Neprijateljsko preuzimanje (Hostile Takeover) predstavlja pokušaj akvizicije kompanije koji se sprovodi protiv volje upravnog odbora ili rukovodstva ciljne kompanije. Umesto da pregovara sa upravom i dobije njenu saglasnost, potencijalni kupac može pokušati da se direktno obrati akcionarima ili da promeni sastav upravnog odbora kako bi omogućio preuzimanje.
Neprijateljsko preuzimanje razlikuje se od prijateljskog preuzimanja (Friendly Takeover) po tome što uprava ciljne kompanije ne podržava ponuđenu transakciju.
Šta je neprijateljsko preuzimanje?
Hostile Takeover je pokušaj sticanja kontrole nad ciljnom kompanijom bez podrške njenog upravnog odbora. Sticalac (Acquirer) može pokušati da zaobiđe upravu tako što će direktno ponuditi akcionarima da prodaju svoje akcije ili će pokušati da pridobije njihove glasove za promenu članova upravnog odbora.
Neprijateljsko preuzimanje može nastati kada sticalac smatra da je ciljna kompanija potcenjena, da poseduje vrednu imovinu ili poslovanje koje bi se moglo efikasnije koristiti, ili kada deo akcionara smatra da bi promena kontrole mogla povećati vrednost njihovog ulaganja.
Važno je razlikovati pokušaj preuzimanja od njegovog uspešnog završetka. Sticalac ne mora unapred posedovati više od 50% akcija sa pravom glasa. Međutim, u sistemima u kojima većina glasova omogućava kontrolu nad kompanijom, sticanje većinskog glasačkog udela može omogućiti preuzimanje kontrole.
Kako se sprovodi neprijateljsko preuzimanje?
Dva najčešća načina za sprovođenje neprijateljskog preuzimanja su tenderska ponuda (Tender Offer) i borba za punomoćja (Proxy Fight).
Tenderska ponuda
Kod tenderske ponude, sticalac se direktno obraća akcionarima ciljne kompanije i nudi da kupi njihove akcije po određenoj ceni, često uz premiju u odnosu na trenutnu tržišnu cenu.
Na primer, ako se akcijama kompanije B trguje po ceni od 20 USD, kompanija A može ponuditi 30 USD po akciji. To predstavlja premiju od 50% u odnosu na tržišnu cenu.
Sticalac može postaviti uslov da se ponuda odnosi na dovoljan broj akcija kako bi stekao kontrolni interes (Controlling Interest).
Ako dovoljan broj akcionara prihvati ponudu, sticalac može steći značajan ili kontrolni vlasnički udeo u ciljnoj kompaniji, u zavisnosti od strukture vlasništva i važećih pravila.
Borba za punomoćja
Proxy Fight, odnosno borba za punomoćja, predstavlja pokušaj sticaoca ili grupe akcionara da pridobije dovoljno glasova drugih akcionara kako bi promenili sastav upravnog odbora ciljne kompanije.
Sticalac može pokušati da ubedi akcionare da glasaju za svoje kandidate za članove odbora, odnosno protiv postojećih članova koji se protive preuzimanju.
Ako uspe da promeni dovoljan broj članova odbora, novi odbor može biti spremniji da podrži predloženu transakciju ili druge promene u upravljanju kompanijom.
Primer neprijateljskog preuzimanja
Pretpostavimo da kompanija A želi da preuzme kompaniju B.
- Kompanija A predlaže kupovinu kompanije B.
- Upravni odbor kompanije B odbija ponudu.
- Kompanija A odlučuje da se direktno obrati akcionarima kompanije B.
- Kompanija A može pokrenuti tendersku ponudu za akcije kompanije B ili pokušati da promeni sastav njenog upravnog odbora putem borbe za punomoćja.
- Ako uspe da stekne dovoljan vlasnički ili glasački udeo, odnosno kontrolu nad upravljanjem kompanijom B, preuzimanje može biti ostvareno.
Sama činjenica da uprava odbija ponudu ne znači da će neprijateljsko preuzimanje nužno biti uspešno.
Neprijateljsko i prijateljsko preuzimanje
Osnovna razlika između ova dva oblika preuzimanja jeste odnos prema upravi ciljne kompanije.
Kod prijateljskog preuzimanja (Friendly Takeover) uprava ciljne kompanije podržava ili odobrava transakciju i sarađuje sa potencijalnim sticaocem.
Kod neprijateljskog preuzimanja (Hostile Takeover) uprava se protivi transakciji, a sticalac pokušava da preuzimanje sprovede direktno preko akcionara ili promenom sastava upravnog odbora.
Neprijateljsko preuzimanje zato predstavlja jedan od načina na koji kupac može pokušati da stekne kontrolu nad kompanijom bez saglasnosti njenog postojećeg rukovodstva.