IOU je skraćenica od engleskog izraza „I owe you“ („Dugujem ti“) i predstavlja pisanu potvrdu postojanja duga između dve strane. U njemu dužnik potvrđuje da duguje određeni novac ili drugu vrednost poveriocu, uz mogućnost navođenja iznosa duga, uslova plaćanja i roka dospeća.
Za razliku od formalnog ugovora o zajmu ili drugog pravno uređenog instrumenta, IOU se tradicionalno koristi kao jednostavniji oblik priznanja duga. Njegova pravna snaga zavisi od sadržaja dokumenta i važećeg prava, pa IOU ne treba automatski smatrati pravno neobavezujućim. U poslovnoj praksi, IOU se može koristiti kao početna potvrda obaveze, a zatim zameniti ili dopuniti formalnim ugovorom o dugu ili zajmu.
Primer IOU-a
Kompanija naručuje robu od dobavljača, ali u trenutku isporuke nema dovoljno gotovine da podmiri ceo iznos. Dobavljaču plaća deo obaveze, dok za preostali iznos izdaje IOU kojim potvrđuje da duguje, na primer, 10.000 evra i da će taj iznos platiti u roku od 30 dana. Dokument može sadržati i podatak o kamati, ako je ugovorena.
IOU na taj način predstavlja pisani dokaz o obavezi plaćanja, dok se kod većih ili složenijih poslovnih transakcija obično koriste detaljniji i formalniji ugovori koji precizno uređuju prava i obaveze obe strane.