Joint Stock Company, odnosno akcionarsko društvo, jeste pravno lice čiji je osnovni kapital podeljen na akcije, a vlasnici tih akcija su akcionari. Učešće akcionara u vlasništvu društva uglavnom zavisi od broja i vrste akcija koje poseduju.
Jedna od najvažnijih karakteristika akcionarskog društva jeste odvojen pravni subjektivitet. Društvo ima sopstvenu imovinu i odgovara za svoje obaveze, dok akcionari po pravilu ne odgovaraju ličnom imovinom za dugove društva. Njihov rizik je, u principu, ograničen na vrednost ulaganja u akcije.
Akcije mogu biti prenosive, a kod društava čijim se akcijama javno trguje mogu se kupovati i prodavati na organizovanom tržištu, odnosno berzi. Međutim, Joint Stock Company ne znači automatski da je društvo javno ili kotirano na berzi. Akcionarsko društvo može biti i zatvorenog, odnosno privatnog karaktera.
Šta je Joint Stock Company?
Kod akcionarskog društva kapital je podeljen na akcije (Shares). Kupovinom akcija investitor stiče odgovarajuće člansko i imovinsko pravo u društvu, u skladu sa vrstom i pravima koja akcije daju.
Akcionari mogu imati pravo na:
- učešće u dobiti kroz dividendu, kada se dividenda isplaćuje;
- učešće u odlučivanju, uključujući glasanje na skupštini akcionara, ako konkretna vrsta akcija daje pravo glasa;
- deo likvidacionog ostatka nakon namirenja poverilaca, u skladu sa zakonom i pravima konkretne klase akcija;
- prenos ili prodaju svojih akcija, uz poštovanje eventualnih zakonskih ili statutom utvrđenih ograničenja.
Vlasništvo nad akcijama je odvojeno od svakodnevnog upravljanja društvom. Akcionari uglavnom ostvaruju svoja prava preko skupštine akcionara, dok poslovanje vode organi društva, odnosno uprava i drugi nadležni organi u skladu sa pravnim sistemom u kojem je društvo registrovano.
Važna karakteristika jeste kontinuitet pravnog lica. Promena akcionara, odnosno prodaja ili prenos akcija, po pravilu ne prekida postojanje samog društva.
Joint Stock Company i ograničena odgovornost
Ograničena odgovornost znači da akcionari po pravilu ne odgovaraju ličnom imovinom za obaveze društva samo zato što su njegovi akcionari.
Ako investitor kupi akcije kompanije za 10.000 evra, a kompanija kasnije pretrpi velike gubitke, investitor može izgubiti deo ili čak celu vrednost svog ulaganja. Međutim, poverioci kompanije po pravilu ne mogu zahtevati od njega da iz svoje lične imovine namiruje dugove društva samo na osnovu njegovog statusa akcionara.
Ovo je jedna od ključnih razlika između ulaganja u akcionarsko društvo i poslovanja u organizacionim oblicima kod kojih vlasnici mogu imati širu ličnu odgovornost.
Javno i privatno akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo ne mora biti javno društvo čijim se akcijama trguje na berzi.
Kod javnog akcionarskog društva, akcije mogu biti predmet javne ponude i, ako su ispunjeni odgovarajući uslovi, trgovanja na berzi ili drugom regulisanom tržištu.
Kod privatnog akcionarskog društva, akcije nisu nužno dostupne širokom krugu investitora na javnom tržištu. Prenos akcija može biti podložan zakonskim, statutarnim ili ugovornim ograničenjima.
Zato je preciznije reći da IPO (Initial Public Offering) predstavlja postupak kojim privatna kompanija prvi put javno nudi svoje akcije investitorima, a ne da svako akcionarsko društvo automatski ima akcije kojima se trguje na berzi.
Istorijski razvoj akcionarskih društava
Akcionarska društva imaju dugu istoriju i predstavljaju jedan od važnih temelja razvoja savremenog korporativnog poslovanja. Omogućila su da se kapital velikog broja investitora objedini za finansiranje poslovnih poduhvata koje pojedinačni investitori teško mogu sami da finansiraju.
Jedan od istorijski poznatih primera jeste British East India Company, osnovana početkom 17. veka. Kompanija je bila formirana kao trgovačko društvo sa privilegijama koje joj je dodelila engleska kruna i postala je jedna od najznačajnijih kompanija u istoriji međunarodne trgovine i britanske kolonijalne ekspanzije.
Savremena akcionarska društva razlikuju se od istorijskih kompanija po pravnom okviru, regulatornom nadzoru, pravima akcionara i pravilima korporativnog upravljanja.
Karakteristike akcionarskog društva
Najvažnije karakteristike Joint Stock Company uključuju:
- osnovni kapital podeljen na akcije;
- postojanje akcionara kao vlasnika akcija;
- odvojen pravni subjektivitet društva;
- po pravilu ograničenu odgovornost akcionara;
- mogućnost prenosa akcija, uz eventualna ograničenja;
- kontinuitet društva nezavisno od promene vlasnika akcija;
- mogućnost prikupljanja dodatnog kapitala emisijom novih akcija, kada je to dozvoljeno;
- upravljanje preko organa društva i odlučivanje akcionara o pitanjima koja su im zakonom i statutom poverena.
Prednosti akcionarskog društva
Akcionarska struktura može omogućiti kompaniji da:
- prikupi velike iznose kapitala od većeg broja investitora;
- raspodeli investicioni rizik među većim brojem akcionara;
- omogući prenos vlasničkih udela kroz prodaju akcija;
- obezbedi kontinuitet poslovanja nezavisno od promene pojedinačnih akcionara;
- pristupi javnom tržištu kapitala, ako ispuni propisane uslove;
- privuče dodatni kapital emisijom novih akcija ili drugih hartija od vrednosti;
- razdvoji vlasništvo od svakodnevnog upravljanja poslovanjem.
Kod javnih društava dodatna prednost može biti pristup široj bazi investitora i mogućnost trgovanja akcijama na organizovanom tržištu.
Nedostaci akcionarskog društva
Akcionarska struktura ima i određene obaveze i troškove. Društvo može imati složenije zahteve u pogledu korporativnog upravljanja, izveštavanja, revizije i regulatorne usklađenosti.
Kod javnih društava zahtevi su posebno izraženi jer investitori i tržišni učesnici moraju imati pristup relevantnim informacijama o poslovanju društva.
Pored toga, izdavanje novih akcija može dovesti do razvodnjavanja vlasničkog udela postojećih akcionara, dok javno trgovanje akcijama izlaže cenu akcija promenama tržišnih uslova.
Joint Stock Company u Srbiji
U Srbiji je akcionarsko društvo (a.d.) jedan od zakonom uređenih oblika privrednog društva. Prema Zakonu o privrednim društvima, akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije, a može biti javno ili nejavno, u skladu sa zakonom.
Akcionari po pravilu ne odgovaraju za obaveze akcionarskog društva, dok društvo za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Akcije predstavljaju hartije od vrednosti i mogu davati različita prava, u zavisnosti od njihove klase i sadržaja.
Za javna akcionarska društva važe dodatna pravila u vezi sa objavljivanjem informacija, tržištem kapitala i zaštitom investitora.
Zaključak
Joint Stock Company (Akcionarsko društvo) je poslovna struktura u kojoj je kapital podeljen na akcije, a vlasnici akcija su akcionari. Odvojen pravni subjektivitet društva i, po pravilu, ograničena odgovornost akcionara omogućavaju prikupljanje kapitala od većeg broja investitora.
Važno je razlikovati akcionarsko društvo od javnog društva čijim se akcijama trguje na berzi. Akcionarsko društvo može biti privatno ili javno, dok je javna ponuda i berzansko trgovanje akcijama povezano sa ispunjavanjem posebnih zakonskih i regulatornih uslova.