Likvidnost (Liquidity) predstavlja sposobnost kompanije da pravovremeno izmiri svoje kratkoročne obaveze korišćenjem gotovine i druge imovine koja se može relativno brzo pretvoriti u novac. Ona je važan pokazatelj kratkoročne finansijske sposobnosti preduzeća, jer pokazuje da li kompanija može da podmiri obaveze koje dospevaju u narednom periodu.
Što se imovina lakše i brže može pretvoriti u gotovinu bez značajnog gubitka vrednosti, to je likvidnija. Gotovina je najlikvidniji oblik imovine, dok su nekretnine, postrojenja i druga dugotrajna sredstva obično manje likvidna.
Visoka likvidnost može smanjiti rizik od problema sa izmirivanjem kratkoročnih obaveza, dok niska likvidnost može dovesti do poteškoća u plaćanju dobavljača, zaposlenih, poreza i drugih obaveza, čak i kada kompanija iskazuje računovodstvenu dobit.
Šta je likvidnost u računovodstvu?
U računovodstvu, likvidnost pokazuje koliko je kompanija sposobna da svoju kratkoročnu imovinu i druge raspoložive izvore sredstava koristi za izmirenje kratkoročnih obaveza (Current Liabilities).
Likvidnost se ne odnosi samo na količinu imovine koju kompanija poseduje, već i na to koliko brzo i uz koliki trošak ta imovina može biti pretvorena u gotovinu.
Na primer, kompanija može posedovati vrednu nekretninu, ali ta nekretnina nije naročito likvidna jer njena prodaja može zahtevati vreme. Nasuprot tome, gotovina se može odmah koristiti za plaćanje obaveza.
Slično tome, akcije i obveznice kojima se aktivno trguje mogu biti relativno likvidne jer se mogu prodati na tržištu i pretvoriti u gotovinu. Međutim, likvidnost finansijske imovine zavisi od tržišta, obima trgovanja i drugih okolnosti.
Podaci o likvidnosti u bilansu stanja
Podaci potrebni za analizu likvidnosti nalaze se prvenstveno u bilansu stanja (Balance Sheet).
Na strani imovine prikazuju se obrtna imovina (Current Assets) i dugotrajna imovina (Non-current Assets), dok se na strani obaveza prikazuju kratkoročne i dugoročne obaveze.
Obrtna imovina obično uključuje:
- gotovinu i gotovinske ekvivalente (Cash and Cash Equivalents)
- potraživanja od kupaca (Accounts Receivable)
- zalihe (Inventory)
- druga sredstva koja se očekuju da će biti realizovana ili potrošena u kratkom roku.
Kratkoročne obaveze obuhvataju obaveze koje kompanija treba da izmiri u kratkom periodu, kao što su obaveze prema dobavljačima, kratkoročni krediti, porezi i druge dospele obaveze.
Poređenjem kratkoročne imovine i kratkoročnih obaveza mogu se izračunati koeficijenti likvidnosti (Liquidity Ratios).
Likvidnost imovine
Likvidnost imovine pokazuje koliko lako se određeno sredstvo može pretvoriti u gotovinu bez značajnog gubitka vrednosti.
Redosled likvidnosti može se pojednostavljeno prikazati ovako:
Gotovina → gotovinski ekvivalenti → kratkoročna finansijska imovina → potraživanja → zalihe → dugotrajna imovina.
Ovaj redosled nije apsolutan i može se razlikovati od kompanije do kompanije, ali ilustruje osnovni princip: što je potrebno manje vremena i troškova da se imovina pretvori u novac, to je ona likvidnija.
Najlikvidnija imovina
Gotovina predstavlja najlikvidniju imovinu jer je odmah raspoloživa za plaćanje obaveza.
Visoku likvidnost mogu imati i gotovinski ekvivalenti, kao što su određena kratkoročna ulaganja koja se mogu brzo pretvoriti u poznat iznos gotovine uz relativno mali rizik promene vrednosti.
Manje likvidna imovina
Potraživanja su manje likvidna od gotovine jer kompanija prvo mora da sačeka da kupci izmire svoje obaveze.
Zalihe su još manje likvidne jer ih je prvo potrebno prodati, a zatim naplatiti potraživanje od kupca.
Dugotrajna imovina, kao što su zgrade, postrojenja i oprema, obično je manje likvidna jer njena prodaja može zahtevati više vremena i može dovesti do razlike između knjigovodstvene i prodajne vrednosti.
Zašto je važno pratiti likvidnost?
Praćenje likvidnosti pomaže menadžmentu da proceni da li kompanija ima dovoljno raspoloživih sredstava za pravovremeno izmirenje svojih obaveza.
Dobra kontrola likvidnosti može pomoći kompaniji da:
- izbegne kašnjenje u plaćanju obaveza;
- planira buduće novčane tokove;
- pravovremeno uoči potencijalni nedostatak gotovine;
- odredi potrebu za dodatnim finansiranjem;
- proceni koliko sredstava može da izdvoji za investicije.
Međutim, previsoka likvidnost takođe ne mora uvek biti optimalna. Ako kompanija drži preveliku količinu novca koji nije produktivno angažovan, može propustiti mogućnosti za ulaganje i ostvarivanje prinosa.
Zbog toga je cilj upravljanje likvidnošću, a ne jednostavno održavanje što veće količine gotovine.
Šta su koeficijenti likvidnosti?
Koeficijenti likvidnosti (Liquidity Ratios) su finansijski pokazatelji koji se koriste za procenu sposobnosti kompanije da izmiri kratkoročne obaveze.
Najčešće korišćeni pokazatelji su:
- Current Ratio (Koeficijent tekuće likvidnosti) – poredi obrtnu imovinu sa kratkoročnim obavezama;
- Quick Ratio (Koeficijent ubrzane likvidnosti) – meri sposobnost izmirenja kratkoročnih obaveza korišćenjem likvidnije imovine, pri čemu se zalihe obično isključuju;
- Cash Ratio (Koeficijent trenutne likvidnosti) – fokusira se na gotovinu i gotovinske ekvivalente u odnosu na kratkoročne obaveze.
Ovi pokazatelji ne treba da se posmatraju izolovano. Njihovo značenje zavisi od industrije, poslovnog modela, veličine kompanije i perioda koji se analizira.
Likvidnost i upravljanje novčanim tokom
Kompanija može biti profitabilna, a ipak imati probleme sa likvidnošću.
Na primer, preduzeće može ostvariti prihod od prodaje, ali ako kupci ne plate svoje račune na vreme, kompanija možda neće imati dovoljno gotovine za plaćanje sopstvenih obaveza.
Zbog toga je pored računovodstvene dobiti važno pratiti i novčani tok (Cash Flow).
Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih priliva i odliva gotovine kako bi kompanija mogla unapred da prepozna periode u kojima bi mogla nastati potreba za dodatnim finansiranjem.
Razlika između likvidnosti i solventnosti
Likvidnost (Liquidity) odnosi se prvenstveno na sposobnost kompanije da kratkoročno izmiri svoje obaveze.
Solventnost (Solvency) predstavlja širi pojam koji se odnosi na sposobnost kompanije da dugoročno podmiruje svoje finansijske obaveze i održava održivu finansijsku strukturu.
Likvidnost se najčešće analizira pomoću pokazatelja kao što su:
- Current Ratio
- Quick Ratio
- Cash Ratio
Solventnost se, između ostalog, može analizirati pomoću pokazatelja kao što su:
- Debt to Assets Ratio – odnos duga i imovine;
- Debt to Equity Ratio – odnos duga i kapitala;
- Interest Coverage Ratio – koeficijent pokrića kamata.
Kompanija može kratkoročno imati dobru likvidnost, a istovremeno biti visoko zadužena. Zbog toga likvidnost i solventnost treba posmatrati kao povezane, ali različite aspekte finansijskog zdravlja.
Likvidnost u Srbiji
Za kompanije u Srbiji likvidnost je važna za redovno izmirivanje obaveza prema dobavljačima, zaposlenima, bankama, državi i drugim poveriocima.
Domaća preduzeća mogu pratiti likvidnost pomoću bilansa stanja, izveštaja o novčanim tokovima i različitih koeficijenata likvidnosti. Posebno je važno pratiti odnos između naplate potraživanja i dospeća obaveza, jer kašnjenje kupaca u plaćanju može stvoriti pritisak na gotovinu čak i kada kompanija ostvaruje prihod i dobit.
Zaključak
Liquidity (Likvidnost) predstavlja sposobnost kompanije da pravovremeno pretvori raspoloživu imovinu u gotovinu i njome izmiri svoje kratkoročne obaveze.
Najlikvidnija je gotovina, dok su zalihe i dugotrajna imovina manje likvidne. Za procenu likvidnosti koriste se Current Ratio, Quick Ratio i Cash Ratio, ali njihove rezultate treba posmatrati u kontekstu industrije i poslovnog modela kompanije.
Likvidnost je važna za svakodnevno poslovanje, ali nije isto što i profitabilnost ili solventnost. Kompanija može ostvarivati profit i istovremeno imati problem sa gotovinom, zbog čega su upravljanje likvidnošću i praćenje novčanih tokova važan deo finansijskog upravljanja.