Hedžing (Hedging) je strategija upravljanja rizikom kojom se nastoji smanjiti potencijalni gubitak koji može nastati zbog nepovoljnog kretanja cena, kamatnih stopa, deviznih kurseva, cena sirovina ili drugih tržišnih faktora. Hedžing se često ostvaruje korišćenjem finansijskih derivata, kao što su opcije, fjučersi i terminski ugovori, ali se za zaštitu od rizika mogu koristiti i drugi finansijski instrumenti i poslovne strategije.
Cilj hedžinga nije nužno potpuno uklanjanje rizika. U praksi se najčešće nastoji smanjiti izloženost određenom riziku i učiniti buduće finansijske rezultate predvidljivijim. Cena zaštite može biti premija, transakcioni trošak ili odricanje od dela potencijalne dobiti.
Šta je hedžing?
Hedžing je postupak zauzimanja zaštitne pozicije koja može imati suprotan efekat od postojeće izloženosti. Ako se osnovna pozicija kreće u nepovoljnom smeru, dobitak na hedž poziciji može delimično ili u potpunosti nadoknaditi nastali gubitak.
Na primer, investitor koji poseduje akcije može kupiti put opciju (Put Option) kako bi ograničio potencijalni gubitak ako cena akcije značajno padne. Ako cena akcije ostane stabilna ili poraste, investitor može zadržati korist od rasta, ali je za zaštitu platio premiju za opciju.
Hedžing se može uporediti sa osiguranjem. Vlasnik kuće plaća premiju osiguranja kako bi smanjio finansijski rizik od mogućeg požara ili poplave. Slično tome, investitor ili kompanija može prihvatiti određeni trošak hedžinga kako bi smanjila posledice nepovoljnog tržišnog kretanja.
Međutim, hedžing nije isto što i osiguranje i ne garantuje da će gubitak biti potpuno nadoknađen.
Šta je finansijski rizik?
Finansijski rizik predstavlja mogućnost da će nepovoljna promena određenog ekonomskog ili tržišnog faktora dovesti do finansijskog gubitka.
Za investitora to može biti pad cene akcije, dok za kompaniju može biti rast cene sirovina, nepovoljan devizni kurs ili promena kamatnih stopa.
Na primer, američka kompanija koja očekuje da će za tri meseca primiti 10 miliona evra, a svoje troškove i finansijske izveštaje vodi u američkim dolarima, izložena je valutnom riziku. Ako evro oslabi prema dolaru pre nego što kompanija primi novac, vrednost tog potraživanja izražena u dolarima biće manja.
Kompanija može koristiti valutni hedžing kako bi smanjila uticaj takvog kretanja kursa.
Najčešći oblici hedžinga
Hedžing se može ostvariti na različite načine, u zavisnosti od vrste rizika.
Hedžing pomoću opcija
Opcije daju kupcu pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda osnovnu imovinu po unapred određenoj ceni.
Investitor koji poseduje akcije može kupiti put opciju kao zaštitu od pada njihove cene. Ako cena akcije padne ispod određene granice, put opcija može povećati svoju vrednost i time delimično nadoknaditi gubitak na akcijama.
Hedžing pomoću fjučersa
Fjučers ugovori (Futures Contracts) omogućavaju ugovaranje kupovine ili prodaje određene imovine po unapred definisanim uslovima za budući datum.
Na primer, proizvođač hrane koji očekuje da će mu biti potrebne velike količine kukuruza može koristiti fjučers ugovore kako bi smanjio rizik od budućeg rasta cene kukuruza.
Valutni hedžing
Kompanije koje posluju u više valuta mogu koristiti hedžing kako bi smanjile uticaj promena deviznih kurseva.
Na primer, kompanija iz SAD koja očekuje prihod u australijskim dolarima može koristiti valutni terminski ugovor kako bi unapred odredila kurs po kojem će budući priliv konvertovati u američke dolare.
Kamatni hedžing
Kompanije i finansijske institucije mogu koristiti hedžing kako bi smanjile rizik od promena kamatnih stopa.
Na primer, kompanija sa kreditom sa promenljivom kamatnom stopom može koristiti odgovarajući derivat kako bi smanjila uticaj mogućeg rasta kamatnih stopa na svoje buduće troškove finansiranja.
Primeri hedžinga
Primer 1: Zaštita portfelja akcija
Pretpostavimo da investitor poseduje 100 akcija po ceni od 30 dolara po akciji. Investitor očekuje da bi cena dugoročno mogla rasti, ali je zabrinut zbog mogućeg kratkoročnog pada.
Umesto prodaje akcija, investitor može kupiti put opciju sa odgovarajućom izvršnom cenom (Strike Price).
Ako cena akcije značajno padne, vrednost put opcije može porasti i delimično nadoknaditi gubitak na akcijama. Investitor je, međutim, za ovu zaštitu platio premiju.
Ovaj primer pokazuje važnu karakteristiku hedžinga: zaštita ima cenu i ne znači da je svaki mogući gubitak potpuno eliminisan.
Primer 2: Proizvođač hrane i cena kukuruza
Proizvođač prehrambenih proizvoda koristi velike količine kukuruza kao sirovine. Ako menadžment očekuje da bi cena kukuruza mogla značajno porasti, kompanija može koristiti fjučers ugovore na kukuruz kako bi smanjila svoju izloženost budućem rastu cene.
Ako cena kukuruza poraste, kompanija može imati veći trošak kupovine na fizičkom tržištu, ali dobitak na hedž poziciji može delimično nadoknaditi taj nepovoljan efekat.
Ako cena kukuruza padne, kompanija može imati korist od jeftinije fizičke nabavke, ali hedž pozicija može istovremeno ostvariti gubitak.
Primer 3: Zaštita od valutnog rizika
Pretpostavimo da američka kompanija treba da primi 150 miliona australijskih dolara (AUD) za dva meseca. Kompanija planira da taj novac konvertuje u američke dolare.
Ako australijski dolar oslabi prema američkom dolaru, kompanija će za isti iznos AUD dobiti manje američkih dolara.
Da bi smanjila ovaj rizik, kompanija može koristiti valutni terminski ugovor (Forward Contract) kojim unapred ugovara kurs konverzije.
Na taj način kompanija može povećati predvidljivost budućeg novčanog priliva, iako se istovremeno može odreći dela potencijalne koristi ako se kurs kasnije promeni u povoljnom smeru.
Prednosti i ograničenja hedžinga
Hedžing može pomoći investitorima i kompanijama da:
- smanje izloženost određenom finansijskom riziku;
- povećaju predvidljivost budućih novčanih tokova;
- zaštite profitne marže;
- smanje uticaj nepovoljnih promena cena;
- bolje upravljaju rizikom portfelja ili poslovanja.
Međutim, hedžing ima i određena ograničenja. Troškovi zaštite, kao što su premije opcija, transakcioni troškovi i zahtevi za kolateralom, mogu biti značajni. Takođe, hedž ne mora savršeno odgovarati osnovnoj izloženosti, pa može ostati rezidualni rizik.
Pored toga, zaštita od gubitka često znači i odricanje od dela potencijalne dobiti. Ako se tržište kreće u povoljnom smeru, hedž pozicija može ostvariti gubitak ili postati trošak koji umanjuje ukupni rezultat.
Hedžing i hedž fondovi nisu isto
Važno je razlikovati hedžing (Hedging) od hedž fondova (Hedge Funds).
Hedžing je strategija upravljanja rizikom, dok je hedž fond investicioni fond koji koristi određenu investicionu strategiju. Hedž fondovi mogu koristiti hedžing kao deo upravljanja rizikom, ali naziv hedž fond ne znači da je fond prvenstveno namenjen zaštiti od rizika.
Dakle:
Hedžing = strategija zaštite od rizika
Hedž fond = vrsta investicionog fonda
Ova dva pojma nisu sinonimi.
Ko koristi hedžing?
Hedžing koriste različiti učesnici finansijskog i realnog sektora, uključujući investitore, kompanije, proizvođače, izvoznike, uvoznike, banke i druge finansijske institucije.
Na primer:
- poljoprivredni proizvođač može zaštititi cenu buduće proizvodnje;
- avio-kompanija može smanjiti rizik promene cene goriva;
- izvoznik može zaštititi budući devizni priliv;
- kompanija sa promenljivom kamatnom stopom može smanjiti kamatni rizik;
- investitor može zaštititi portfelj akcija od potencijalnog pada tržišta.
Hedžing se zato ne koristi samo za zaštitu investicija. On je važan deo upravljanja finansijskim rizikom u poslovanju i investiranju.
Zaključak
Hedžing (Hedging) je strategija kojom se smanjuje izloženost potencijalnim finansijskim gubicima izazvanim nepovoljnim promenama cena, deviznih kurseva, kamatnih stopa i drugih tržišnih faktora. Najčešće se ostvaruje korišćenjem opcija, fjučersa i terminskih ugovora.
Cilj hedžinga nije nužno potpuno uklanjanje rizika, već njegovo smanjenje i bolje upravljanje. Kao i svaka strategija zaštite, hedžing ima svoju cenu i može ograničiti deo potencijalne dobiti.