Goodwill Impairment, odnosno obezvređenje gudvila, nastaje kada se utvrdi da knjigovodstvena vrednost jedinice poslovanja kojoj je gudvil pripisan premašuje njen nadoknadivi iznos, odnosno iznos koji se može povratiti korišćenjem ili prodajom te jedinice. Tada se priznaje gubitak od obezvređenja (impairment loss) i smanjuje se knjigovodstvena vrednost gudvila, a u određenim slučajevima i drugih sredstava jedinice.
Gudvil (Goodwill) nastaje najčešće prilikom poslovne kombinacije kada kupac plati više od fer vrednosti identifikovane neto imovine stečene kompanije. On predstavlja vrednost budućih ekonomskih koristi koje proizlaze iz stavki kao što su sinergije, reputacija, odnosi sa kupcima, radna snaga i druge nematerijalne koristi koje se ne mogu zasebno priznati kao identifikovana imovina.
Gudvil se ne smatra imovinom koja samostalno generiše novčane tokove. Zbog toga se njegovo obezvređenje procenjuje u okviru jedinice poslovanja kojoj je gudvil pripisan.
Šta je Goodwill Impairment?
Goodwill Impairment predstavlja računovodstveno priznavanje gubitka kada se utvrdi da knjigovodstvena vrednost jedinice koja sadrži gudvil više nije nadoknadiva.
Na primer, kompanija može kupiti drugo preduzeće za cenu koja je veća od fer vrednosti njegove identifikovane neto imovine. Razlika se priznaje kao Goodwill.
Ako nakon akvizicije poslovanje značajno oslabi, očekivani novčani tokovi budu niži, izgube se ključni kupci, pojavi se jaka konkurencija ili dođe do drugih nepovoljnih okolnosti, može nastati potreba za testiranjem gudvila na obezvređenje.
Važno je da samo postojanje nepovoljnog događaja ne znači automatski da je gudvil obezvređen. Potrebno je sprovesti odgovarajući test obezvređenja prema primenjenim računovodstvenim standardima.
Zašto dolazi do obezvređenja gudvila?
Gudvil može postati obezvređen kada se smanje očekivane ekonomske koristi od poslovne kombinacije.
Među okolnostima koje mogu povećati rizik od obezvređenja su:
- značajan pad prihoda ili profitabilnosti;
- smanjenje očekivanih budućih novčanih tokova;
- gubitak važnih kupaca ili tržišnog udela;
- povećana konkurencija;
- nepovoljne promene u privredi ili industriji;
- nepovoljni regulatorni ili pravni događaji;
- značajne promene u poslovnom modelu;
- rast kamatnih stopa ili drugih faktora koji utiču na procenu vrednosti;
- pad tržišne vrednosti poslovanja;
- neuspeh ključnog proizvoda ili projekta.
Ovi događaji mogu predstavljati indikatore obezvređenja, ali sami po sebi ne određuju iznos eventualnog gubitka.
Kako se testira gudvil na obezvređenje?
Postupak zavisi od računovodstvenog okvira koji kompanija primenjuje.
Prema IFRS-u, odnosno IAS 36, gudvil se pripisuje jednoj ili više jedinica koje generišu gotovinu (Cash-Generating Units – CGU) koje imaju koristi od poslovne kombinacije. Takva jedinica se testira na obezvređenje najmanje jednom godišnje, kao i kada postoji pokazatelj da bi mogla biti obezvređena.
Kod testa se poredi:
Knjigovodstvena vrednost CGU, uključujući gudvil
sa
Nadoknadivim iznosom (Recoverable Amount).
Nadoknadivi iznos je viši od:
- fer vrednosti umanjene za troškove otuđenja (Fair Value Less Costs of Disposal) i
- vrednosti u upotrebi (Value in Use).
Ako je nadoknadivi iznos veći ili jednak knjigovodstvenoj vrednosti, gubitak od obezvređenja se ne priznaje.
Ako je knjigovodstvena vrednost veća od nadoknadivog iznosa, priznaje se gubitak od obezvređenja.
Kako se obračunava gubitak od obezvređenja?
Kod IFRS-a, gubitak predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti CGU i njenog nadoknadivog iznosa.
Formula se može pojednostavljeno prikazati kao:
Impairment Loss = Carrying Amount − Recoverable Amount
Na primer:
- knjigovodstvena vrednost CGU, uključujući gudvil: 15 miliona EUR
- nadoknadivi iznos CGU: 12 miliona EUR
Gubitak od obezvređenja iznosi:
15 − 12 = 3 miliona EUR
Gubitak se najpre pripisuje gudvilu koji je dodeljen toj jedinici. Ako je gubitak veći od knjigovodstvene vrednosti gudvila, preostali iznos se, u skladu sa pravilima IAS 36, raspoređuje na ostalu imovinu CGU.
Kako se obezvređenje prikazuje u finansijskim izveštajima?
Gubitak od obezvređenja predstavlja rashod odnosno gubitak koji smanjuje rezultat poslovanja u periodu u kojem je priznat.
Istovremeno se smanjuje knjigovodstvena vrednost gudvila u bilansu stanja.
Na primer, ako kompanija prizna 3 miliona EUR gubitka od obezvređenja gudvila, efekat je:
- smanjenje gudvila u bilansu stanja za 3 miliona EUR;
- priznavanje gubitka od obezvređenja u rezultatu perioda;
- smanjenje dobiti pre poreza, uz eventualne poreske efekte u skladu sa primenljivim pravilima.
Obezvređenje je računovodstveni gubitak i ne predstavlja automatski novčani odliv u trenutku priznavanja.
Goodwill se ne amortizuje prema IFRS-u
Prema IAS 36, gudvil se ne amortizuje, već se testira na obezvređenje najmanje jednom godišnje i dodatno kada postoji indikator obezvređenja.
Ovo je važno razlikovati od amortizacije drugih nematerijalnih sredstava sa konačnim korisnim vekom.
Ako test pokaže da je gudvil obezvređen, priznaje se gubitak.
Prema IFRS-u, gubitak od obezvređenja gudvila ne može se naknadno poništiti ako se poslovanje kasnije oporavi.
Goodwill Impairment prema US GAAP-u
Kod US GAAP-a, testiranje gudvila ima drugačiju strukturu od IFRS modela. Gudvil se testira na nivou reporting unit, a gubitak se priznaje kada knjigovodstvena vrednost reporting unit-a, uključujući gudvil, premašuje njegovu fer vrednost, uz ograničenje da gubitak ne može biti veći od iznosa gudvila pripisanog toj jedinici.
Zbog toga nije dobro mešati IFRS i US GAAP postupak u jednoj pojednostavljenoj formuli.
Primer Goodwill Impairment
Pretpostavimo da kompanija A kupi kompaniju B za 15 miliona EUR.
Fer vrednost identifikovane neto imovine kompanije B iznosi 10 miliona EUR.
Pojednostavljeno:
Kupovna cena = 15 miliona EUR
Fer vrednost identifikovane neto imovine = 10 miliona EUR
Goodwill = 5 miliona EUR
Nakon akvizicije poslovanje kompanije B značajno oslabi. Prihodi padaju, konkurencija se povećava, a očekivani budući novčani tokovi su niži nego što se prvobitno očekivalo.
Pretpostavimo da knjigovodstvena vrednost CGU kojoj je gudvil pripisan, zajedno sa gudvilom, iznosi 15 miliona EUR, dok njen nadoknadivi iznos iznosi 12 miliona EUR.
Tada postoji gubitak od obezvređenja:
15 miliona − 12 miliona = 3 miliona EUR
Ako CGU ima 5 miliona EUR gudvila, ceo gubitak od 3 miliona EUR može se prvo pripisati gudvilu.
Nakon priznavanja gubitka:
Goodwill = 5 miliona − 3 miliona = 2 miliona EUR
Ukupna knjigovodstvena vrednost CGU takođe se smanjuje za 3 miliona EUR.
Ovaj primer pokazuje zašto se gudvil ne testira jednostavnim poređenjem cene akvizicije i trenutne tržišne vrednosti kupljene kompanije. Kod IFRS-a se test sprovodi na nivou odgovarajuće CGU i koristi se njen nadoknadivi iznos.
Goodwill Impairment i budući novčani tokovi
Očekivani budući novčani tokovi imaju važnu ulogu u proceni vrednosti poslovanja, posebno kada se nadoknadivi iznos određuje kroz Value in Use.
Ako se očekivani budući novčani tokovi značajno smanje, može se smanjiti i procenjena vrednost poslovanja. Ako nadoknadivi iznos padne ispod knjigovodstvene vrednosti CGU, može nastati gubitak od obezvređenja.
Međutim, samo smanjenje očekivanih novčanih tokova nije samo po sebi računovodstveni gubitak. Gubitak se priznaje tek kada rezultat propisanog testa pokaže da je knjigovodstvena vrednost veća od odgovarajućeg iznosa koji se može nadoknaditi.
Zašto je Goodwill Impairment važan?
Obezvređenje gudvila može imati značajan uticaj na finansijske izveštaje jer može dovesti do velikog računovodstvenog gubitka i smanjenja vrednosti imovine.
Istovremeno, veliki gubitak od obezvređenja može biti važan signal investitorima da očekivane ekonomske koristi od prethodne akvizicije nisu ostvarene u meri koja je prvobitno očekivana.
Zbog toga investitori prilikom analize kompanije treba da posmatraju:
- iznos gudvila u odnosu na ukupnu imovinu;
- akvizicije koje su dovele do nastanka gudvila;
- promene prihoda i profitabilnosti stečenog poslovanja;
- gubitke od obezvređenja kroz vreme;
- pretpostavke korišćene u testu obezvređenja;
- buduće novčane tokove i stope diskontovanja.
Goodwill Impairment zato nije samo računovodstvena tehnička stavka, već može pružiti informacije o tome koliko su se očekivane koristi od ranijih akvizicija ostvarile u odnosu na prvobitna očekivanja.