Hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom (Fixed-Income Securities) predstavljaju finansijske instrumente koji investitoru obezbeđuju unapred definisan ili ugovorom određen prihod, najčešće kroz periodične isplate kamate i povraćaj glavnice po dospeću. Najčešći primeri su obveznice, trezorski zapisi, depozitni sertifikati (CD) i drugi instrumenti sa unapred određenim uslovima prinosa.
Iako se često povezuju sa nižim rizikom u odnosu na akcije, hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom nisu bez rizika. Njihova vrednost i stvarni prinos mogu zavisiti od kreditnog rizika emitenta, promena kamatnih stopa, inflacije, roka dospeća i tržišne likvidnosti.
Šta su Fixed-Income Securities?
Fixed-Income Securities su finansijski instrumenti kod kojih su uslovi prihoda uglavnom poznati unapred. Kod klasične obveznice, na primer, emitent se obavezuje da investitoru isplaćuje kamatu prema utvrđenoj kuponskoj stopi, a glavnicu vraća po dospeću.
Kod obveznice sa fiksnom kamatnom stopom, kuponska stopa se ne menja tokom trajanja obveznice. Međutim, to ne znači da tržišna cena obveznice ostaje ista. Ako tržišne kamatne stope porastu, cena postojeće obveznice sa nižim kuponom obično pada, dok rast tržišnih cena može uslediti kada kamatne stope padnu.
Za razliku od hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom (Variable-Income Securities), kod kojih prihod može značajno zavisiti od poslovnih rezultata ili tržišne cene, kod fiksnog prihoda uslovi plaćanja su unapred definisani.
Najčešći primer su obveznice.
Vrste hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom
1. Obveznice
Obveznice (Bonds) su dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države, lokalne vlasti i kompanije radi prikupljanja kapitala. Investitor koji kupi obveznicu pozajmljuje novac emitentu i zauzvrat može dobijati periodične kamate, dok se glavnica obično vraća po dospeću.
Nominalna vrednost (Par Value) predstavlja iznos glavnice koji se isplaćuje po dospeću, pod uslovima predviđenim emisijom.
Obveznice mogu imati različite rokove dospeća, kuponske stope i nivoe kreditnog rizika.
Kreditni rejting obveznica
Kreditni rejting predstavlja procenu kreditne sposobnosti emitenta i njegove sposobnosti da izvršava obaveze po osnovu duga. Rejting agencije, kao što su Moody’s, S&P Global Ratings i Fitch Ratings, dodeljuju rejtinge na osnovu različitih finansijskih i kreditnih pokazatelja.
Obveznice mogu biti investicionog ranga (Investment-Grade Bonds) ili neinvesticionog ranga (Non-Investment-Grade Bonds).
Obveznice neinvesticionog ranga često se nazivaju obveznice sa visokim prinosom (High-Yield Bonds) ili Junk Bonds. One obično nude viši prinos kako bi investitor bio kompenzovan za veći kreditni rizik.
2. Trezorske hartije od vrednosti
Vlade izdaju različite vrste državnih hartija od vrednosti radi finansiranja javnih potreba i upravljanja javnim dugom.
U SAD se među njima nalaze:
- Treasury Bills (T-Bills) – kratkoročne državne hartije sa dospećem do godinu dana;
- Treasury Notes (T-Notes) – srednjoročne državne hartije sa dospećem od dve do deset godina;
- Treasury Bonds (T-Bonds) – dugoročne državne obveznice sa dospećem dužim od deset godina.
Treasury Bills se obično emituju uz diskont i ne isplaćuju periodični kupon. Investitor ostvaruje prinos kroz razliku između kupovne cene i iznosa koji dobija po dospeću.
3. Opštinske obveznice
Opštinske obveznice (Municipal Bonds) izdaju države, gradovi i druge lokalne vlasti radi finansiranja projekata kao što su putevi, škole, bolnice i druga javna infrastruktura.
Uslovi oporezivanja prihoda od ovih obveznica zavise od jurisdikcije i poreskog statusa investitora. Zbog toga poreski tretman ne treba posmatrati kao univerzalnu karakteristiku svih opštinskih obveznica.
4. Korporativne obveznice
Korporativne obveznice (Corporate Bonds) izdaju kompanije radi prikupljanja kapitala za poslovanje, investicije, refinansiranje duga ili druge potrebe.
Za razliku od akcionara, vlasnik korporativne obveznice nema vlasnički udeo u kompaniji niti pravo glasa samo na osnovu posedovanja obveznice. Kao poverilac, ima pravo na isplate koje proizlaze iz uslova emisije.
Rizik korporativne obveznice zavisi, između ostalog, od finansijskog položaja emitenta, strukture duga, kolaterala i kreditnog rejtinga.
5. Sertifikat o depozitu
Sertifikat o depozitu (Certificate of Deposit – CD) je finansijski instrument koji banka izdaje u zamenu za novac položen na unapred određeni period i pod određenim kamatnim uslovima.
CD može ponuditi unapred određenu kamatnu stopu do dospeća, ali uslovi zavise od banke i konkretnog proizvoda.
U SAD, depoziti koji ispunjavaju uslove mogu biti osigurani preko FDIC-a, do zakonski propisanog limita.
6. Povlašćene akcije
Povlašćene akcije (Preferred Shares) imaju karakteristike i akcija i instrumenata sa fiksnim prihodom. Kod određenih emisija investitor ima pravo na fiksnu dividendu, koja može biti izražena kao procenat nominalne vrednosti ili u određenom novčanom iznosu.
Međutim, povlašćene akcije nisu isto što i obveznice. Dividenda na povlašćene akcije predstavlja pravo povezano sa vlasničkim instrumentom, a ne kamatu na dug.
Zašto investitori koriste Fixed-Income Securities?
Hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom mogu imati nekoliko funkcija u investicionom portfoliju:
- obezbeđivanje periodičnog prihoda;
- očuvanje dela kapitala, u zavisnosti od vrste instrumenta i kreditnog rizika;
- diversifikacija portfolija;
- smanjenje izloženosti portfolija isključivo akcijama;
- planiranje budućih novčanih tokova kod instrumenata sa poznatim uslovima isplate.
Važno je razlikovati stabilnost ugovorenog prihoda od sigurnosti ulaganja. Čak i kada je kupon fiksan, investitor može izgubiti deo kapitala ako emitent ne ispuni obaveze ili ako se hartija proda pre dospeća po nižoj tržišnoj ceni.
Prednosti hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom
- Predvidljiviji prihod: Kod instrumenata sa fiksnom kamatnom stopom uslovi periodičnih isplata poznati su unapred.
- Diversifikacija: Mogu dopuniti ulaganja u akcije i druge instrumente.
- Različiti nivoi rizika: Investitor može birati između državnih, korporativnih i drugih instrumenata sa različitim nivoima kreditnog rizika.
- Mogućnost planiranja novčanih tokova: Kod obveznica sa poznatim kuponom i dospećem moguće je preciznije planirati očekivane isplate.
Rizici i nedostaci
Kamatni rizik
Kada tržišne kamatne stope porastu, cena postojećih obveznica sa fiksnim kuponom obično pada. Obrnuto, pad tržišnih kamatnih stopa može povećati njihovu tržišnu cenu.
Kreditni rizik
Postoji mogućnost da emitent ne izvrši obaveze po osnovu kamate ili glavnice. Ovaj rizik je posebno važan kod korporativnih obveznica i drugih dužničkih instrumenata.
Inflacioni rizik
Ako inflacija premašuje nominalni prinos investicije, realna vrednost prihoda i glavnice može se smanjiti.
Rizik likvidnosti
Neke hartije od vrednosti mogu se teže prodati pre dospeća bez značajnog uticaja na prodajnu cenu.
Rizik reinvestiranja
Kada hartija dospe ili kada investitor primi kupon, novac možda neće moći da bude reinvestiran po istoj kamatnoj stopi koja je važila kada je prvobitna investicija napravljena.
Fixed-Income Securities u Srbiji
U Srbiji se sa konceptom hartija od vrednosti sa fiksnim prinosom najčešće povezuju državne obveznice i druge dužničke hartije, kao i korporativne obveznice i određeni instrumenti tržišta novca.
Za investitora je važno da razlikuje nominalnu kamatnu stopu, stvarni prinos do dospeća, tržišnu cenu hartije i rizik emitenta. Čak i kada hartija ima fiksni kupon, njen tržišni prinos i cena mogu se menjati tokom vremena.
Zaključak
Fixed-Income Securities (hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom) obuhvataju različite finansijske instrumente kod kojih su uslovi prihoda uglavnom unapred definisani. Obveznice predstavljaju najpoznatiji primer, ali ovu grupu čine i trezorske hartije, depozitni sertifikati i određeni drugi instrumenti.
Njihova glavna karakteristika je predvidljiviji novčani tok, ali to ne znači da su bez rizika. Kamatne stope, inflacija, kreditna sposobnost emitenta, tržišna cena i likvidnost mogu značajno uticati na konačni rezultat ulaganja.