje, amortizaciju, određene zarade i ugovorene naknade, kao i druge troškove koji se u kratkom roku ne menjaju direktno sa obimom poslovanja.
Njihovo praćenje je važno jer predstavljaju deo troškova koje preduzeće mora da planira nezavisno od toga koliko proizvoda ili usluga trenutno prodaje.
Zaključak
Fixed Expenses (fiksni rashodi) su troškovi koji se u kratkom roku uglavnom ne menjaju direktno sa obimom poslovanja. Najčešće se koriste kao sinonim za Fixed Costs, dok je Fixed Costs širi i češći termin za analizu ponašanja troškova u odnosu na nivo poslovne aktivnosti.